О развоју фигуративних значења зоолексема у српском језику
Апстракт
У раду образлажемо зашто основним механизмом развоја фигуративних значења зоолексема не сматрамо метафору ЧОВЕК ЈЕ ЖИВОТИЊА (уп. ЖИВОТИЊА ЈЕ ЧОВЕК), већ примаран покретач семантичке деривације видимо у сложенијем когнитивном процесу заснованом на метафтонимији, а подржаном културолошким и перцептивним искуствима на која се ослањају стереотипи и семе колективне експресије. Полазећи од универзалне метафоре ЕНТИТЕТИ (ЖИВИ И НЕЖИВИ) СУ ИНХЕРЕНТНО КОРЕСПОНДЕНТНИ, захваљујући којој су у оквиру Великог ланца постојања могуће унакрсне концептуализације свих ентитета, индуктор фигуративних значења видимо у појмовној интеграцији утемељеној на метонимијској спрези биће Х за биће Y, својство бића Х за својство бића Y, тј. животиња за човека, човек за животињу. Сходно томе, проблематизујемо структуру и обухват Великог ланца постојања: (а) сматрамо да функционалност ове метафоре не може бити оптимално реализована уколико не обухвата и апстрактне ентитете (који постоје у свести човека), (б) место вер...тикалне структуре предлажемо концепт круга (Велики круг постојећег) који на адекватнији начин репрезентује укљученост појединих чланова, и у оквиру кога се лакше могу представити различите концептуалне везе.
Извор:
Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене. 3 / 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 2016, 45, 15-45Издавач:
- Београд : Међународни славистички центар
Институција/група
Filološki fakultet / Faculty of PhilologyTY - CONF AU - Veljković-Stanković, Dragana PY - 2016 UR - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1060 AB - У раду образлажемо зашто основним механизмом развоја фигуративних значења зоолексема не сматрамо метафору ЧОВЕК ЈЕ ЖИВОТИЊА (уп. ЖИВОТИЊА ЈЕ ЧОВЕК), већ примаран покретач семантичке деривације видимо у сложенијем когнитивном процесу заснованом на метафтонимији, а подржаном културолошким и перцептивним искуствима на која се ослањају стереотипи и семе колективне експресије. Полазећи од универзалне метафоре ЕНТИТЕТИ (ЖИВИ И НЕЖИВИ) СУ ИНХЕРЕНТНО КОРЕСПОНДЕНТНИ, захваљујући којој су у оквиру Великог ланца постојања могуће унакрсне концептуализације свих ентитета, индуктор фигуративних значења видимо у појмовној интеграцији утемељеној на метонимијској спрези биће Х за биће Y, својство бића Х за својство бића Y, тј. животиња за човека, човек за животињу. Сходно томе, проблематизујемо структуру и обухват Великог ланца постојања: (а) сматрамо да функционалност ове метафоре не може бити оптимално реализована уколико не обухвата и апстрактне ентитете (који постоје у свести човека), (б) место вертикалне структуре предлажемо концепт круга (Велики круг постојећег) који на адекватнији начин репрезентује укљученост појединих чланова, и у оквиру кога се лакше могу представити различите концептуалне везе. PB - Београд : Међународни славистички центар C3 - Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене. 3 / 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд T1 - О развоју фигуративних значења зоолексема у српском језику EP - 45 SP - 15 VL - 45 UR - conv_2860 ER -
@conference{ author = "Veljković-Stanković, Dragana", year = "2016", abstract = "У раду образлажемо зашто основним механизмом развоја фигуративних значења зоолексема не сматрамо метафору ЧОВЕК ЈЕ ЖИВОТИЊА (уп. ЖИВОТИЊА ЈЕ ЧОВЕК), већ примаран покретач семантичке деривације видимо у сложенијем когнитивном процесу заснованом на метафтонимији, а подржаном културолошким и перцептивним искуствима на која се ослањају стереотипи и семе колективне експресије. Полазећи од универзалне метафоре ЕНТИТЕТИ (ЖИВИ И НЕЖИВИ) СУ ИНХЕРЕНТНО КОРЕСПОНДЕНТНИ, захваљујући којој су у оквиру Великог ланца постојања могуће унакрсне концептуализације свих ентитета, индуктор фигуративних значења видимо у појмовној интеграцији утемељеној на метонимијској спрези биће Х за биће Y, својство бића Х за својство бића Y, тј. животиња за човека, човек за животињу. Сходно томе, проблематизујемо структуру и обухват Великог ланца постојања: (а) сматрамо да функционалност ове метафоре не може бити оптимално реализована уколико не обухвата и апстрактне ентитете (који постоје у свести човека), (б) место вертикалне структуре предлажемо концепт круга (Велики круг постојећег) који на адекватнији начин репрезентује укљученост појединих чланова, и у оквиру кога се лакше могу представити различите концептуалне везе.", publisher = "Београд : Међународни славистички центар", journal = "Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене. 3 / 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд", title = "О развоју фигуративних значења зоолексема у српском језику", pages = "45-15", volume = "45", url = "conv_2860" }
Veljković-Stanković, D.. (2016). О развоју фигуративних значења зоолексема у српском језику. in Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене. 3 / 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд Београд : Међународни славистички центар., 45, 15-45. conv_2860
Veljković-Stanković D. О развоју фигуративних значења зоолексема у српском језику. in Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене. 3 / 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд. 2016;45:15-45. conv_2860 .
Veljković-Stanković, Dragana, "О развоју фигуративних значења зоолексема у српском језику" in Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене. 3 / 45. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 45 (2016):15-45, conv_2860 .