Употреба гротеске у Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“
Апстракт
У Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа” гротеска је важна како за самог приповедача, који се учи новом начину гледања, тако и за читаоца, који мора извршити визуализацију гротеске у својој свести. Гротеска је, уз фрагментарност као композиционо начело, адекватан израз изолованости и отуђености Рилкеовог приповедача. Она најбоље функционише уколико је роман писан у првом лицу једнине, што је разлог Рилкеовог одустајања од претходне две верзије, у којима је приповедач био друга наративна инстанца, а потом, у такође одбаченој верзији, објективни, свезнајући приповедач. Међутим, радикално субјективан став Рилкеовог приповедача води и разарању троугла писац-дело-читалац, што ставља приповедача у парадоксалну позицију. С једне стране, он пише за себе и уопште не рачуна на читаоца, док му је, с друге стране, због реализације гротеске читалац неопходан.
Извор:
Књижевна историја, 2003, 35, 120/121, 495-501Издавач:
- Београд : Институт за књижевност и уметност
Институција/група
Filološki fakultet / Faculty of PhilologyTY - JOUR AU - Žižović, Olivera PY - 2003 UR - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/183 AB - У Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа” гротеска је важна како за самог приповедача, који се учи новом начину гледања, тако и за читаоца, који мора извршити визуализацију гротеске у својој свести. Гротеска је, уз фрагментарност као композиционо начело, адекватан израз изолованости и отуђености Рилкеовог приповедача. Она најбоље функционише уколико је роман писан у првом лицу једнине, што је разлог Рилкеовог одустајања од претходне две верзије, у којима је приповедач био друга наративна инстанца, а потом, у такође одбаченој верзији, објективни, свезнајући приповедач. Међутим, радикално субјективан став Рилкеовог приповедача води и разарању троугла писац-дело-читалац, што ставља приповедача у парадоксалну позицију. С једне стране, он пише за себе и уопште не рачуна на читаоца, док му је, с друге стране, због реализације гротеске читалац неопходан. PB - Београд : Институт за књижевност и уметност T2 - Књижевна историја T1 - Употреба гротеске у Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“ EP - 501 IS - 120/121 SP - 495 VL - 35 UR - conv_2672 ER -
@article{ author = "Žižović, Olivera", year = "2003", abstract = "У Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа” гротеска је важна како за самог приповедача, који се учи новом начину гледања, тако и за читаоца, који мора извршити визуализацију гротеске у својој свести. Гротеска је, уз фрагментарност као композиционо начело, адекватан израз изолованости и отуђености Рилкеовог приповедача. Она најбоље функционише уколико је роман писан у првом лицу једнине, што је разлог Рилкеовог одустајања од претходне две верзије, у којима је приповедач био друга наративна инстанца, а потом, у такође одбаченој верзији, објективни, свезнајући приповедач. Међутим, радикално субјективан став Рилкеовог приповедача води и разарању троугла писац-дело-читалац, што ставља приповедача у парадоксалну позицију. С једне стране, он пише за себе и уопште не рачуна на читаоца, док му је, с друге стране, због реализације гротеске читалац неопходан.", publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност", journal = "Књижевна историја", title = "Употреба гротеске у Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“", pages = "501-495", number = "120/121", volume = "35", url = "conv_2672" }
Žižović, O.. (2003). Употреба гротеске у Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“. in Књижевна историја Београд : Институт за књижевност и уметност., 35(120/121), 495-501. conv_2672
Žižović O. Употреба гротеске у Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“. in Књижевна историја. 2003;35(120/121):495-501. conv_2672 .
Žižović, Olivera, "Употреба гротеске у Рилкеовом роману „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“" in Књижевна историја, 35, no. 120/121 (2003):495-501, conv_2672 .