TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Stošić, Anđela
PY  - 2022
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1512
AB  - У овом раду анализира се професионални допринос Љубице Марковић (1895–1947), професорке југословенске
књижевности и библиотекарке Универзитетске библиотеке у Београду. Припадала је групи првих универзитетски
образованих жена запослених у библиотекама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; у Универзитетској библиотеци је
20 година руководила комплетном обрадом југословенске и остале словенске књиге; била један од оснивача и члан
управног одбора Друштва југословенских библиотекара (1931–1939); велики допринос дала је изради прве Библиографије
књига женских писаца штампаних у Војводини, Србији, јужној Србији и Црној Гори до свршетка године 1935; веома
активна у Удружењу универзитетски образованих жена, посебно се интересовала за развој феминизма код нас.
Љубица Марковић до сада није добила заслужено место међу пионирима српског библиотекарства. Штавише, њен
допринос развоју професије никада није истраживан нити критички разматран, што је ауторке овог рада мотивисало да
направе бар почетни корак у том правцу. Главни извори током истраживања били су документи из Архива Универзитетске
библиотеке „Светозар Марковић”, објављена дела саме Љубице Марковић, као и сећања њених колега.
AB  - In the history of Serbian culture, the period between the two world wars was marked by the increasingly widespread engagement of women as writers, artists, creators of the social environment, but also as clerks in the cultural institutions. Libraries in Belgrade - the National, the University, and the Public - were among the first to open the door for female employees. In a relatively short time, they paved the way to the gender-balanced structure within the library profession. This paper analyzes the professional contribution of Ljubica Marković (1895-1947), a professor of Yugoslav literature and librarian at the University Library in Belgrade. Ljubica Marković was among the first university-educated women employed in the libraries of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes. For the whole 20 years, she was managing the complete processing of Yugoslav and other Slavic books in the University Library. She was one of the founders and a board member of the Yugoslav Library Association (1931-1939). Her contribution to the completion and publication of the first Bibliography of Books by Female Writers Printed in Vojvodina, Serbia, Southern Serbia, and Montenegro by the End of 1935 was significant. She was an active member of the Association of University-Educated Women, particularly interested in the development of the feminist movement in our country. Ljubica Marković was certainly a person whose work has connected the developmental paths of librarianship and feminism in our region. The bibliography of her works consists of almost 80 units - seven separately printed papers, two edited books, and 70 articles published in periodicals, dealing primarily with women's literary work, but also with literature in general, librarianship, and the development of feminism. Like most of the professionals who were founding the Serbian librarianship throughout the 1930s and 1940s, Ljubica Marković as well did not get the deserved place among the builders. Moreover, her contribution to the development of the library profession has never been researched or critically considered. Therefore, the authors of this paper endeavored to make at least an initial step in this direction. The main sources for this research were the documents from the Archive of the University Library Svetozar Marković in Belgrade, the published works by Ljubica Marković herself, as well as the memories of her colleagues.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Љубица Марковић - градитељка библиотекарске струке у Србији
EP  - 50
IS  - 40
SP  - 39
DO  - 10.19090/cit.2022.40.39-50
UR  - conv_1415
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Stošić, Anđela",
year = "2022",
abstract = "У овом раду анализира се професионални допринос Љубице Марковић (1895–1947), професорке југословенске
књижевности и библиотекарке Универзитетске библиотеке у Београду. Припадала је групи првих универзитетски
образованих жена запослених у библиотекама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; у Универзитетској библиотеци је
20 година руководила комплетном обрадом југословенске и остале словенске књиге; била један од оснивача и члан
управног одбора Друштва југословенских библиотекара (1931–1939); велики допринос дала је изради прве Библиографије
књига женских писаца штампаних у Војводини, Србији, јужној Србији и Црној Гори до свршетка године 1935; веома
активна у Удружењу универзитетски образованих жена, посебно се интересовала за развој феминизма код нас.
Љубица Марковић до сада није добила заслужено место међу пионирима српског библиотекарства. Штавише, њен
допринос развоју професије никада није истраживан нити критички разматран, што је ауторке овог рада мотивисало да
направе бар почетни корак у том правцу. Главни извори током истраживања били су документи из Архива Универзитетске
библиотеке „Светозар Марковић”, објављена дела саме Љубице Марковић, као и сећања њених колега., In the history of Serbian culture, the period between the two world wars was marked by the increasingly widespread engagement of women as writers, artists, creators of the social environment, but also as clerks in the cultural institutions. Libraries in Belgrade - the National, the University, and the Public - were among the first to open the door for female employees. In a relatively short time, they paved the way to the gender-balanced structure within the library profession. This paper analyzes the professional contribution of Ljubica Marković (1895-1947), a professor of Yugoslav literature and librarian at the University Library in Belgrade. Ljubica Marković was among the first university-educated women employed in the libraries of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes. For the whole 20 years, she was managing the complete processing of Yugoslav and other Slavic books in the University Library. She was one of the founders and a board member of the Yugoslav Library Association (1931-1939). Her contribution to the completion and publication of the first Bibliography of Books by Female Writers Printed in Vojvodina, Serbia, Southern Serbia, and Montenegro by the End of 1935 was significant. She was an active member of the Association of University-Educated Women, particularly interested in the development of the feminist movement in our country. Ljubica Marković was certainly a person whose work has connected the developmental paths of librarianship and feminism in our region. The bibliography of her works consists of almost 80 units - seven separately printed papers, two edited books, and 70 articles published in periodicals, dealing primarily with women's literary work, but also with literature in general, librarianship, and the development of feminism. Like most of the professionals who were founding the Serbian librarianship throughout the 1930s and 1940s, Ljubica Marković as well did not get the deserved place among the builders. Moreover, her contribution to the development of the library profession has never been researched or critically considered. Therefore, the authors of this paper endeavored to make at least an initial step in this direction. The main sources for this research were the documents from the Archive of the University Library Svetozar Marković in Belgrade, the published works by Ljubica Marković herself, as well as the memories of her colleagues.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Љубица Марковић - градитељка библиотекарске струке у Србији",
pages = "50-39",
number = "40",
doi = "10.19090/cit.2022.40.39-50",
url = "conv_1415"
}

Stokić Simončić, G.,& Stošić, A.. (2022). Љубица Марковић - градитељка библиотекарске струке у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(40), 39-50.
https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.39-50
conv_1415

Stokić Simončić G, Stošić A. Љубица Марковић - градитељка библиотекарске струке у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2022;(40):39-50.
doi:10.19090/cit.2022.40.39-50
conv_1415 .

Stokić Simončić, Gordana, Stošić, Anđela, "Љубица Марковић - градитељка библиотекарске струке у Србији" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 40 (2022):39-50,
https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.39-50 .,
conv_1415 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2021
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1381
AB  - Остварење мисије савремених библиотека захтева примену најразличитијих знања – од историјских, археографских, лингвистичких, преко социолошких и епистемолошко-организационих, до менаџерских и информатичких. Тема 38. броја Читалишта потврђује интердисциплинарност библиотекарства тако што – бавећи се писаном баштином – подсећа на комплексна знања неопходна за разумевање и преношење порука из прошлих времена, али и на неопходну примену информационо-комуникационе технологије коју намеће опредељење за општу доступност грађе. Но, чини се да темат назван једноставно Књига – од византијске до дигиталне, потврђује и јединство науке у нашем времену које глобално одликују поделе и антагонизми.
	Текст „Византинци и писана реч“ аутора Радивоја Радића враћа читаоце у цео миленијум дугу културу рукописне књиге и подсећа да је управо трансмисија рукописа омогућила европским народима да постану баштиници непроцењивих цивилизацијских вредности. Са поносом се може констатовати да је византијска цивилизација можда најзначајније исходиште српске културе и духовности, на шта нас непрестано подсећа и манстир Хиландар, о чијој „средњој библиотеци“ пише Жарко Војиновић. По типу чуварка богослужбене књиге, а по пореклу руска, до сада готово потпуно непозната Средња библиотека доказ је још једне, за национални идентитет Срба суштински важне, културне трансмисије. 
	Посебан круг питања представља приступ изучавању писаног наслеђа, првенствено рукописне књиге. Владан Тријић разматра однос археографског описа и кодиколошке обраде рукописа констатујући да је домаћој кодикологији потребан већи број радова који свеобухватно говоре о физичком склопу и судбини појединачних кодекса, како би стечена знања у будућности омогућила синтезу, односно …разумевање начела функционисања писане културе у целини. Најзад, Александра Драпшин бави се дигитализацијом писане баштине и најављује могућност новог, интерактивног истраживачког приступа. Као пример послужили су Електронски каталог Библиотеке Матице српске, Дигитална БМС и Електронски регистар старе и ретке библиотечке грађе.
PB  - Панчево : Градска библиотека
T2  - Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства 
T1  - Књига - од византијске до дигиталне: Уводник
EP  - 1
IS  - 38
SP  - 1
VL  - 20
UR  - conv_2871
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2021",
abstract = "Остварење мисије савремених библиотека захтева примену најразличитијих знања – од историјских, археографских, лингвистичких, преко социолошких и епистемолошко-организационих, до менаџерских и информатичких. Тема 38. броја Читалишта потврђује интердисциплинарност библиотекарства тако што – бавећи се писаном баштином – подсећа на комплексна знања неопходна за разумевање и преношење порука из прошлих времена, али и на неопходну примену информационо-комуникационе технологије коју намеће опредељење за општу доступност грађе. Но, чини се да темат назван једноставно Књига – од византијске до дигиталне, потврђује и јединство науке у нашем времену које глобално одликују поделе и антагонизми.
	Текст „Византинци и писана реч“ аутора Радивоја Радића враћа читаоце у цео миленијум дугу културу рукописне књиге и подсећа да је управо трансмисија рукописа омогућила европским народима да постану баштиници непроцењивих цивилизацијских вредности. Са поносом се може констатовати да је византијска цивилизација можда најзначајније исходиште српске културе и духовности, на шта нас непрестано подсећа и манстир Хиландар, о чијој „средњој библиотеци“ пише Жарко Војиновић. По типу чуварка богослужбене књиге, а по пореклу руска, до сада готово потпуно непозната Средња библиотека доказ је још једне, за национални идентитет Срба суштински важне, културне трансмисије. 
	Посебан круг питања представља приступ изучавању писаног наслеђа, првенствено рукописне књиге. Владан Тријић разматра однос археографског описа и кодиколошке обраде рукописа констатујући да је домаћој кодикологији потребан већи број радова који свеобухватно говоре о физичком склопу и судбини појединачних кодекса, како би стечена знања у будућности омогућила синтезу, односно …разумевање начела функционисања писане културе у целини. Најзад, Александра Драпшин бави се дигитализацијом писане баштине и најављује могућност новог, интерактивног истраживачког приступа. Као пример послужили су Електронски каталог Библиотеке Матице српске, Дигитална БМС и Електронски регистар старе и ретке библиотечке грађе.",
publisher = "Панчево : Градска библиотека",
journal = "Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства ",
title = "Књига - од византијске до дигиталне: Уводник",
pages = "1-1",
number = "38",
volume = "20",
url = "conv_2871"
}

Stokić Simončić, G.. (2021). Књига - од византијске до дигиталне: Уводник. in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства 
Панчево : Градска библиотека., 20(38), 1-1.
conv_2871

Stokić Simončić G. Књига - од византијске до дигиталне: Уводник. in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства . 2021;20(38):1-1.
conv_2871 .

Stokić Simončić, Gordana, "Књига - од византијске до дигиталне: Уводник" in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства , 20, no. 38 (2021):1-1,
conv_2871 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Đurašinović, Biljana M.
PY  - 2021
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1410
AB  - У раду су представљене најважније промене у сфери објављивања и штампања „књига“, које су се десиле током 16. и 17.
века. Издаваштво и штампарство приказани су кроз преглед делатности знаменитих појединаца и група у различитим
европским земљама, а упоредо је дат преглед нових носилаца информација: летака, памфлета, брошура те периодичних
публикација, попут календара, алманаха, новина и часописа.
Политичке, верске и културне промене, које су са собом донели јачање владарског апсолутизма, протестантизам,
реформација, научна револуција и барок као уметнички правац, посматране су у овом раду из позиције историчара
књиге, али и историчара библиотека. Пропадање манастирских збирки књига, које су током целог средњег века
биле најзначајнији чувари писане баштине, развој краљевских колекција, универзитетских, специјалних и приватних
библиотека богатих грађана, организација фондова, статус библиотекара и архитектура библиотека, представљени
су тако да јасно сведоче о социјалној утемељености библиотечке делатности. Нарочито је истакнут значај текстова
о уређењу библиотека који су се појавили у првој половини 17. века: они су доприносили ширењу знања о начину
организације фондова, што је током следећих стотинак година довело до стварања савремених типова библиотека.
AB  - This paper presents the most important changes in the field of "book" publishing and printing that occurred in the 16th and 17th centuries. Publishing and printing are presented through an overview of the activities of notable individuals and groups in different European countries, with a parallel overview of some new media: leaflets, pamphlets, brochures, and periodicals such as calendars, almanacs, newspapers, and magazines. In the paper, the political, religious, and cultural changes brought by the strengthening of the absolutism of the rulers, Protestantism, the Reformation, the scientific revolution, and Baroque as a style in art, are observed from the positions of both book historians and library historians. The decline of monastic collections of books, which throughout the Middle Ages were the most important custodians of written heritage, the development of royal collections, university and special libraries, private libraries of wealthy citizens, funds organization, the status of librarians, and library architecture, are presented in such a way as to testify clearly to the social foundation of library activities. The importance of texts on the arrangement of libraries that appeared in the first half of the 17th century is especially underlined. They show how important this issue was for the contemporaries who increasingly emphasized the need for greater availability of publications. These works contributed to the increase of knowledge about possible ways of organizing funds and the internationalization of this issue, which, over the next hundred years, led to the creation of the modern types of libraries. Behind all these efforts, the contours of a user as the central figure of the communication chain in the library activity slowly began to be discerned.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Библиотеке и књижна продукција у Европи током 16. и 17. века
EP  - 75
IS  - 39
SP  - 62
DO  - 10.19090/cit.2021.39.62-75
UR  - conv_1412
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Đurašinović, Biljana M.",
year = "2021",
abstract = "У раду су представљене најважније промене у сфери објављивања и штампања „књига“, које су се десиле током 16. и 17.
века. Издаваштво и штампарство приказани су кроз преглед делатности знаменитих појединаца и група у различитим
европским земљама, а упоредо је дат преглед нових носилаца информација: летака, памфлета, брошура те периодичних
публикација, попут календара, алманаха, новина и часописа.
Политичке, верске и културне промене, које су са собом донели јачање владарског апсолутизма, протестантизам,
реформација, научна револуција и барок као уметнички правац, посматране су у овом раду из позиције историчара
књиге, али и историчара библиотека. Пропадање манастирских збирки књига, које су током целог средњег века
биле најзначајнији чувари писане баштине, развој краљевских колекција, универзитетских, специјалних и приватних
библиотека богатих грађана, организација фондова, статус библиотекара и архитектура библиотека, представљени
су тако да јасно сведоче о социјалној утемељености библиотечке делатности. Нарочито је истакнут значај текстова
о уређењу библиотека који су се појавили у првој половини 17. века: они су доприносили ширењу знања о начину
организације фондова, што је током следећих стотинак година довело до стварања савремених типова библиотека., This paper presents the most important changes in the field of "book" publishing and printing that occurred in the 16th and 17th centuries. Publishing and printing are presented through an overview of the activities of notable individuals and groups in different European countries, with a parallel overview of some new media: leaflets, pamphlets, brochures, and periodicals such as calendars, almanacs, newspapers, and magazines. In the paper, the political, religious, and cultural changes brought by the strengthening of the absolutism of the rulers, Protestantism, the Reformation, the scientific revolution, and Baroque as a style in art, are observed from the positions of both book historians and library historians. The decline of monastic collections of books, which throughout the Middle Ages were the most important custodians of written heritage, the development of royal collections, university and special libraries, private libraries of wealthy citizens, funds organization, the status of librarians, and library architecture, are presented in such a way as to testify clearly to the social foundation of library activities. The importance of texts on the arrangement of libraries that appeared in the first half of the 17th century is especially underlined. They show how important this issue was for the contemporaries who increasingly emphasized the need for greater availability of publications. These works contributed to the increase of knowledge about possible ways of organizing funds and the internationalization of this issue, which, over the next hundred years, led to the creation of the modern types of libraries. Behind all these efforts, the contours of a user as the central figure of the communication chain in the library activity slowly began to be discerned.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Библиотеке и књижна продукција у Европи током 16. и 17. века",
pages = "75-62",
number = "39",
doi = "10.19090/cit.2021.39.62-75",
url = "conv_1412"
}

Stokić Simončić, G.,& Đurašinović, B. M.. (2021). Библиотеке и књижна продукција у Европи током 16. и 17. века. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(39), 62-75.
https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.62-75
conv_1412

Stokić Simončić G, Đurašinović BM. Библиотеке и књижна продукција у Европи током 16. и 17. века. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2021;(39):62-75.
doi:10.19090/cit.2021.39.62-75
conv_1412 .

Stokić Simončić, Gordana, Đurašinović, Biljana M., "Библиотеке и књижна продукција у Европи током 16. и 17. века" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 39 (2021):62-75,
https://doi.org/10.19090/cit.2021.39.62-75 .,
conv_1412 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1236
AB  - Ако су стручна звања нешто као медаља којом се одликујемо, онда ова библиотечка има бар три стране. На једној је законска регулатива, на другој вредновање стручног рада, а на трећој сада већ не мали број делатника на пољу образовања и стручног усавршавања библиотекара. Било би за очекивање да све три стране, у садејству, дају златни сјај медаљи званој библиотекарска професија, али – није тако.
Како смо дошли до тога да, после неколико деценија упорне борбе за статус и углед у друштву, српски библиотекари почну да раде на укидању библиотекарства као професије у овом броју Читалишта покушавају да објасне Иван Стојановић и Жарко Војновић у ауторским текстовима. „Спољни чиниоци“ остављени су овом приликом по страни, јер уз све рестриктивне мере у култури последњих година, они нису нанели професији онолико штете колико су то успели они унутар ње. Озакоњени обрачун са струком тековина је вишегодишње активности једног броја беспризорних каријериста и далеко већег броја оних којима постојећа ситуација у вези са стручним звањима напросто иде на руку. 
Као противтежа реченом, а у непосредној вези са стручним звањима, налазе се потреба за комуникацијом, сарадњом и за усавршавањем у струци. Темати у ранијим бројевима Читалишта већ су били посвећени школовању библиотекара па је овом приликом пажња посвећена програмима континуираног образовања. Одличне примере едукације запослених у библиотекама представљају аутори и реализатори програма Јелена Јовин, Александра Поповић, Драгана Столић и Дејана Каваја Станишић.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Стручна звања – бар три стране једне медаље : Уводник
EP  - 1
IS  - 34
SP  - 1
VL  - 18
UR  - conv_2872
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2019",
abstract = "Ако су стручна звања нешто као медаља којом се одликујемо, онда ова библиотечка има бар три стране. На једној је законска регулатива, на другој вредновање стручног рада, а на трећој сада већ не мали број делатника на пољу образовања и стручног усавршавања библиотекара. Било би за очекивање да све три стране, у садејству, дају златни сјај медаљи званој библиотекарска професија, али – није тако.
Како смо дошли до тога да, после неколико деценија упорне борбе за статус и углед у друштву, српски библиотекари почну да раде на укидању библиотекарства као професије у овом броју Читалишта покушавају да објасне Иван Стојановић и Жарко Војновић у ауторским текстовима. „Спољни чиниоци“ остављени су овом приликом по страни, јер уз све рестриктивне мере у култури последњих година, они нису нанели професији онолико штете колико су то успели они унутар ње. Озакоњени обрачун са струком тековина је вишегодишње активности једног броја беспризорних каријериста и далеко већег броја оних којима постојећа ситуација у вези са стручним звањима напросто иде на руку. 
Као противтежа реченом, а у непосредној вези са стручним звањима, налазе се потреба за комуникацијом, сарадњом и за усавршавањем у струци. Темати у ранијим бројевима Читалишта већ су били посвећени школовању библиотекара па је овом приликом пажња посвећена програмима континуираног образовања. Одличне примере едукације запослених у библиотекама представљају аутори и реализатори програма Јелена Јовин, Александра Поповић, Драгана Столић и Дејана Каваја Станишић.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Стручна звања – бар три стране једне медаље : Уводник",
pages = "1-1",
number = "34",
volume = "18",
url = "conv_2872"
}

Stokić Simončić, G.. (2019). Стручна звања – бар три стране једне медаље : Уводник. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 18(34), 1-1.
conv_2872

Stokić Simončić G. Стручна звања – бар три стране једне медаље : Уводник. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2019;18(34):1-1.
conv_2872 .

Stokić Simončić, Gordana, "Стручна звања – бар три стране једне медаље : Уводник" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 18, no. 34 (2019):1-1,
conv_2872 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Dragosavac, Branka
PY  - 2019
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1248
AB  - This work brings to life some new facts and presents the cooperation between the International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA) and the associations of librarians in Serbia, in four and a half decades, between 1931 and 1976. In the period between the two world wars, this cooperation was established and maintained by the Yugoslav Library Association (1931-1940), especially its Belgrade Section, and after the Second World War it was realized through the Serbian Library Association (1948-1976) as a part of the Association of Librarians in Yugoslavia. Yugoslavia, in the first period as a kingdom, and in the second as a socialist country, represents a state-legal framework to examine the phenomena of library associations and international cooperation. The Yugoslav Library Association was the predecessor of the Serbian Library Association, but under the new conditions of socialist construction, mentioning the organization from the previous, bourgeois period was undesirable. Nine years of the activity of the first professional library association in Yugoslavia were not evaluated in the right way: association that was founded later with the vast majority of former members and historians of librarianship, talked rarely about its existence, mainly for the political reasons. Considering knowledge of the development of librarianship in national frameworks the basis for building a professional identity of librarians, the authors of this paper are trying to shed light on cooperation with IFLA as essential for maturing of the professional self-awareness. Taking into account that economic opportunities and political influences in the past decades have made this process difficult, the authors are trying to oppose their shared memory, common values, the feeling of belonging and self-respect as an identity property. Moreover, nowadays in Serbia there is a strong need for re-evaluation of the role and importance of library associations in order to reposition the profession, interrelations of professionals and modalities of voluntary work.
AB  - Iako danas srpski bibliotekari na raznim nivoima i u različitim vidovima uzimaju aktivno učešće u radu Međunarodne federacije bibliotekarskih udruženja i institucija - IFLA, samo retki među njima znaju da profesionalna saradnja sa ovom organizacijom traje preko 85 godina. Premda o međusobnoj saradnji svedoče i arhivska i štampana građa (kako u Srbiji, tako i u sedištu IFLA-e u Hagu), njeni dometi ne samo da nisu nikada ocenjeni, nego nikada nisu predstavljeni ni u hronološkom nizu, što bi moralo prethoditi evaluaciji. Uspostavljanje hronologije u saradnji srpskih bibliotekara sa IFLA-om upravo je jedan od ciljeva ovog rada. Višedecenijski profesionalni odnosi srpskih bibliotekara sa IFLA-om odvijali su se u različitim državnim i političko-ekonomskim okvirima: od Kraljevine Jugoslavije preko Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Jugoslavije do Republike Srbije. U ovom radu razmatraju se dva perioda, onaj između dva svetska rata i onaj koji se na njega nadovezao, počevši nakon Drugog svetskog rata i dostižući vrhunac u osmoj deceniji 20. veka. Smatrajući da je poznavanje razvoja bibliotekarstva u nacionalnim okvirima osnova za izgradnju profesionalnog identiteta bibliotekara, autorke u ovom radu nastoje da po prvi put osvetle aspekt saradnje sa IFLA-om, kao suštinski važan za sazrevanje profesionalne samosvesti. Imajući u vidu da su ekonomske prilike i politički uticaji u prethodnim decenijama otežavali taj proces, one nastoje da im suprotstave zajedničko pamćenje, zajedničke vrednosti, osećanje pripadnosti i samopoštovanja kao svojstva identiteta.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - International Federation of Library associations and Institutions - IFLA and professional associations in Serbia: The first 45 years
EP  - 53
IS  - 35
SP  - 44
DO  - 10.19090/cit.2019.35.44-53
UR  - conv_1405
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Dragosavac, Branka",
year = "2019",
abstract = "This work brings to life some new facts and presents the cooperation between the International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA) and the associations of librarians in Serbia, in four and a half decades, between 1931 and 1976. In the period between the two world wars, this cooperation was established and maintained by the Yugoslav Library Association (1931-1940), especially its Belgrade Section, and after the Second World War it was realized through the Serbian Library Association (1948-1976) as a part of the Association of Librarians in Yugoslavia. Yugoslavia, in the first period as a kingdom, and in the second as a socialist country, represents a state-legal framework to examine the phenomena of library associations and international cooperation. The Yugoslav Library Association was the predecessor of the Serbian Library Association, but under the new conditions of socialist construction, mentioning the organization from the previous, bourgeois period was undesirable. Nine years of the activity of the first professional library association in Yugoslavia were not evaluated in the right way: association that was founded later with the vast majority of former members and historians of librarianship, talked rarely about its existence, mainly for the political reasons. Considering knowledge of the development of librarianship in national frameworks the basis for building a professional identity of librarians, the authors of this paper are trying to shed light on cooperation with IFLA as essential for maturing of the professional self-awareness. Taking into account that economic opportunities and political influences in the past decades have made this process difficult, the authors are trying to oppose their shared memory, common values, the feeling of belonging and self-respect as an identity property. Moreover, nowadays in Serbia there is a strong need for re-evaluation of the role and importance of library associations in order to reposition the profession, interrelations of professionals and modalities of voluntary work., Iako danas srpski bibliotekari na raznim nivoima i u različitim vidovima uzimaju aktivno učešće u radu Međunarodne federacije bibliotekarskih udruženja i institucija - IFLA, samo retki među njima znaju da profesionalna saradnja sa ovom organizacijom traje preko 85 godina. Premda o međusobnoj saradnji svedoče i arhivska i štampana građa (kako u Srbiji, tako i u sedištu IFLA-e u Hagu), njeni dometi ne samo da nisu nikada ocenjeni, nego nikada nisu predstavljeni ni u hronološkom nizu, što bi moralo prethoditi evaluaciji. Uspostavljanje hronologije u saradnji srpskih bibliotekara sa IFLA-om upravo je jedan od ciljeva ovog rada. Višedecenijski profesionalni odnosi srpskih bibliotekara sa IFLA-om odvijali su se u različitim državnim i političko-ekonomskim okvirima: od Kraljevine Jugoslavije preko Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Jugoslavije do Republike Srbije. U ovom radu razmatraju se dva perioda, onaj između dva svetska rata i onaj koji se na njega nadovezao, počevši nakon Drugog svetskog rata i dostižući vrhunac u osmoj deceniji 20. veka. Smatrajući da je poznavanje razvoja bibliotekarstva u nacionalnim okvirima osnova za izgradnju profesionalnog identiteta bibliotekara, autorke u ovom radu nastoje da po prvi put osvetle aspekt saradnje sa IFLA-om, kao suštinski važan za sazrevanje profesionalne samosvesti. Imajući u vidu da su ekonomske prilike i politički uticaji u prethodnim decenijama otežavali taj proces, one nastoje da im suprotstave zajedničko pamćenje, zajedničke vrednosti, osećanje pripadnosti i samopoštovanja kao svojstva identiteta.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "International Federation of Library associations and Institutions - IFLA and professional associations in Serbia: The first 45 years",
pages = "53-44",
number = "35",
doi = "10.19090/cit.2019.35.44-53",
url = "conv_1405"
}

Stokić Simončić, G.,& Dragosavac, B.. (2019). International Federation of Library associations and Institutions - IFLA and professional associations in Serbia: The first 45 years. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(35), 44-53.
https://doi.org/10.19090/cit.2019.35.44-53
conv_1405

Stokić Simončić G, Dragosavac B. International Federation of Library associations and Institutions - IFLA and professional associations in Serbia: The first 45 years. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2019;(35):44-53.
doi:10.19090/cit.2019.35.44-53
conv_1405 .

Stokić Simončić, Gordana, Dragosavac, Branka, "International Federation of Library associations and Institutions - IFLA and professional associations in Serbia: The first 45 years" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 35 (2019):44-53,
https://doi.org/10.19090/cit.2019.35.44-53 .,
conv_1405 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1286
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Стручна звања - бар три стране једне медаље...
EP  - 1
IS  - 34
SP  - 1
UR  - conv_1402
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2019",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Стручна звања - бар три стране једне медаље...",
pages = "1-1",
number = "34",
url = "conv_1402"
}

Stokić Simončić, G.. (2019). Стручна звања - бар три стране једне медаље.... in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(34), 1-1.
conv_1402

Stokić Simončić G. Стручна звања - бар три стране једне медаље.... in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2019;(34):1-1.
conv_1402 .

Stokić Simončić, Gordana, "Стручна звања - бар три стране једне медаље..." in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 34 (2019):1-1,
conv_1402 .

TY  - JOUR
AU  - Trailović, Goran
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Sabovljev, Dragana
PY  - 2018
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1190
AB  - Рад се бави анализом стања, односно нивоа информационе писмености грађана Републике Србије. Ослања се
на истраживања Републичког завода за статистику Србије, као и на ретка, али драгоцена истраживања степена
информационе писмености код различитих делова српске популације. Статистички подаци су дали општи квантитативни
оквир, а ова сегментирана истраживања прецизније податке који се односе на информациону писменост припадника
одређених социјалних групација.
Полазиште и оквир за даљи развој информационе писмености у Србији у јавним политикама и стратегијама дало је
Национално саветовање о медијској и информацијској писмености одржано 2017. године. У раду се, такође, указује на
могућности које се нуде библиотекама које, познајући ове податке, могу да прилагоде своје услуге раду на промоцији и
ширењу информационе писмености међу становништвом.
AB  - The paper deals with the analysis of the level of information literacy of citizens of the Republic of Serbia. It relies on research by the Statistical Office of the Republic of Serbia, as well as on rare but valuable researches of the level of information literacy in different parts of the Serbian population. The statistics provided a general quantitative framework, while the segmented research provides more precise data related to the degree of information literacy of members of certain social groups. On the basis of this research, it can be noticed that the level of information literacy, primarily of pupils and students, as well as of the other categories of the population of Serbia, is low. The starting point and framework for the further development of information literacy in Serbia in public policies and strategies were given by the National Conference on Media and Information Literacy, held in 2017. The paper also points to the opportunities offered to libraries which, by knowing this data, can adapt their services to the promotion and spread of information literacy among the population. A meaningful solution would be to pay attention to information literacy during formal education, at all levels. When it comes to librarians, a delicate question arises (which always provokes a burning debate and controversy) of their competencies and formal education. Nevertheless, one should not forget that the first serious initiatives on this issue have been launched in library circles. The interest in information literacy is expanding. Following the example of international professional practice, quantitative measurements and standardization attempts have been made. Serbian society has moved from the conceptualization phase to the phase of implementation of MIL in education, science, culture and everyday life. At this stage, libraries should also have a leadership role.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Информациона писменост у светлу статистике - српске прилике
EP  - 34
IS  - 32
SP  - 24
VL  - 17
DO  - 10.19090/cit.2018.32.24-34
UR  - conv_1400
ER  - 

@article{
author = "Trailović, Goran and Stokić Simončić, Gordana and Sabovljev, Dragana",
year = "2018",
abstract = "Рад се бави анализом стања, односно нивоа информационе писмености грађана Републике Србије. Ослања се
на истраживања Републичког завода за статистику Србије, као и на ретка, али драгоцена истраживања степена
информационе писмености код различитих делова српске популације. Статистички подаци су дали општи квантитативни
оквир, а ова сегментирана истраживања прецизније податке који се односе на информациону писменост припадника
одређених социјалних групација.
Полазиште и оквир за даљи развој информационе писмености у Србији у јавним политикама и стратегијама дало је
Национално саветовање о медијској и информацијској писмености одржано 2017. године. У раду се, такође, указује на
могућности које се нуде библиотекама које, познајући ове податке, могу да прилагоде своје услуге раду на промоцији и
ширењу информационе писмености међу становништвом., The paper deals with the analysis of the level of information literacy of citizens of the Republic of Serbia. It relies on research by the Statistical Office of the Republic of Serbia, as well as on rare but valuable researches of the level of information literacy in different parts of the Serbian population. The statistics provided a general quantitative framework, while the segmented research provides more precise data related to the degree of information literacy of members of certain social groups. On the basis of this research, it can be noticed that the level of information literacy, primarily of pupils and students, as well as of the other categories of the population of Serbia, is low. The starting point and framework for the further development of information literacy in Serbia in public policies and strategies were given by the National Conference on Media and Information Literacy, held in 2017. The paper also points to the opportunities offered to libraries which, by knowing this data, can adapt their services to the promotion and spread of information literacy among the population. A meaningful solution would be to pay attention to information literacy during formal education, at all levels. When it comes to librarians, a delicate question arises (which always provokes a burning debate and controversy) of their competencies and formal education. Nevertheless, one should not forget that the first serious initiatives on this issue have been launched in library circles. The interest in information literacy is expanding. Following the example of international professional practice, quantitative measurements and standardization attempts have been made. Serbian society has moved from the conceptualization phase to the phase of implementation of MIL in education, science, culture and everyday life. At this stage, libraries should also have a leadership role.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Информациона писменост у светлу статистике - српске прилике",
pages = "34-24",
number = "32",
volume = "17",
doi = "10.19090/cit.2018.32.24-34",
url = "conv_1400"
}

Trailović, G., Stokić Simončić, G.,& Sabovljev, D.. (2018). Информациона писменост у светлу статистике - српске прилике. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 17(32), 24-34.
https://doi.org/10.19090/cit.2018.32.24-34
conv_1400

Trailović G, Stokić Simončić G, Sabovljev D. Информациона писменост у светлу статистике - српске прилике. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2018;17(32):24-34.
doi:10.19090/cit.2018.32.24-34
conv_1400 .

Trailović, Goran, Stokić Simončić, Gordana, Sabovljev, Dragana, "Информациона писменост у светлу статистике - српске прилике" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 17, no. 32 (2018):24-34,
https://doi.org/10.19090/cit.2018.32.24-34 .,
conv_1400 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Sabovljev, Dragana
PY  - 2018
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1191
AB  - У раду су представљени резултати истраживања које је спроведено током 2017. године на Универзитету у Београду, а
имало је за циљ да утврди ниво информационе писмености наставника и сарадника, испитујући њихову оспособљеност
за руковање истраживачким подацима. Истоветном онлајн анкетом (Вештина коришћења података и управљање
истраживачким подацима – Data Literacy and Research Data Management Research) прикупљани су подаци о навикама
истраживача (професора, сарадника, докторанада, библиотекара), у академским срединама већег броја европских
држава упоредо, да би се омогућило компаративно сагледавање проблематике.
Узорак од 85 испитаника потврдио је полазну претпоставку анкетара да ниво информационе писмености наставника
и сарадника на Универзитету у Београду треба систематски унапређивати. Но, показао је и мањак институционалне
инфраструктуре (политике, сервиси, средства, репозиторијуми, процедуре), па и недостатак, односно непознавање
стручне терминологије у области управљања истраживачким подацима, што све заједно директно утиче на ефективност
научног процеса.
AB  - This paper presents the results of the research conducted at the University of Belgrade in 2017, with the aim of determining the level of information literacy of professors and associates, by examining their ability to manage research data. Data on the habits of researchers (professors, associates, PhD students, librarians) were collected in the identical online survey (Data Literacy and Research Data Management Research) in the academic environments of a number of European countries concurrently, in order to allow a comparative overview of the issues. A total of 692 questionnaires were sent. They were addressed to 367 male and 325 female recipients. The researchers (85 of them), mostly professors and mostly women, replied online to 24 questions: 5 containing 'demographic information' and 20 concerning 'awareness of data management issues'. The reported results provide only an overview of the expressed attitudes. They could be further interpreted e.g. with regard to the scientific fields to which the researchers belong, or to their titles, i.e. years of the scientific work. However, a relatively small sample of respondents made the surveyors abandon such an analysis on this occasion. The research results confirm the initial assumption of surveyors that the researchers at the University of Belgrade need additional training in the field of work with research data. Although informed of the subject, they still have not demonstrated the essential understanding of certain concepts in the field of general availability of publications and open science. In relation to the umbrella institution, the 'loneliness' of the researchers and the poor 'visibility' of the University, along with the lack of institutional infrastructure (policies, services, resources, repositories, procedures), were implicitly manifested. In the broadest sense, the change in the organizational culture of the University has proved to be a necessity.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Информациона писменост наставника и сарадника на Универзитету у Београду
EP  - 23
IS  - 32
SP  - 12
VL  - 17
DO  - 10.19090/cit.2018.32.12-23
UR  - conv_1399
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Sabovljev, Dragana",
year = "2018",
abstract = "У раду су представљени резултати истраживања које је спроведено током 2017. године на Универзитету у Београду, а
имало је за циљ да утврди ниво информационе писмености наставника и сарадника, испитујући њихову оспособљеност
за руковање истраживачким подацима. Истоветном онлајн анкетом (Вештина коришћења података и управљање
истраживачким подацима – Data Literacy and Research Data Management Research) прикупљани су подаци о навикама
истраживача (професора, сарадника, докторанада, библиотекара), у академским срединама већег броја европских
држава упоредо, да би се омогућило компаративно сагледавање проблематике.
Узорак од 85 испитаника потврдио је полазну претпоставку анкетара да ниво информационе писмености наставника
и сарадника на Универзитету у Београду треба систематски унапређивати. Но, показао је и мањак институционалне
инфраструктуре (политике, сервиси, средства, репозиторијуми, процедуре), па и недостатак, односно непознавање
стручне терминологије у области управљања истраживачким подацима, што све заједно директно утиче на ефективност
научног процеса., This paper presents the results of the research conducted at the University of Belgrade in 2017, with the aim of determining the level of information literacy of professors and associates, by examining their ability to manage research data. Data on the habits of researchers (professors, associates, PhD students, librarians) were collected in the identical online survey (Data Literacy and Research Data Management Research) in the academic environments of a number of European countries concurrently, in order to allow a comparative overview of the issues. A total of 692 questionnaires were sent. They were addressed to 367 male and 325 female recipients. The researchers (85 of them), mostly professors and mostly women, replied online to 24 questions: 5 containing 'demographic information' and 20 concerning 'awareness of data management issues'. The reported results provide only an overview of the expressed attitudes. They could be further interpreted e.g. with regard to the scientific fields to which the researchers belong, or to their titles, i.e. years of the scientific work. However, a relatively small sample of respondents made the surveyors abandon such an analysis on this occasion. The research results confirm the initial assumption of surveyors that the researchers at the University of Belgrade need additional training in the field of work with research data. Although informed of the subject, they still have not demonstrated the essential understanding of certain concepts in the field of general availability of publications and open science. In relation to the umbrella institution, the 'loneliness' of the researchers and the poor 'visibility' of the University, along with the lack of institutional infrastructure (policies, services, resources, repositories, procedures), were implicitly manifested. In the broadest sense, the change in the organizational culture of the University has proved to be a necessity.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Информациона писменост наставника и сарадника на Универзитету у Београду",
pages = "23-12",
number = "32",
volume = "17",
doi = "10.19090/cit.2018.32.12-23",
url = "conv_1399"
}

Stokić Simončić, G.,& Sabovljev, D.. (2018). Информациона писменост наставника и сарадника на Универзитету у Београду. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 17(32), 12-23.
https://doi.org/10.19090/cit.2018.32.12-23
conv_1399

Stokić Simončić G, Sabovljev D. Информациона писменост наставника и сарадника на Универзитету у Београду. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2018;17(32):12-23.
doi:10.19090/cit.2018.32.12-23
conv_1399 .

Stokić Simončić, Gordana, Sabovljev, Dragana, "Информациона писменост наставника и сарадника на Универзитету у Београду" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 17, no. 32 (2018):12-23,
https://doi.org/10.19090/cit.2018.32.12-23 .,
conv_1399 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2017
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1108
AB  - Од краја новембра 1929. до почетка 1941. године у Београду је деловало Друштво југословенских библиотекара, односно
његова Београдска секција. Важни циљеви које је себи поставило Друштво углавном нису остварени, а због промене
политичких, друштвених и економских прилика после Другог светског рата његов рад остао је мало познат генерацијама
потоњих библиотекара.
Аутор овог рада полази од хипотезе да је период између два светска рата био – судећи према професионалним акцијама
покренутим у сложеним политичким и скромним економским условима – доба узлета српског библиотекарства и да је
визионарство ондашњих библиотекара уграђено у темеље послератног развоја професије код нас. У сусрет јубилеју,
седам деценија деловања Библиотекарског друштва Србије, потребно је стручној јавности скренути пажњу на постојање
професионалне асоцијације која јој је претходила, као и на могућност померања датума оснивања асоцијације за целе
две деценије уназад.
AB  - The Yugoslav Library Association, i.e. its Belgrade Section, operated in Belgrade from the end of November 1929 to the beginning of 1941. The important goals set by the Association have not been achieved, and due to the changing political, social and economic circumstances after the Second World War, its work remained little known to the later generations of librarians. The author of this paper starts from the hypothesis that the period between the two world wars was - judging by professional actions initiated in complex political and modest economic conditions - the time of ascent of Serbian librarianship, and that the visions of the former librarians were embedded in the foundations of the postwar development of this profession in our country. As we approach the anniversary, seven decades of work of the Serbian Library Association, we find it necessary to draw attention of the professional public to the existence of the professional association that preceded it, as well as to the possibility of moving the date of foundation of the association for the entire two decades backwards.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије - континуитет професионалног удруживања
EP  - 61
IS  - 31
SP  - 56
DO  - 10.19090/cit.2017.31.56-61
UR  - conv_1397
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2017",
abstract = "Од краја новембра 1929. до почетка 1941. године у Београду је деловало Друштво југословенских библиотекара, односно
његова Београдска секција. Важни циљеви које је себи поставило Друштво углавном нису остварени, а због промене
политичких, друштвених и економских прилика после Другог светског рата његов рад остао је мало познат генерацијама
потоњих библиотекара.
Аутор овог рада полази од хипотезе да је период између два светска рата био – судећи према професионалним акцијама
покренутим у сложеним политичким и скромним економским условима – доба узлета српског библиотекарства и да је
визионарство ондашњих библиотекара уграђено у темеље послератног развоја професије код нас. У сусрет јубилеју,
седам деценија деловања Библиотекарског друштва Србије, потребно је стручној јавности скренути пажњу на постојање
професионалне асоцијације која јој је претходила, као и на могућност померања датума оснивања асоцијације за целе
две деценије уназад., The Yugoslav Library Association, i.e. its Belgrade Section, operated in Belgrade from the end of November 1929 to the beginning of 1941. The important goals set by the Association have not been achieved, and due to the changing political, social and economic circumstances after the Second World War, its work remained little known to the later generations of librarians. The author of this paper starts from the hypothesis that the period between the two world wars was - judging by professional actions initiated in complex political and modest economic conditions - the time of ascent of Serbian librarianship, and that the visions of the former librarians were embedded in the foundations of the postwar development of this profession in our country. As we approach the anniversary, seven decades of work of the Serbian Library Association, we find it necessary to draw attention of the professional public to the existence of the professional association that preceded it, as well as to the possibility of moving the date of foundation of the association for the entire two decades backwards.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије - континуитет професионалног удруживања",
pages = "61-56",
number = "31",
doi = "10.19090/cit.2017.31.56-61",
url = "conv_1397"
}

Stokić Simončić, G.. (2017). Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије - континуитет професионалног удруживања. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(31), 56-61.
https://doi.org/10.19090/cit.2017.31.56-61
conv_1397

Stokić Simončić G. Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије - континуитет професионалног удруживања. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2017;(31):56-61.
doi:10.19090/cit.2017.31.56-61
conv_1397 .

Stokić Simončić, Gordana, "Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије - континуитет професионалног удруживања" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 31 (2017):56-61,
https://doi.org/10.19090/cit.2017.31.56-61 .,
conv_1397 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2017
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1115
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Ка интегралној историји
јавних библиотека код Срба
EP  - 105
IS  - 30
SP  - 104
UR  - conv_1396
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2017",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Ка интегралној историји
јавних библиотека код Срба",
pages = "105-104",
number = "30",
url = "conv_1396"
}

Stokić Simončić, G.. (2017). Ка интегралној историји
јавних библиотека код Срба. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(30), 104-105.
conv_1396

Stokić Simončić G. Ка интегралној историји
јавних библиотека код Срба. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2017;(30):104-105.
conv_1396 .

Stokić Simončić, Gordana, "Ка интегралној историји
јавних библиотека код Срба" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 30 (2017):104-105,
conv_1396 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2016
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1052
AB  - U radu je dat sumaran pregled sistema i materijala za pisanje kod naroda drevnog Bliskog istoka, da posluži kao osnova za detaljnije predstavljanje najznačajnijih dometa u organizovanju i vođenju zbirki pisanih dokumenata - preteča savremenih arhiva i biblioteka. Arheološka iskopavanja, izučavanja jezika i tekstološke analize materijala nađenog na tlu nekadašnjih sumerskih gradova, Akađanskog, Vavilonskog, Asirskog i Hetitskog carstva, eblaitskih, ugaritskih i feničanskih naseobina, rađeni tokom 19. i 20. veka, umnogome su obogatili istoriju biblioteka. Pokušaji efikasnog organizovanja pisane građe sreću se još krajem trećeg milenijuma pre naše ere. Obim pisarske aktivnosti, raznovrsnost i korišćenje tekstova uveli su u upotrebu inventare, rudimentarne kataloge i podele po stručnim grupama, praksu korišćenja kustoda i sastavljanja kolofona u rukopisima; najstarija biblioteka kojoj se zna tačno mesto i vreme postojanja, kao i sastav fonda je kraljevska biblioteka u Ebli (2500-2250. godine p.n.e); najstarija pločica za koju se smatra da predstavlja bibliotečki katalog, nastala je oko 2000. godine p.n.e, a nađena je u ruševinama sumerskog grada Nipura; prvi poznati osnivač biblioteke je asirski kralj Tiglat-Pilasar Prvi (12. vek p.n.e) - što sve govori o velikoj starosti biblioteka, ali i o njihovoj ukorenjenosti u kulturni model određenih naroda.
AB  - The paper gives a brief overview of systems and materials for writing used by people of the ancient Near East, as the basis for more detailed presentation of the most important achievements in organizing and managing collections of written documents - antecedents of modern archives and libraries. Archaeological excavations, language studying and textological analyses of materials found on the territory of the former Sumerian cities, the Akkadian, Babylonian, Assyrian and Hittite empires and the Eblaite, Ugaritic and Phoenician settlements, done in the 19th and 20th centuries, have greatly enriched the history of libraries. There were certain attempts to efficiently organize the written materials back at the end of the third millennium BC. Scope of scribal activity, along with diversity and usage of texts, have led to the appearance of inventories, rudimentary catalogues and classification according to professional fields, practice of using catchwords and colophons in manuscripts... All the libraries of the ancient Near East, known nowadays, were rulers' libraries (whether they were built in imperial palaces or temples of gods), with the exception of those in Ugarit that belonged to the supreme priests or high court officials. The oldest library, reliably known of, was on the territory of Syria, formed in the Royal Palace of Ebla and destroyed in the fire in 2250 BC. However, the biggest and probably the most developed library originated in this cultural circle, was the royal library of the Assyrian king Ashurbanipal from the 7th century BC. The oldest tablet considered to be the library catalogue, dates from around 2000 BC, and was found in the ruins of the Sumerian city of Nippur; the first known founder of a library is the Assyrian king Tiglath-pileser I (12th century BC) - which, all together, testifies to the age of libraries, but also to their rootedness in the cultural models of certain nations.
PB  - Панчево : Градска библиотека
T2  - Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства 
T1  - Bliski istok - kolevka biblioteka
T1  - Near east: The cradle of libraries
EP  - 42
IS  - 28
SP  - 35
VL  - 15
UR  - conv_1393
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2016",
abstract = "U radu je dat sumaran pregled sistema i materijala za pisanje kod naroda drevnog Bliskog istoka, da posluži kao osnova za detaljnije predstavljanje najznačajnijih dometa u organizovanju i vođenju zbirki pisanih dokumenata - preteča savremenih arhiva i biblioteka. Arheološka iskopavanja, izučavanja jezika i tekstološke analize materijala nađenog na tlu nekadašnjih sumerskih gradova, Akađanskog, Vavilonskog, Asirskog i Hetitskog carstva, eblaitskih, ugaritskih i feničanskih naseobina, rađeni tokom 19. i 20. veka, umnogome su obogatili istoriju biblioteka. Pokušaji efikasnog organizovanja pisane građe sreću se još krajem trećeg milenijuma pre naše ere. Obim pisarske aktivnosti, raznovrsnost i korišćenje tekstova uveli su u upotrebu inventare, rudimentarne kataloge i podele po stručnim grupama, praksu korišćenja kustoda i sastavljanja kolofona u rukopisima; najstarija biblioteka kojoj se zna tačno mesto i vreme postojanja, kao i sastav fonda je kraljevska biblioteka u Ebli (2500-2250. godine p.n.e); najstarija pločica za koju se smatra da predstavlja bibliotečki katalog, nastala je oko 2000. godine p.n.e, a nađena je u ruševinama sumerskog grada Nipura; prvi poznati osnivač biblioteke je asirski kralj Tiglat-Pilasar Prvi (12. vek p.n.e) - što sve govori o velikoj starosti biblioteka, ali i o njihovoj ukorenjenosti u kulturni model određenih naroda., The paper gives a brief overview of systems and materials for writing used by people of the ancient Near East, as the basis for more detailed presentation of the most important achievements in organizing and managing collections of written documents - antecedents of modern archives and libraries. Archaeological excavations, language studying and textological analyses of materials found on the territory of the former Sumerian cities, the Akkadian, Babylonian, Assyrian and Hittite empires and the Eblaite, Ugaritic and Phoenician settlements, done in the 19th and 20th centuries, have greatly enriched the history of libraries. There were certain attempts to efficiently organize the written materials back at the end of the third millennium BC. Scope of scribal activity, along with diversity and usage of texts, have led to the appearance of inventories, rudimentary catalogues and classification according to professional fields, practice of using catchwords and colophons in manuscripts... All the libraries of the ancient Near East, known nowadays, were rulers' libraries (whether they were built in imperial palaces or temples of gods), with the exception of those in Ugarit that belonged to the supreme priests or high court officials. The oldest library, reliably known of, was on the territory of Syria, formed in the Royal Palace of Ebla and destroyed in the fire in 2250 BC. However, the biggest and probably the most developed library originated in this cultural circle, was the royal library of the Assyrian king Ashurbanipal from the 7th century BC. The oldest tablet considered to be the library catalogue, dates from around 2000 BC, and was found in the ruins of the Sumerian city of Nippur; the first known founder of a library is the Assyrian king Tiglath-pileser I (12th century BC) - which, all together, testifies to the age of libraries, but also to their rootedness in the cultural models of certain nations.",
publisher = "Панчево : Градска библиотека",
journal = "Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства ",
title = "Bliski istok - kolevka biblioteka, Near east: The cradle of libraries",
pages = "42-35",
number = "28",
volume = "15",
url = "conv_1393"
}

Stokić Simončić, G.. (2016). Bliski istok - kolevka biblioteka. in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства 
Панчево : Градска библиотека., 15(28), 35-42.
conv_1393

Stokić Simončić G. Bliski istok - kolevka biblioteka. in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства . 2016;15(28):35-42.
conv_1393 .

Stokić Simončić, Gordana, "Bliski istok - kolevka biblioteka" in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства , 15, no. 28 (2016):35-42,
conv_1393 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2016
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1051
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Библиотекарство у Србији - законодавни оквир и пракса
EP  - 2
IS  - 29
SP  - 1
VL  - 15
UR  - conv_1394
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2016",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Библиотекарство у Србији - законодавни оквир и пракса",
pages = "2-1",
number = "29",
volume = "15",
url = "conv_1394"
}

Stokić Simončić, G.. (2016). Библиотекарство у Србији - законодавни оквир и пракса. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 15(29), 1-2.
conv_1394

Stokić Simončić G. Библиотекарство у Србији - законодавни оквир и пракса. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2016;15(29):1-2.
conv_1394 .

Stokić Simončić, Gordana, "Библиотекарство у Србији - законодавни оквир и пракса" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 15, no. 29 (2016):1-2,
conv_1394 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2016
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1053
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Компаративно и интернационално у библиотекарству
EP  - 2
IS  - 28
SP  - 1
VL  - 15
UR  - conv_1390
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2016",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Компаративно и интернационално у библиотекарству",
pages = "2-1",
number = "28",
volume = "15",
url = "conv_1390"
}

Stokić Simončić, G.. (2016). Компаративно и интернационално у библиотекарству. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 15(28), 1-2.
conv_1390

Stokić Simončić G. Компаративно и интернационално у библиотекарству. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2016;15(28):1-2.
conv_1390 .

Stokić Simončić, Gordana, "Компаративно и интернационално у библиотекарству" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 15, no. 28 (2016):1-2,
conv_1390 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2016
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1070
AB  - У раду је дат сумаран преглед система и материјала за писање код народа древног Блиског истока, да послужи као 
основа за детаљније представљање најзначајнијих домета у организовању и вођењу збирки писаних докумената – 
претеча савремених архива и библиотека. Археолошка ископавања, изучавања језика и текстолошке анализе материјала 
нађеног на тлу некадашњих сумерских градова, Акађанског, Вавилонског, Асирског и Хетитског царства, еблаитских, 
угаритских и феничанских насеобина, рађени током 19. и 20. века, умногоме су обогатили историју библиотека. 
Покушаји ефикасног организовања писане грађе срећу се још крајем трећег миленијума пре наше ере. Обим писарске 
активности, разноврсност и коришћење текстова увели су у употребу инвентаре, рудиментарне каталоге и поделе по 
стручним групама, праксу коришћења кустода и састављања колофона у рукописима; најстарија библиотека којој се 
зна тачно место и време постојања, као и састав фонда је краљевска библиотека у Ебли (2500–2250. године п.н.е); 
најстарија плочица за коју се сматра да представља библиотечки каталог, настала је око 2000. година п.н.е, а нађена 
је у рушевинама сумерског града Нипура; први познати оснивач библиотеке је асирски краљ Тиглат–Пиласар Први (12. 
век п.н.е) – што све говори о великој старости библиотека, али и о њиховој укорењености у културни модел одређених 
народа
AB  - The paper gives a brief overview of systems and materials for writing used by people of the ancient Near East, as the basis for
more detailed presentation of the most important achievements in organizing and managing collections of written documents
– antecedents of modern archives and libraries. Archaeological excavations, language studying and textological analyses of
materials found on the territory of the former Sumerian cities, the Akkadian, Babylonian, Assyrian and Hittite empires and the
Eblaite, Ugaritic and Phoenician settlements, done in the 19th and 20th centuries, have greatly enriched the history of libraries.
There were certain attempts to efficiently organize the written materials back at the end of the third millennium BC. Scope
of scribal activity, along with diversity and usage of texts, have led to the appearance of inventories, rudimentary catalogues
and classification according to professional fields, practice of using catchwords and colophons in manuscripts... All the libraries
of the ancient Near East, known nowadays, were rulers’ libraries (whether they were built in imperial palaces or temples of
gods), with the exception of those in Ugarit that belonged to the supreme priests or high court officials. The oldest library,
reliably known of, was on the territory of Syria, formed in the Royal Palace of Ebla and destroyed in the fire in 2250 BC.
However, the biggest and probably the most developed library originated in this cultural circle, was the royal library of the
Assyrian king Ashurbanipal from the 7th century BC. The oldest tablet considered to be the library catalogue, dates from around
2000 BC, and was found in the ruins of the Sumerian city of Nippur; the first known founder of a library is the Assyrian king
Tiglath-pileser I (12th century BC) – which, all together, testifies to the age of libraries, but also to their rootedness in the
cultural models of certain nations.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Блиски исток – колевка библиотека
EP  - 42
IS  - 28
SP  - 35
UR  - conv_2868
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2016",
abstract = "У раду је дат сумаран преглед система и материјала за писање код народа древног Блиског истока, да послужи као 
основа за детаљније представљање најзначајнијих домета у организовању и вођењу збирки писаних докумената – 
претеча савремених архива и библиотека. Археолошка ископавања, изучавања језика и текстолошке анализе материјала 
нађеног на тлу некадашњих сумерских градова, Акађанског, Вавилонског, Асирског и Хетитског царства, еблаитских, 
угаритских и феничанских насеобина, рађени током 19. и 20. века, умногоме су обогатили историју библиотека. 
Покушаји ефикасног организовања писане грађе срећу се још крајем трећег миленијума пре наше ере. Обим писарске 
активности, разноврсност и коришћење текстова увели су у употребу инвентаре, рудиментарне каталоге и поделе по 
стручним групама, праксу коришћења кустода и састављања колофона у рукописима; најстарија библиотека којој се 
зна тачно место и време постојања, као и састав фонда је краљевска библиотека у Ебли (2500–2250. године п.н.е); 
најстарија плочица за коју се сматра да представља библиотечки каталог, настала је око 2000. година п.н.е, а нађена 
је у рушевинама сумерског града Нипура; први познати оснивач библиотеке је асирски краљ Тиглат–Пиласар Први (12. 
век п.н.е) – што све говори о великој старости библиотека, али и о њиховој укорењености у културни модел одређених 
народа, The paper gives a brief overview of systems and materials for writing used by people of the ancient Near East, as the basis for
more detailed presentation of the most important achievements in organizing and managing collections of written documents
– antecedents of modern archives and libraries. Archaeological excavations, language studying and textological analyses of
materials found on the territory of the former Sumerian cities, the Akkadian, Babylonian, Assyrian and Hittite empires and the
Eblaite, Ugaritic and Phoenician settlements, done in the 19th and 20th centuries, have greatly enriched the history of libraries.
There were certain attempts to efficiently organize the written materials back at the end of the third millennium BC. Scope
of scribal activity, along with diversity and usage of texts, have led to the appearance of inventories, rudimentary catalogues
and classification according to professional fields, practice of using catchwords and colophons in manuscripts... All the libraries
of the ancient Near East, known nowadays, were rulers’ libraries (whether they were built in imperial palaces or temples of
gods), with the exception of those in Ugarit that belonged to the supreme priests or high court officials. The oldest library,
reliably known of, was on the territory of Syria, formed in the Royal Palace of Ebla and destroyed in the fire in 2250 BC.
However, the biggest and probably the most developed library originated in this cultural circle, was the royal library of the
Assyrian king Ashurbanipal from the 7th century BC. The oldest tablet considered to be the library catalogue, dates from around
2000 BC, and was found in the ruins of the Sumerian city of Nippur; the first known founder of a library is the Assyrian king
Tiglath-pileser I (12th century BC) – which, all together, testifies to the age of libraries, but also to their rootedness in the
cultural models of certain nations.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Блиски исток – колевка библиотека",
pages = "42-35",
number = "28",
url = "conv_2868"
}

Stokić Simončić, G.. (2016). Блиски исток – колевка библиотека. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(28), 35-42.
conv_2868

Stokić Simončić G. Блиски исток – колевка библиотека. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2016;(28):35-42.
conv_2868 .

Stokić Simončić, Gordana, "Блиски исток – колевка библиотека" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 28 (2016):35-42,
conv_2868 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Vučković, Željko
PY  - 2015
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1002
AB  - У овом раду покренута су актуелна питања професионалног идентитета школских библиотекара, а поводом могућности 
за професионално образовање и стручно усавршавање које им се пружају у Србији. Рад се не бави историјатом 
формалног и неформалног образовања за библиотекаре, нити модалитетима рада савремених институција у овом 
домену, него анализира узроке због којих је занимање школског библиотекара несигурно, а активност школских 
библиотека широм Србије врло неуједначена — од потпуне пасивности, до изузетних иновативних решења. 
Да ли заиста библиотекар у школској библиотеци треба да буде наставник, да ли постоје наставници одговарајуће 
струке за рад у библиотеци, шта са аспекта образовања и усавршавања значи позиција стручног сарадника, како 
је слична проблематика уређена у свету, питања су од интереса за овај рад. Као могуће решење он предлаже 
усаглашавање домаће праксе са праксом Европске уније, односно увођење мастера из области библиотекарства и 
информацоних наука као норме за обављање послова у школској библиотеци
AB  - This work does not deal with history of formal and informal education for librarians, or modalities of work in modern
institutions in this domain. On the contrary, regarding professional education of school librarians in Serbia, it initiates current
issues of their professional identity and considers possibilities of improving their position within the school system, as well as
within the system of Serbian librarianship.
Should a teacher work as a librarian in a school library, whether there are teachers with professional qualifications appropriate
for work in libraries, what about position of professional associates, from the aspect of their education and training, how
are the similar problems regulated abroad - these are the matters dealt with in this paper. As a possible solution, it proposes
harmonization of the national practice with the practice of the European Union, i.e. introduction of master’s degree in the
field of library and information science as a standard for work in school libraries. If a school librarian were a person with the
basic academic degree in some of the studies required to teach in school and the master’s degree in library and information
science, or a person with both basic academic and master’s degree in LIS, the mere fact that the person has obtained the
title from accredited higher education institution, would be the qualitative shift. Not from library, because the library is not
an institution of formal education; not at professional examination that is a relic of a completely different system, and not
a certificate of the professional examination but a diploma that carries a certain number of ECTS (European Credit Transfer
System) and has international significance and validity. This, of course, means a fundamental change in legislation relating
to employment, systematization of positions and career advancement, but only the changes like these may bring the library
profession in Serbia in equal position with other professions.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Професионално образовање и стручно  усавршавање школских библиотекара у Србији
EP  - 18
IS  - 26
SP  - 12
UR  - conv_2869
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Vučković, Željko",
year = "2015",
abstract = "У овом раду покренута су актуелна питања професионалног идентитета школских библиотекара, а поводом могућности 
за професионално образовање и стручно усавршавање које им се пружају у Србији. Рад се не бави историјатом 
формалног и неформалног образовања за библиотекаре, нити модалитетима рада савремених институција у овом 
домену, него анализира узроке због којих је занимање школског библиотекара несигурно, а активност школских 
библиотека широм Србије врло неуједначена — од потпуне пасивности, до изузетних иновативних решења. 
Да ли заиста библиотекар у школској библиотеци треба да буде наставник, да ли постоје наставници одговарајуће 
струке за рад у библиотеци, шта са аспекта образовања и усавршавања значи позиција стручног сарадника, како 
је слична проблематика уређена у свету, питања су од интереса за овај рад. Као могуће решење он предлаже 
усаглашавање домаће праксе са праксом Европске уније, односно увођење мастера из области библиотекарства и 
информацоних наука као норме за обављање послова у школској библиотеци, This work does not deal with history of formal and informal education for librarians, or modalities of work in modern
institutions in this domain. On the contrary, regarding professional education of school librarians in Serbia, it initiates current
issues of their professional identity and considers possibilities of improving their position within the school system, as well as
within the system of Serbian librarianship.
Should a teacher work as a librarian in a school library, whether there are teachers with professional qualifications appropriate
for work in libraries, what about position of professional associates, from the aspect of their education and training, how
are the similar problems regulated abroad - these are the matters dealt with in this paper. As a possible solution, it proposes
harmonization of the national practice with the practice of the European Union, i.e. introduction of master’s degree in the
field of library and information science as a standard for work in school libraries. If a school librarian were a person with the
basic academic degree in some of the studies required to teach in school and the master’s degree in library and information
science, or a person with both basic academic and master’s degree in LIS, the mere fact that the person has obtained the
title from accredited higher education institution, would be the qualitative shift. Not from library, because the library is not
an institution of formal education; not at professional examination that is a relic of a completely different system, and not
a certificate of the professional examination but a diploma that carries a certain number of ECTS (European Credit Transfer
System) and has international significance and validity. This, of course, means a fundamental change in legislation relating
to employment, systematization of positions and career advancement, but only the changes like these may bring the library
profession in Serbia in equal position with other professions.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Професионално образовање и стручно  усавршавање школских библиотекара у Србији",
pages = "18-12",
number = "26",
url = "conv_2869"
}

Stokić Simončić, G.,& Vučković, Ž.. (2015). Професионално образовање и стручно  усавршавање школских библиотекара у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(26), 12-18.
conv_2869

Stokić Simončić G, Vučković Ž. Професионално образовање и стручно  усавршавање школских библиотекара у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2015;(26):12-18.
conv_2869 .

Stokić Simončić, Gordana, Vučković, Željko, "Професионално образовање и стручно  усавршавање школских библиотекара у Србији" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 26 (2015):12-18,
conv_2869 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Vučković, Željko
PY  - 2015
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/950
AB  - У овом раду покренута су актуелна питања професионалног идентитета школских библиотекара, а поводом могућности
за професионално образовање и стручно усавршавање које им се пружају у Србији. Рад се не бави историјатом
формалног и неформалног образовања за библиотекаре, нити модалитетима рада савремених институција у овом
домену, него анализира узроке због којих је занимање школског библиотекара несигурно, а активност школских
библиотека широм Србије врло неуједначена — од потпуне пасивности, до изузетних иновативних решења.
Да ли заиста библиотекар у школској библиотеци треба да буде наставник, да ли постоје наставници одговарајуће
струке за рад у библиотеци, шта са аспекта образовања и усавршавања значи позиција стручног сарадника, како
је слична проблематика уређена у свету, питања су од интереса за овај рад. Као могуће решење он предлаже
усаглашавање домаће праксе са праксом Европске уније, односно увођење мастера из области библиотекарства и
информацоних наука као норме за обављање послова у школској библиотеци.
AB  - This work does not deal with history of formal and informal education for librarians, or modalities of work in modern institutions in this domain. On the contrary, regarding professional education of school librarians in Serbia, it initiates current issues of their professional identity and considers possibilities of improving their position within the school system, as well as within the system of Serbian librarianship. Should a teacher work as a librarian in a school library, whether there are teachers with professional qualifications appropriate for work in libraries, what about position of professional associates, from the aspect of their education and training, how are the similar problems regulated abroad - these are the matters dealt with in this paper. As a possible solution, it proposes harmonization of the national practice with the practice of the European Union, i.e. introduction of master's degree in the field of library and information science as a standard for work in school libraries. If a school librarian were a person with the basic academic degree in some of the studies required to teach in school and the master's degree in library and information science, or a person with both basic academic and master's degree in LIS, the mere fact that the person has obtained the title from accredited higher education institution, would be the qualitative shift. Not from library, because the library is not an institution of formal education; not at professional examination that is a relic of a completely different system, and not a certificate of the professional examination but a diploma that carries a certain number of ECTS (European Credit Transfer System) and has international significance and validity. This, of course, means a fundamental change in legislation relating to employment, systematization of positions and career advancement, but only the changes like these may bring the library profession in Serbia in equal position with other professions.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Професионално образовање и стручно
усавршавање школских библиотекара у Србији
EP  - 18
IS  - 26
SP  - 12
VL  - 14
UR  - conv_1386
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Vučković, Željko",
year = "2015",
abstract = "У овом раду покренута су актуелна питања професионалног идентитета школских библиотекара, а поводом могућности
за професионално образовање и стручно усавршавање које им се пружају у Србији. Рад се не бави историјатом
формалног и неформалног образовања за библиотекаре, нити модалитетима рада савремених институција у овом
домену, него анализира узроке због којих је занимање школског библиотекара несигурно, а активност школских
библиотека широм Србије врло неуједначена — од потпуне пасивности, до изузетних иновативних решења.
Да ли заиста библиотекар у школској библиотеци треба да буде наставник, да ли постоје наставници одговарајуће
струке за рад у библиотеци, шта са аспекта образовања и усавршавања значи позиција стручног сарадника, како
је слична проблематика уређена у свету, питања су од интереса за овај рад. Као могуће решење он предлаже
усаглашавање домаће праксе са праксом Европске уније, односно увођење мастера из области библиотекарства и
информацоних наука као норме за обављање послова у школској библиотеци., This work does not deal with history of formal and informal education for librarians, or modalities of work in modern institutions in this domain. On the contrary, regarding professional education of school librarians in Serbia, it initiates current issues of their professional identity and considers possibilities of improving their position within the school system, as well as within the system of Serbian librarianship. Should a teacher work as a librarian in a school library, whether there are teachers with professional qualifications appropriate for work in libraries, what about position of professional associates, from the aspect of their education and training, how are the similar problems regulated abroad - these are the matters dealt with in this paper. As a possible solution, it proposes harmonization of the national practice with the practice of the European Union, i.e. introduction of master's degree in the field of library and information science as a standard for work in school libraries. If a school librarian were a person with the basic academic degree in some of the studies required to teach in school and the master's degree in library and information science, or a person with both basic academic and master's degree in LIS, the mere fact that the person has obtained the title from accredited higher education institution, would be the qualitative shift. Not from library, because the library is not an institution of formal education; not at professional examination that is a relic of a completely different system, and not a certificate of the professional examination but a diploma that carries a certain number of ECTS (European Credit Transfer System) and has international significance and validity. This, of course, means a fundamental change in legislation relating to employment, systematization of positions and career advancement, but only the changes like these may bring the library profession in Serbia in equal position with other professions.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Професионално образовање и стручно
усавршавање школских библиотекара у Србији",
pages = "18-12",
number = "26",
volume = "14",
url = "conv_1386"
}

Stokić Simončić, G.,& Vučković, Ž.. (2015). Професионално образовање и стручно
усавршавање школских библиотекара у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 14(26), 12-18.
conv_1386

Stokić Simončić G, Vučković Ž. Професионално образовање и стручно
усавршавање школских библиотекара у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2015;14(26):12-18.
conv_1386 .

Stokić Simončić, Gordana, Vučković, Željko, "Професионално образовање и стручно
усавршавање школских библиотекара у Србији" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 14, no. 26 (2015):12-18,
conv_1386 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2015
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/951
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Школски библиотекар - између стварног и могућег
EP  - 1
IS  - 26
SP  - 1
VL  - 14
UR  - conv_1385
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2015",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Школски библиотекар - између стварног и могућег",
pages = "1-1",
number = "26",
volume = "14",
url = "conv_1385"
}

Stokić Simončić, G.. (2015). Школски библиотекар - између стварног и могућег. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 14(26), 1-1.
conv_1385

Stokić Simončić G. Школски библиотекар - између стварног и могућег. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2015;14(26):1-1.
conv_1385 .

Stokić Simončić, Gordana, "Школски библиотекар - између стварног и могућег" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 14, no. 26 (2015):1-1,
conv_1385 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2015
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/966
UR  - https://citaliste.rs/casopis/br27/uvodnik.html
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Библиотеке и издавачи
EP  - 1
IS  - 27
SP  - 1
VL  - 14
UR  - conv_1389
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2015",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Библиотеке и издавачи",
pages = "1-1",
number = "27",
volume = "14",
url = "conv_1389"
}

Stokić Simončić, G.. (2015). Библиотеке и издавачи. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 14(27), 1-1.
conv_1389

Stokić Simončić G. Библиотеке и издавачи. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2015;14(27):1-1.
conv_1389 .

Stokić Simončić, Gordana, "Библиотеке и издавачи" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 14, no. 27 (2015):1-1,
conv_1389 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Vučković, Željko
PY  - 2014
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/937
AB  - Рад се бави анализом литературе, односно објављених извора на тему информационе писмености, насталих у Србији од 2007. године. Непосредан повод за анализу представља објављивање другог издања UNESCO-ве публикације Overview of Information Literacy Resources Worldwide, којој је приложен списак од 23 библиографске јединице грађе на српском језику: монографије, чланци у часописима, водичи, едукативни курсеви, семинари, као и преведени међународни документи и приручници. Третирајући овај попис само као преглед најважнијих објављених публикација, а не као исцрпну библиографију радова, аутори текста библиометријски и садржајно анализирају обрађиване теме и констатују квалитативан помак од упознавања са проблематиком, преко емпиријских истраживања, до теоретских разматрања о компетенцијама за информациону писменост.
AB  - This paper analyzes literature, i.e. the published resources on the topic of information literacy that have been created in
Serbia since 2007. The immediate cause for conducting the analysis is issuing the UNESCO publication Overview of Information
Literacy Resources Worldwide, with the list of 23 bibliographic units describing material in Serbian language: monographs,
journal articles, guides, educational courses, seminars, as well as translated international documents and manuals. Treating
this list only as an overview of the most important issued publications, rather than as a comprehensive bibliography of
works, the authors of the text carry out bibliometric and content analysis of the topics addressed in them and ascertain
qualitative shift from getting familiar with the issues, through empirical research, to the theoretical considerations about
information literacy competencies. The analysis of the relevant literature, published in Serbian, from 2007 until today,
shows that the current position of libraries and librarianship in Serbia reflects all the children’s diseases of the concept and
implementation of information literacy. Although the state strategies have not adequately valorized their true potential,
nowadays libraries in Serbia operate in a society that shows increasingly clear its strategic commitment to the development
of science and tends to invest more into scientific research, education and culture. Library initiatives, project organization,
participation in international projects, working in international associations, professional education - show that librarians,
with all the objective difficulties, consider information literacy their natural task. The future efforts of libraries and librarians
in redesigning their own mission in the domain of information literacy should be clearly directed towards the visible and
measurable contribution to the welfare of the community in which they work.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Осврт на објављене изворе о информационој писмености у Србији
EP  - 24
IS  - 24
SP  - 20
VL  - 13
UR  - conv_2799
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Vučković, Željko",
year = "2014",
abstract = "Рад се бави анализом литературе, односно објављених извора на тему информационе писмености, насталих у Србији од 2007. године. Непосредан повод за анализу представља објављивање другог издања UNESCO-ве публикације Overview of Information Literacy Resources Worldwide, којој је приложен списак од 23 библиографске јединице грађе на српском језику: монографије, чланци у часописима, водичи, едукативни курсеви, семинари, као и преведени међународни документи и приручници. Третирајући овај попис само као преглед најважнијих објављених публикација, а не као исцрпну библиографију радова, аутори текста библиометријски и садржајно анализирају обрађиване теме и констатују квалитативан помак од упознавања са проблематиком, преко емпиријских истраживања, до теоретских разматрања о компетенцијама за информациону писменост., This paper analyzes literature, i.e. the published resources on the topic of information literacy that have been created in
Serbia since 2007. The immediate cause for conducting the analysis is issuing the UNESCO publication Overview of Information
Literacy Resources Worldwide, with the list of 23 bibliographic units describing material in Serbian language: monographs,
journal articles, guides, educational courses, seminars, as well as translated international documents and manuals. Treating
this list only as an overview of the most important issued publications, rather than as a comprehensive bibliography of
works, the authors of the text carry out bibliometric and content analysis of the topics addressed in them and ascertain
qualitative shift from getting familiar with the issues, through empirical research, to the theoretical considerations about
information literacy competencies. The analysis of the relevant literature, published in Serbian, from 2007 until today,
shows that the current position of libraries and librarianship in Serbia reflects all the children’s diseases of the concept and
implementation of information literacy. Although the state strategies have not adequately valorized their true potential,
nowadays libraries in Serbia operate in a society that shows increasingly clear its strategic commitment to the development
of science and tends to invest more into scientific research, education and culture. Library initiatives, project organization,
participation in international projects, working in international associations, professional education - show that librarians,
with all the objective difficulties, consider information literacy their natural task. The future efforts of libraries and librarians
in redesigning their own mission in the domain of information literacy should be clearly directed towards the visible and
measurable contribution to the welfare of the community in which they work.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Осврт на објављене изворе о информационој писмености у Србији",
pages = "24-20",
number = "24",
volume = "13",
url = "conv_2799"
}

Stokić Simončić, G.,& Vučković, Ž.. (2014). Осврт на објављене изворе о информационој писмености у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 13(24), 20-24.
conv_2799

Stokić Simončić G, Vučković Ž. Осврт на објављене изворе о информационој писмености у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2014;13(24):20-24.
conv_2799 .

Stokić Simončić, Gordana, Vučković, Željko, "Осврт на објављене изворе о информационој писмености у Србији" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 13, no. 24 (2014):20-24,
conv_2799 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Vučković, Željko
PY  - 2014
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/923
AB  - There are three related aspects of the problem of identity that beset Serbian librarianship after 1991: 1) identity as survival during the war crisis and subsequent sanctions; 2) identity as change during the time of a global information and communication revolution; and 3) identity as self-awareness during a time of change in status, social responsibility, and professionalism for library personnel. Judging by the difference in the conditions under which libraries operated in Serbia during the 1990s and 2000s, the two decades can be characterized as the antipodes of each other. At the same time, they are also two sides of the same whole, in that the old system of librarianship collapsed and has not yet been replaced with a new one. This paper offers a survey of the situation in Serbia through an analysis of the present state of the difficulties currently besetting the various activities of Serbian libraries: automation, digitization, communication, scientific research, and continuing education. The need to develop a new discourse on librarianship in Serbia is crucial so that librarians may have a voice in the processes of formal and public education and the acceleration of economic, scientific, and cultural growth in Serbia.
PB  - Johns Hopkins Univ Press, Baltimore
T2  - Library Trends
T1  - Searching for a Lost Identity: Serbian Librarianship at the Beginning of the Twenty-first Century
EP  - 298
IS  - 2
SP  - 284
VL  - 63
DO  - 10.1353/lib.2014.0028
UR  - conv_1514
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Vučković, Željko",
year = "2014",
abstract = "There are three related aspects of the problem of identity that beset Serbian librarianship after 1991: 1) identity as survival during the war crisis and subsequent sanctions; 2) identity as change during the time of a global information and communication revolution; and 3) identity as self-awareness during a time of change in status, social responsibility, and professionalism for library personnel. Judging by the difference in the conditions under which libraries operated in Serbia during the 1990s and 2000s, the two decades can be characterized as the antipodes of each other. At the same time, they are also two sides of the same whole, in that the old system of librarianship collapsed and has not yet been replaced with a new one. This paper offers a survey of the situation in Serbia through an analysis of the present state of the difficulties currently besetting the various activities of Serbian libraries: automation, digitization, communication, scientific research, and continuing education. The need to develop a new discourse on librarianship in Serbia is crucial so that librarians may have a voice in the processes of formal and public education and the acceleration of economic, scientific, and cultural growth in Serbia.",
publisher = "Johns Hopkins Univ Press, Baltimore",
journal = "Library Trends",
title = "Searching for a Lost Identity: Serbian Librarianship at the Beginning of the Twenty-first Century",
pages = "298-284",
number = "2",
volume = "63",
doi = "10.1353/lib.2014.0028",
url = "conv_1514"
}

Stokić Simončić, G.,& Vučković, Ž.. (2014). Searching for a Lost Identity: Serbian Librarianship at the Beginning of the Twenty-first Century. in Library Trends
Johns Hopkins Univ Press, Baltimore., 63(2), 284-298.
https://doi.org/10.1353/lib.2014.0028
conv_1514

Stokić Simončić G, Vučković Ž. Searching for a Lost Identity: Serbian Librarianship at the Beginning of the Twenty-first Century. in Library Trends. 2014;63(2):284-298.
doi:10.1353/lib.2014.0028
conv_1514 .

Stokić Simončić, Gordana, Vučković, Željko, "Searching for a Lost Identity: Serbian Librarianship at the Beginning of the Twenty-first Century" in Library Trends, 63, no. 2 (2014):284-298,
https://doi.org/10.1353/lib.2014.0028 .,
conv_1514 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Vučković, Željko
PY  - 2014
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/906
AB  - Рад се бави анализом литературе, односно објављених извора на тему информационе писмености, насталих у Србији од
2007. године. Непосредан повод за анализу представља објављивање другог издања UNESCO-ве публикације Overview
of Information Literacy Resources Worldwide, којој је приложен списак од 23 библиографске јединице грађе на српском
језику: монографије, чланци у часописима, водичи, едукативни курсеви, семинари, као и преведени међународни
документи и приручници. Третирајући овај попис само као преглед најважнијих објављених публикација, а не као
исцрпну библиографију радова, аутори текста библиометријски и садржајно анализирају обрађиване теме и констатују
квалитативан помак од упознавања са проблематиком, преко емпиријских истраживања, до теоретских разматрања о
компетенцијама за информациону писменост.
AB  - This paper analyzes literature, i.e. the published resources on the topic of information literacy that have been created in
Serbia since 2007. The immediate cause for conducting the analysis is issuing the UNESCO publication Overview of Information
Literacy Resources Worldwide, with the list of 23 bibliographic units describing material in Serbian language: monographs,
journal articles, guides, educational courses, seminars, as well as translated international documents and manuals. Treating
this list only as an overview of the most important issued publications, rather than as a comprehensive bibliography of
works, the authors of the text carry out bibliometric and content analysis of the topics addressed in them and ascertain
qualitative shift from getting familiar with the issues, through empirical research, to the theoretical considerations about
information literacy competencies. The analysis of the relevant literature, published in Serbian, from 2007 until today,
shows that the current position of libraries and librarianship in Serbia reflects all the children’s diseases of the concept and
implementation of information literacy. Although the state strategies have not adequately valorized their true potential,
nowadays libraries in Serbia operate in a society that shows increasingly clear its strategic commitment to the development
of science and tends to invest more into scientific research, education and culture. Library initiatives, project organization,
participation in international projects, working in international associations, professional education - show that librarians,
with all the objective difficulties, consider information literacy their natural task. The future efforts of libraries and librarians
in redesigning their own mission in the domain of information literacy should be clearly directed towards the visible and
measurable contribution to the welfare of the community in which they work.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Осврт на објављене изворе о
информационој писмености у Србији
EP  - 37
IS  - 24
SP  - 32
VL  - 13
UR  - conv_1384
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Vučković, Željko",
year = "2014",
abstract = "Рад се бави анализом литературе, односно објављених извора на тему информационе писмености, насталих у Србији од
2007. године. Непосредан повод за анализу представља објављивање другог издања UNESCO-ве публикације Overview
of Information Literacy Resources Worldwide, којој је приложен списак од 23 библиографске јединице грађе на српском
језику: монографије, чланци у часописима, водичи, едукативни курсеви, семинари, као и преведени међународни
документи и приручници. Третирајући овај попис само као преглед најважнијих објављених публикација, а не као
исцрпну библиографију радова, аутори текста библиометријски и садржајно анализирају обрађиване теме и констатују
квалитативан помак од упознавања са проблематиком, преко емпиријских истраживања, до теоретских разматрања о
компетенцијама за информациону писменост., This paper analyzes literature, i.e. the published resources on the topic of information literacy that have been created in
Serbia since 2007. The immediate cause for conducting the analysis is issuing the UNESCO publication Overview of Information
Literacy Resources Worldwide, with the list of 23 bibliographic units describing material in Serbian language: monographs,
journal articles, guides, educational courses, seminars, as well as translated international documents and manuals. Treating
this list only as an overview of the most important issued publications, rather than as a comprehensive bibliography of
works, the authors of the text carry out bibliometric and content analysis of the topics addressed in them and ascertain
qualitative shift from getting familiar with the issues, through empirical research, to the theoretical considerations about
information literacy competencies. The analysis of the relevant literature, published in Serbian, from 2007 until today,
shows that the current position of libraries and librarianship in Serbia reflects all the children’s diseases of the concept and
implementation of information literacy. Although the state strategies have not adequately valorized their true potential,
nowadays libraries in Serbia operate in a society that shows increasingly clear its strategic commitment to the development
of science and tends to invest more into scientific research, education and culture. Library initiatives, project organization,
participation in international projects, working in international associations, professional education - show that librarians,
with all the objective difficulties, consider information literacy their natural task. The future efforts of libraries and librarians
in redesigning their own mission in the domain of information literacy should be clearly directed towards the visible and
measurable contribution to the welfare of the community in which they work.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Осврт на објављене изворе о
информационој писмености у Србији",
pages = "37-32",
number = "24",
volume = "13",
url = "conv_1384"
}

Stokić Simončić, G.,& Vučković, Ž.. (2014). Осврт на објављене изворе о
информационој писмености у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 13(24), 32-37.
conv_1384

Stokić Simončić G, Vučković Ž. Осврт на објављене изворе о
информационој писмености у Србији. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2014;13(24):32-37.
conv_1384 .

Stokić Simončić, Gordana, Vučković, Željko, "Осврт на објављене изворе о
информационој писмености у Србији" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 13, no. 24 (2014):32-37,
conv_1384 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/814
AB  - У време затварања 23. броја Читалишта, српска културна јавност узбуркана је питањем избора директора јавних библиотека. Сјајна могућност избора путем јавног конкурса изнела је, међутим, на видело све недоречености правне регулативе у области библиотечко-информационе делатности, кадровску рањивост професије и старе навике појединаца које се косе са суштином прокламованих принципа јавности рада и одлучивања. За ову прилику припремљене и усвојене измене статута библиотека, дискриминаторски услови за запослене у библиотекама који би могли да конкуришу, ширење дезинформација и фатализма постали су опште место.
	Интересантно, до овога тренутка, стручна библиотекарска јавност највећим делом је – нема. Изјаве дају књижевници, професори универзитета, издавачи, јавни радници и тек понеко од библиотекара. Могли бисмо злурадо приметити да су се огласили управо они библиотекари који протеклих година никако нису могли да прихвате идеју да је формално библиотекарско образовање најчвршћа брана од сваке врсте манипулације, али није време за злурадост. У одсуству општеприхваћених вредности професије, јавни суд дају, јавно мњење формирају и као креатори на њега утичу углавном људи изван библиотекарства. А њих, опет, по логици ствари, мање интересују статусна питања професије.
	Односи библиотека с јавношћу били су планирани као темат у овом броју Читалишта много пре актуелних догађаја. У истраживњима обављеним ради снимања стања у јавним библиотекама у Србији (ауторке Весна Вуксан и Гордана Стокић Симончић), недвосмислено су се наметнули закључци о мањкавости интерне комуникације у библиотекама, недовољно развијеној свести о потреби неговања организационе културе, анахроном начину делегирања радних задатака, али и малициозном односу према волонтирању. С друге стране, изградња идентитета и имиџа библиотека, истраживања јавног мњења, успостављање односа са финансијским институцијама и спонзорима, фандреизинг, лобирање, па и формирање група за подршку, такође спадају у неразвијеније форме односа с јавношћу. Имајући у виду дневна догађања, можемо рећи да су она, на неочекиван начин, потврдила резултате истраживања.
	Да библиотекари много успешније комуницирају с јавношћу поводом фондова, програма и услуга потврђују текстови Марјана Маринковића, Мирјане Старчевић и Радмиле Јаничић. Библиотека града Београда и Институт Сервантес у Београду представљени су као узорни модели. Најзад, како се могу заступати интереси библиотека путем концепта не-конференције показују Клаудија Шербанута и Ани По – возећи бицикле са библиотекарима.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Односи библиотека с јавношћу: поносни библиотекар и друге приче
EP  - 1
IS  - 23
SP  - 1
UR  - conv_2874
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2013",
abstract = "У време затварања 23. броја Читалишта, српска културна јавност узбуркана је питањем избора директора јавних библиотека. Сјајна могућност избора путем јавног конкурса изнела је, међутим, на видело све недоречености правне регулативе у области библиотечко-информационе делатности, кадровску рањивост професије и старе навике појединаца које се косе са суштином прокламованих принципа јавности рада и одлучивања. За ову прилику припремљене и усвојене измене статута библиотека, дискриминаторски услови за запослене у библиотекама који би могли да конкуришу, ширење дезинформација и фатализма постали су опште место.
	Интересантно, до овога тренутка, стручна библиотекарска јавност највећим делом је – нема. Изјаве дају књижевници, професори универзитета, издавачи, јавни радници и тек понеко од библиотекара. Могли бисмо злурадо приметити да су се огласили управо они библиотекари који протеклих година никако нису могли да прихвате идеју да је формално библиотекарско образовање најчвршћа брана од сваке врсте манипулације, али није време за злурадост. У одсуству општеприхваћених вредности професије, јавни суд дају, јавно мњење формирају и као креатори на њега утичу углавном људи изван библиотекарства. А њих, опет, по логици ствари, мање интересују статусна питања професије.
	Односи библиотека с јавношћу били су планирани као темат у овом броју Читалишта много пре актуелних догађаја. У истраживњима обављеним ради снимања стања у јавним библиотекама у Србији (ауторке Весна Вуксан и Гордана Стокић Симончић), недвосмислено су се наметнули закључци о мањкавости интерне комуникације у библиотекама, недовољно развијеној свести о потреби неговања организационе културе, анахроном начину делегирања радних задатака, али и малициозном односу према волонтирању. С друге стране, изградња идентитета и имиџа библиотека, истраживања јавног мњења, успостављање односа са финансијским институцијама и спонзорима, фандреизинг, лобирање, па и формирање група за подршку, такође спадају у неразвијеније форме односа с јавношћу. Имајући у виду дневна догађања, можемо рећи да су она, на неочекиван начин, потврдила резултате истраживања.
	Да библиотекари много успешније комуницирају с јавношћу поводом фондова, програма и услуга потврђују текстови Марјана Маринковића, Мирјане Старчевић и Радмиле Јаничић. Библиотека града Београда и Институт Сервантес у Београду представљени су као узорни модели. Најзад, како се могу заступати интереси библиотека путем концепта не-конференције показују Клаудија Шербанута и Ани По – возећи бицикле са библиотекарима.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Односи библиотека с јавношћу: поносни библиотекар и друге приче",
pages = "1-1",
number = "23",
url = "conv_2874"
}

Stokić Simončić, G.. (2013). Односи библиотека с јавношћу: поносни библиотекар и друге приче. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(23), 1-1.
conv_2874

Stokić Simončić G. Односи библиотека с јавношћу: поносни библиотекар и друге приче. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2013;(23):1-1.
conv_2874 .

Stokić Simončić, Gordana, "Односи библиотека с јавношћу: поносни библиотекар и друге приче" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 23 (2013):1-1,
conv_2874 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/815
AB  - Немају јединствени назив, делатност им је означена именима појединачних институција, терминологија којом се служе у међусобним контактима није једнозначна и прецизна, па ипак се библиотеке, музеји и архиви све чешће позивају на јединствену друштвену мисију и заједничке вредности. Теоретичари подсећају да им је и порекло заједничко, да је модерно доба показало ускогрудост и неразумевање раздвајајући их организационо и инстутуционално, те да су се у последњих четврт века, захваљујући брзом развоју информационе технологије и богатству комуникационих мрежа, стекли услови за њихово поновно повезивање. Културне, образовне, информативне и рекреационе потребе грађана заправо су оно што их спаја у времену које претендује на отворен приступ изворима сазнања, информациону писменост, доживотно учење и културну разноликост. 
	Далеко смо од формирања јединствене нове дисциплине онолико колико су (не)развијени њен теоретски корпус и вештине којима се служи, формално образовање, правно утемељење, стандарди за мерење ефикасности рада, оријентација на пружање услуга... Не знамо ни како би се звала та нова дисциплина. Па ипак, у пракси су заједничка друштвена одговорност на чувању личног и колективног идентитета, на развоју моралних и естетских вредности, на неговању слободног и критичког мишљења, на стицању мудрости, на унапређењу заједнице, довели до блиске сарадње библиотекара, музеалаца и архивиста. Изгледа да су библиотекари најпре постали свесни заједничке друштвене одговорности и могућности које им, у ресору културе, пружа уједињени јавни наступ, те су кренули у сусрет удруживању и преузели у том процесу лидерску улогу и у свету и у Србији.
	Читалиште, које од свог првог броја у 2002. указује на глобалне трендове и значај повезивања библиотека, музеја и архива, посвећује њиховој сарадњи тему 22. броја. Уредник темата, др Владимир Кривошејев, окупио је стручњаке из региона да разраде концепт јавног памћења и његове друштвене улоге, комуникационе могућности баштинских установа и могућности њиховог заједничког наступа на вебу, формално образовање менаџера за рад у институцијама баштине, као и предности и недостатке ове сарадње на локалном нивоу.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Баштинске установе културе,  институције јавног памћења,  херитологија, мнемозофија...
EP  - 1
IS  - 22
SP  - 1
UR  - conv_2873
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2013",
abstract = "Немају јединствени назив, делатност им је означена именима појединачних институција, терминологија којом се служе у међусобним контактима није једнозначна и прецизна, па ипак се библиотеке, музеји и архиви све чешће позивају на јединствену друштвену мисију и заједничке вредности. Теоретичари подсећају да им је и порекло заједничко, да је модерно доба показало ускогрудост и неразумевање раздвајајући их организационо и инстутуционално, те да су се у последњих четврт века, захваљујући брзом развоју информационе технологије и богатству комуникационих мрежа, стекли услови за њихово поновно повезивање. Културне, образовне, информативне и рекреационе потребе грађана заправо су оно што их спаја у времену које претендује на отворен приступ изворима сазнања, информациону писменост, доживотно учење и културну разноликост. 
	Далеко смо од формирања јединствене нове дисциплине онолико колико су (не)развијени њен теоретски корпус и вештине којима се служи, формално образовање, правно утемељење, стандарди за мерење ефикасности рада, оријентација на пружање услуга... Не знамо ни како би се звала та нова дисциплина. Па ипак, у пракси су заједничка друштвена одговорност на чувању личног и колективног идентитета, на развоју моралних и естетских вредности, на неговању слободног и критичког мишљења, на стицању мудрости, на унапређењу заједнице, довели до блиске сарадње библиотекара, музеалаца и архивиста. Изгледа да су библиотекари најпре постали свесни заједничке друштвене одговорности и могућности које им, у ресору културе, пружа уједињени јавни наступ, те су кренули у сусрет удруживању и преузели у том процесу лидерску улогу и у свету и у Србији.
	Читалиште, које од свог првог броја у 2002. указује на глобалне трендове и значај повезивања библиотека, музеја и архива, посвећује њиховој сарадњи тему 22. броја. Уредник темата, др Владимир Кривошејев, окупио је стручњаке из региона да разраде концепт јавног памћења и његове друштвене улоге, комуникационе могућности баштинских установа и могућности њиховог заједничког наступа на вебу, формално образовање менаџера за рад у институцијама баштине, као и предности и недостатке ове сарадње на локалном нивоу.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Баштинске установе културе,  институције јавног памћења,  херитологија, мнемозофија...",
pages = "1-1",
number = "22",
url = "conv_2873"
}

Stokić Simončić, G.. (2013). Баштинске установе културе,  институције јавног памћења,  херитологија, мнемозофија.... in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(22), 1-1.
conv_2873

Stokić Simončić G. Баштинске установе културе,  институције јавног памћења,  херитологија, мнемозофија.... in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2013;(22):1-1.
conv_2873 .

Stokić Simončić, Gordana, "Баштинске установе културе,  институције јавног памћења,  херитологија, мнемозофија..." in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 22 (2013):1-1,
conv_2873 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/844
AB  - У развијеним библиотечко-информационим срединама библиотекари своју улогу посредника у комуникацији сматрају суштински важном у контексту понуде фондова, услуга и програма на прави начин. Ова студија случаја емпиријски истражује и сагледава праксу односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије, те пружа препоруке за даљи развој ове области. Примарну циљну групу у истраживању чине директори јавних библиотека, њихови помоћници и руководиоци сектора и одељења, а секундарну сарадници на пословима PR-a. Методолошки приступ огледа се у спровођењу онлајн анкете којом су прикупљени подаци квантитативног и квалитативног карактера од укупно педесет испитаника. Иако је тешко говорити о развијању или стагнацији ове области, будући да у Србији до сада нису рађена слична истраживања, јасно је да се библиотеке све више окрећу интензивној комуникацији с јавношћу. Забележена су значајна запажања у погледу разумевања појма односа с јавношћу, профила запослених који се баве овим послом, важности интерне комуникације, визуелног идентитета, затим квалитета разговора са стејкхолдерима, те свести да поједини сегменти рада које библиотека обавља суштински припадају овој области.
AB  - In developed library and information environments librarians consider their role of communication intermediaries to be
crucial in terms of offering collections, services and programs in the right manner. This case study empirically researches and
perceives public relations practice in public libraries in Serbia, and offers recommendations for further development of this
fi eld. Primary target group in this research included directors of public libraries, their assistants and heads of sectors and
departments, and the second group focused on associates engaged in PR tasks. Methodological approach that was used in the
study included an online survey sent out to over two hundred email addresses and gathered quantitative and qualitative data
from fi fty respondents. Even though it is not easy to comment on development or stagnation in this fi eld, since no similar
researches have been done in Serbia, it is clear that libraries are transferring their focus on intensive communication with
the public. This study showed signifi cant observations when it comes to understanding the public relations, profi le of the
employees involved in this fi eld, importance of the internal communication, visual identity, quality of communication with
stakeholders, and awareness that some of the work processes in a library essentially belong to the public relations fi eld.
Authors of the paper suggest that accepting and developing principles of an organizational culture would create a new frame
for working with public relations fi eld. One of the principles - culture of tasks is based on an assumption that people like to
work and therefore need to have certain conditions that would best stimulate their skills and knowledge. This kind of culture
favors the capability of an individual to contribute to the goals of an organization as well as rights of each employee to create
new ideas and solutions that would bring changes to the organization. Some of the most important values of such organization
include a strong feeling of affi liation, a need to connect and to work effi ciently within a team. Development of organizational
culture has its roots in these values and today it is considered to be the best solution to two fundamental problems that
challenge members of the organization: internal integration and external adaptation.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Пракса односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије
EP  - 11
IS  - 23
SP  - 2
VL  - 12
UR  - conv_2798
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana",
year = "2013",
abstract = "У развијеним библиотечко-информационим срединама библиотекари своју улогу посредника у комуникацији сматрају суштински важном у контексту понуде фондова, услуга и програма на прави начин. Ова студија случаја емпиријски истражује и сагледава праксу односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије, те пружа препоруке за даљи развој ове области. Примарну циљну групу у истраживању чине директори јавних библиотека, њихови помоћници и руководиоци сектора и одељења, а секундарну сарадници на пословима PR-a. Методолошки приступ огледа се у спровођењу онлајн анкете којом су прикупљени подаци квантитативног и квалитативног карактера од укупно педесет испитаника. Иако је тешко говорити о развијању или стагнацији ове области, будући да у Србији до сада нису рађена слична истраживања, јасно је да се библиотеке све више окрећу интензивној комуникацији с јавношћу. Забележена су значајна запажања у погледу разумевања појма односа с јавношћу, профила запослених који се баве овим послом, важности интерне комуникације, визуелног идентитета, затим квалитета разговора са стејкхолдерима, те свести да поједини сегменти рада које библиотека обавља суштински припадају овој области., In developed library and information environments librarians consider their role of communication intermediaries to be
crucial in terms of offering collections, services and programs in the right manner. This case study empirically researches and
perceives public relations practice in public libraries in Serbia, and offers recommendations for further development of this
fi eld. Primary target group in this research included directors of public libraries, their assistants and heads of sectors and
departments, and the second group focused on associates engaged in PR tasks. Methodological approach that was used in the
study included an online survey sent out to over two hundred email addresses and gathered quantitative and qualitative data
from fi fty respondents. Even though it is not easy to comment on development or stagnation in this fi eld, since no similar
researches have been done in Serbia, it is clear that libraries are transferring their focus on intensive communication with
the public. This study showed signifi cant observations when it comes to understanding the public relations, profi le of the
employees involved in this fi eld, importance of the internal communication, visual identity, quality of communication with
stakeholders, and awareness that some of the work processes in a library essentially belong to the public relations fi eld.
Authors of the paper suggest that accepting and developing principles of an organizational culture would create a new frame
for working with public relations fi eld. One of the principles - culture of tasks is based on an assumption that people like to
work and therefore need to have certain conditions that would best stimulate their skills and knowledge. This kind of culture
favors the capability of an individual to contribute to the goals of an organization as well as rights of each employee to create
new ideas and solutions that would bring changes to the organization. Some of the most important values of such organization
include a strong feeling of affi liation, a need to connect and to work effi ciently within a team. Development of organizational
culture has its roots in these values and today it is considered to be the best solution to two fundamental problems that
challenge members of the organization: internal integration and external adaptation.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Пракса односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије",
pages = "11-2",
number = "23",
volume = "12",
url = "conv_2798"
}

Stokić Simončić, G.. (2013). Пракса односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево., 12(23), 2-11.
conv_2798

Stokić Simončić G. Пракса односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2013;12(23):2-11.
conv_2798 .

Stokić Simončić, Gordana, "Пракса односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 12, no. 23 (2013):2-11,
conv_2798 .

TY  - JOUR
AU  - Stokić Simončić, Gordana
AU  - Vuksan, Vesna
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/894
AB  - У развијеним библиотечко-информационим срединама библиотекари своју улогу посредника у комуникацији сматрају
суштински важном у контексту понуде фондова, услуга и програма на прави начин. Ова студија случаја емпиријски
истражује и сагледава праксу односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије, те пружа препоруке за даљи развој ове
области. Примарну циљну групу у истраживању чине директори јавних библиотека, њихови помоћници и руководиоци
сектора и одељења, а секундарну сарадници на пословима PR-a. Методолошки приступ огледа се у спровођењу онлајн
анкете којом су прикупљени подаци квантитативног и квалитативног карактера од укупно педесет испитаника. Иако је
тешко говорити о развијању или стагнацији ове области, будући да у Србији до сада нису рађена слична истраживања,
јасно је да се библиотеке све више окрећу интензивној комуникацији с јавношћу. Забележена су значајна запажања
у погледу разумевања појма односа с јавношћу, профила запослених који се баве овим послом, важности интерне
комуникације, визуелног идентитета, затим квалитета разговора са стејкхолдерима, те свести да поједини сегменти
рада које библиотека обавља суштински припадају овој области.
AB  - In developed library and information environments librarians consider their role of communication intermediaries to be crucial in terms of offering collections, services and programs in the right manner. This case study empirically researches and perceives public relations practice in public libraries in Serbia, and offers recommendations for further development of this field. Primary target group in this research included directors of public libraries, their assistants and heads of sectors and departments, and the second group focused on associates engaged in PR tasks. Methodological approach that was used in the study included an online survey sent out to over two hundred email addresses and gathered quantitative and qualitative data from fifty respondents. Even though it is not easy to comment on development or stagnation in this field, since no similar researches have been done in Serbia, it is clear that libraries are transferring their focus on intensive communication with the public. This study showed significant observations when it comes to understanding the public relations, profile of the employees involved in this field, importance of the internal communication, visual identity, quality of communication with stakeholders, and awareness that some of the work processes in a library essentially belong to the public relations field. Authors of the paper suggest that accepting and developing principles of an organizational culture would create a new frame for working with public relations field. One of the principles - culture of tasks is based on an assumption that people like to work and therefore need to have certain conditions that would best stimulate their skills and knowledge. This kind of culture favors the capability of an individual to contribute to the goals of an organization as well as rights of each employee to create new ideas and solutions that would bring changes to the organization. Some of the most important values of such organization include a strong feeling of affiliation, a need to connect and to work efficiently within a team. Development of organizational culture has its roots in these values and today it is considered to be the best solution to two fundamental problems that challenge members of the organization: internal integration and external adaptation.
PB  - Градска библиотека, Панчево
T2  - Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Пракса односа с јавношћу у
јавним библиотекама Србије
EP  - 11
IS  - 23
SP  - 2
UR  - conv_1382
ER  - 

@article{
author = "Stokić Simončić, Gordana and Vuksan, Vesna",
year = "2013",
abstract = "У развијеним библиотечко-информационим срединама библиотекари своју улогу посредника у комуникацији сматрају
суштински важном у контексту понуде фондова, услуга и програма на прави начин. Ова студија случаја емпиријски
истражује и сагледава праксу односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије, те пружа препоруке за даљи развој ове
области. Примарну циљну групу у истраживању чине директори јавних библиотека, њихови помоћници и руководиоци
сектора и одељења, а секундарну сарадници на пословима PR-a. Методолошки приступ огледа се у спровођењу онлајн
анкете којом су прикупљени подаци квантитативног и квалитативног карактера од укупно педесет испитаника. Иако је
тешко говорити о развијању или стагнацији ове области, будући да у Србији до сада нису рађена слична истраживања,
јасно је да се библиотеке све више окрећу интензивној комуникацији с јавношћу. Забележена су значајна запажања
у погледу разумевања појма односа с јавношћу, профила запослених који се баве овим послом, важности интерне
комуникације, визуелног идентитета, затим квалитета разговора са стејкхолдерима, те свести да поједини сегменти
рада које библиотека обавља суштински припадају овој области., In developed library and information environments librarians consider their role of communication intermediaries to be crucial in terms of offering collections, services and programs in the right manner. This case study empirically researches and perceives public relations practice in public libraries in Serbia, and offers recommendations for further development of this field. Primary target group in this research included directors of public libraries, their assistants and heads of sectors and departments, and the second group focused on associates engaged in PR tasks. Methodological approach that was used in the study included an online survey sent out to over two hundred email addresses and gathered quantitative and qualitative data from fifty respondents. Even though it is not easy to comment on development or stagnation in this field, since no similar researches have been done in Serbia, it is clear that libraries are transferring their focus on intensive communication with the public. This study showed significant observations when it comes to understanding the public relations, profile of the employees involved in this field, importance of the internal communication, visual identity, quality of communication with stakeholders, and awareness that some of the work processes in a library essentially belong to the public relations field. Authors of the paper suggest that accepting and developing principles of an organizational culture would create a new frame for working with public relations field. One of the principles - culture of tasks is based on an assumption that people like to work and therefore need to have certain conditions that would best stimulate their skills and knowledge. This kind of culture favors the capability of an individual to contribute to the goals of an organization as well as rights of each employee to create new ideas and solutions that would bring changes to the organization. Some of the most important values of such organization include a strong feeling of affiliation, a need to connect and to work efficiently within a team. Development of organizational culture has its roots in these values and today it is considered to be the best solution to two fundamental problems that challenge members of the organization: internal integration and external adaptation.",
publisher = "Градска библиотека, Панчево",
journal = "Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Пракса односа с јавношћу у
јавним библиотекама Србије",
pages = "11-2",
number = "23",
url = "conv_1382"
}

Stokić Simončić, G.,& Vuksan, V.. (2013). Пракса односа с јавношћу у
јавним библиотекама Србије. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Градска библиотека, Панчево.(23), 2-11.
conv_1382

Stokić Simončić G, Vuksan V. Пракса односа с јавношћу у
јавним библиотекама Србије. in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2013;(23):2-11.
conv_1382 .

Stokić Simončić, Gordana, Vuksan, Vesna, "Пракса односа с јавношћу у
јавним библиотекама Србије" in Читалиште - научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 23 (2013):2-11,
conv_1382 .