О линеаризацији суперлативне речце нај у дијалектима српског језика
Über die Linearisierung der Superlativ-Partikel naj in den Dialekten der serbischen Sprache
Abstract
У раду се анализира позиција суперлативне речце нај у дијалектима српског језика. Иако је нај морфема која у српском језичком стандарду служи за грађење суперлатива њеним директним додавањем на компаративни облик придева или прилога, у дијалектима се срећу и другачији примери. Тако, она се често бележи одвојена од компаративног облика, најчешће енклитикама (нај се више употребљава, нај ми је теже било). Поред тога, она је често везана за облике позитива придева и прилога, али и глагола, што је нарочито доминантно у призренско‑тимочкој дијалекатској зони (нај е тешко било за леб, нај смо се радувале, нај ти важно деца). Приметно је њено одређено осамостаљивање, када се употребљава у значењу ‘највише’ (нај смо се сиграли), и када се приближава једној посебној врсти аналитичког (перифрастичког) суперлатива.
In der Arbeit wird die Position der Superlativ-Partikel naj in den Dialekten der serbischen Sprache analysiert.Obwohl naj- ein Präfix für die Superlativbildung ist, findet man in den Dialekten auch verschiedene Beispiele durch seine direkte Zugabe zur Komparativform eines Adjektivs oder Adverbs. In dieser Verwendung wirdnaj oft getrennt von der Komparativformmeistens mit Enklitika (нај се више употребљава, нај ми је теже било) verwendet. Darüber hinaus wird najoftmit den Grundformen von Adjektiven und Adverbien sowie Verben in Verbindung gebracht. Dies ist besonders in der Dialektzone Prizren-Timok dominant (нај ти важно деца, нај су викали мене, нај смо се сиграли). Eine gewisse Eigenständigkeit der Partikel naj ist auch bemerkbar, wenn sie im Sinne von meistens ‒ највише (нај смо се сиграли) verwendet wird. Auf diese Weise nährt sie sich einer besonderen Art des analytischen (periphrastischen) Superlativs.
Keywords:
српски језик / дијалекти / суперлатив / морфема нај / линеаризација / енклитике / serbische Sprache / Dialekte / Partikel naj / Superlativ / Linearisierung / EnklitikaSource:
Српски језик : студије српске и словенске, 2023, 28, 1, 285-298Publisher:
- Београд : Филолошки факултет
Funding / projects:
- The Dynamics of Structures of the Contemporary Serbian Language (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178014)
Collections
Institution/Community
Filološki fakultet / Faculty of PhilologyTY - JOUR AU - Ognjanović, Sanja P. PY - 2023 UR - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1562 AB - У раду се анализира позиција суперлативне речце нај у дијалектима српског језика. Иако је нај морфема која у српском језичком стандарду служи за грађење суперлатива њеним директним додавањем на компаративни облик придева или прилога, у дијалектима се срећу и другачији примери. Тако, она се често бележи одвојена од компаративног облика, најчешће енклитикама (нај се више употребљава, нај ми је теже било). Поред тога, она је често везана за облике позитива придева и прилога, али и глагола, што је нарочито доминантно у призренско‑тимочкој дијалекатској зони (нај е тешко било за леб, нај смо се радувале, нај ти важно деца). Приметно је њено одређено осамостаљивање, када се употребљава у значењу ‘највише’ (нај смо се сиграли), и када се приближава једној посебној врсти аналитичког (перифрастичког) суперлатива. AB - In der Arbeit wird die Position der Superlativ-Partikel naj in den Dialekten der serbischen Sprache analysiert.Obwohl naj- ein Präfix für die Superlativbildung ist, findet man in den Dialekten auch verschiedene Beispiele durch seine direkte Zugabe zur Komparativform eines Adjektivs oder Adverbs. In dieser Verwendung wirdnaj oft getrennt von der Komparativformmeistens mit Enklitika (нај се више употребљава, нај ми је теже било) verwendet. Darüber hinaus wird najoftmit den Grundformen von Adjektiven und Adverbien sowie Verben in Verbindung gebracht. Dies ist besonders in der Dialektzone Prizren-Timok dominant (нај ти важно деца, нај су викали мене, нај смо се сиграли). Eine gewisse Eigenständigkeit der Partikel naj ist auch bemerkbar, wenn sie im Sinne von meistens ‒ највише (нај смо се сиграли) verwendet wird. Auf diese Weise nährt sie sich einer besonderen Art des analytischen (periphrastischen) Superlativs. PB - Београд : Филолошки факултет T2 - Српски језик : студије српске и словенске T2 - Српски језик : студије српске и словенскеСрпски језик T1 - О линеаризацији суперлативне речце нај у дијалектима српског језика EP - 298 IS - 1 SP - 285 VL - 28 DO - 10.18485/sj.2023.28.1.16 ER -
@article{ author = "Ognjanović, Sanja P.", year = "2023", abstract = "У раду се анализира позиција суперлативне речце нај у дијалектима српског језика. Иако је нај морфема која у српском језичком стандарду служи за грађење суперлатива њеним директним додавањем на компаративни облик придева или прилога, у дијалектима се срећу и другачији примери. Тако, она се често бележи одвојена од компаративног облика, најчешће енклитикама (нај се више употребљава, нај ми је теже било). Поред тога, она је често везана за облике позитива придева и прилога, али и глагола, што је нарочито доминантно у призренско‑тимочкој дијалекатској зони (нај е тешко било за леб, нај смо се радувале, нај ти важно деца). Приметно је њено одређено осамостаљивање, када се употребљава у значењу ‘највише’ (нај смо се сиграли), и када се приближава једној посебној врсти аналитичког (перифрастичког) суперлатива., In der Arbeit wird die Position der Superlativ-Partikel naj in den Dialekten der serbischen Sprache analysiert.Obwohl naj- ein Präfix für die Superlativbildung ist, findet man in den Dialekten auch verschiedene Beispiele durch seine direkte Zugabe zur Komparativform eines Adjektivs oder Adverbs. In dieser Verwendung wirdnaj oft getrennt von der Komparativformmeistens mit Enklitika (нај се више употребљава, нај ми је теже било) verwendet. Darüber hinaus wird najoftmit den Grundformen von Adjektiven und Adverbien sowie Verben in Verbindung gebracht. Dies ist besonders in der Dialektzone Prizren-Timok dominant (нај ти важно деца, нај су викали мене, нај смо се сиграли). Eine gewisse Eigenständigkeit der Partikel naj ist auch bemerkbar, wenn sie im Sinne von meistens ‒ највише (нај смо се сиграли) verwendet wird. Auf diese Weise nährt sie sich einer besonderen Art des analytischen (periphrastischen) Superlativs.", publisher = "Београд : Филолошки факултет", journal = "Српски језик : студије српске и словенске, Српски језик : студије српске и словенскеСрпски језик", title = "О линеаризацији суперлативне речце нај у дијалектима српског језика", pages = "298-285", number = "1", volume = "28", doi = "10.18485/sj.2023.28.1.16" }
Ognjanović, S. P.. (2023). О линеаризацији суперлативне речце нај у дијалектима српског језика. in Српски језик : студије српске и словенске Београд : Филолошки факултет., 28(1), 285-298. https://doi.org/10.18485/sj.2023.28.1.16
Ognjanović SP. О линеаризацији суперлативне речце нај у дијалектима српског језика. in Српски језик : студије српске и словенске. 2023;28(1):285-298. doi:10.18485/sj.2023.28.1.16 .
Ognjanović, Sanja P., "О линеаризацији суперлативне речце нај у дијалектима српског језика" in Српски језик : студије српске и словенске, 28, no. 1 (2023):285-298, https://doi.org/10.18485/sj.2023.28.1.16 . .