Baladas y la balada: La oralidad desde unas perspectivas sociolinguîsticas y antropológicas
Баладе и балада - усменост из социолингвистичке и антрополошке перспективе
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Un tema baladistico internacional que procede de la baladistica germànica, por ser transpuesto oralmente a diferentes culturas tradicionales (serbia y espanola) se descontextualizó/recontextualizó para dar sentido al texto y hacerlo interprétable. Durante el proceso de la adaptación al nuevo contexte el tipo dominante de la balada sufrió cambios de forma, función, estilo, contenido y significado.
У овој компаративној и интердисциплинарној анализи дискурса хиспанских и јужнословенских балада с формулом отмица-лукавство-убиство/самоубиство даје це тумачење разлика из перспективе антрополошке лингвистике, историјске лингвистике и теорије извођења. Полази се од чињенице да се ради о баладама међународне тематике које воде порекло из германске баладистике и које су у процесу усменог преношења у различите културе биле деконтекстуализоване/реконтекстуализоване у складу са динамиком извођења, друштвеним контекстом и интерпретативним конвенцијама да би дале значење тексту и учиниле га прихватљивим. Током процеса адаптације на нови контекст доминантни тип баладе трпи промене у форми, функцији, стилу, садржини и значењу. Анализа почиње на основу две баладе које је забележио Чајлд и које представљају српску и шпанску манифестацију веома распрострањене теме о окрутном отмичару који умире од руке отете и лукаве девојке.
Кључне речи:
Вук Караџић / варијација / народна поезија / Менендес Пидал / јужнословенска и хиспанска баладистика / формула / ЧајлдИзвор:
Филолошки преглед, 2007, 34, 2, 87-94Издавач:
- Београд : Филолошки факултет
Институција/група
Filološki fakultet / Faculty of PhilologyTY - JOUR AU - Filipović, Jelena AU - Nikolić, Jasmina PY - 2007 UR - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/365 AB - Un tema baladistico internacional que procede de la baladistica germànica, por ser transpuesto oralmente a diferentes culturas tradicionales (serbia y espanola) se descontextualizó/recontextualizó para dar sentido al texto y hacerlo interprétable. Durante el proceso de la adaptación al nuevo contexte el tipo dominante de la balada sufrió cambios de forma, función, estilo, contenido y significado. AB - У овој компаративној и интердисциплинарној анализи дискурса хиспанских и јужнословенских балада с формулом отмица-лукавство-убиство/самоубиство даје це тумачење разлика из перспективе антрополошке лингвистике, историјске лингвистике и теорије извођења. Полази се од чињенице да се ради о баладама међународне тематике које воде порекло из германске баладистике и које су у процесу усменог преношења у различите културе биле деконтекстуализоване/реконтекстуализоване у складу са динамиком извођења, друштвеним контекстом и интерпретативним конвенцијама да би дале значење тексту и учиниле га прихватљивим. Током процеса адаптације на нови контекст доминантни тип баладе трпи промене у форми, функцији, стилу, садржини и значењу. Анализа почиње на основу две баладе које је забележио Чајлд и које представљају српску и шпанску манифестацију веома распрострањене теме о окрутном отмичару који умире од руке отете и лукаве девојке. PB - Београд : Филолошки факултет T2 - Филолошки преглед T1 - Baladas y la balada: La oralidad desde unas perspectivas sociolinguîsticas y antropológicas T1 - Баладе и балада - усменост из социолингвистичке и антрополошке перспективе EP - 94 IS - 2 SP - 87 VL - 34 UR - conv_65 ER -
@article{ author = "Filipović, Jelena and Nikolić, Jasmina", year = "2007", abstract = "Un tema baladistico internacional que procede de la baladistica germànica, por ser transpuesto oralmente a diferentes culturas tradicionales (serbia y espanola) se descontextualizó/recontextualizó para dar sentido al texto y hacerlo interprétable. Durante el proceso de la adaptación al nuevo contexte el tipo dominante de la balada sufrió cambios de forma, función, estilo, contenido y significado., У овој компаративној и интердисциплинарној анализи дискурса хиспанских и јужнословенских балада с формулом отмица-лукавство-убиство/самоубиство даје це тумачење разлика из перспективе антрополошке лингвистике, историјске лингвистике и теорије извођења. Полази се од чињенице да се ради о баладама међународне тематике које воде порекло из германске баладистике и које су у процесу усменог преношења у различите културе биле деконтекстуализоване/реконтекстуализоване у складу са динамиком извођења, друштвеним контекстом и интерпретативним конвенцијама да би дале значење тексту и учиниле га прихватљивим. Током процеса адаптације на нови контекст доминантни тип баладе трпи промене у форми, функцији, стилу, садржини и значењу. Анализа почиње на основу две баладе које је забележио Чајлд и које представљају српску и шпанску манифестацију веома распрострањене теме о окрутном отмичару који умире од руке отете и лукаве девојке.", publisher = "Београд : Филолошки факултет", journal = "Филолошки преглед", title = "Baladas y la balada: La oralidad desde unas perspectivas sociolinguîsticas y antropológicas, Баладе и балада - усменост из социолингвистичке и антрополошке перспективе", pages = "94-87", number = "2", volume = "34", url = "conv_65" }
Filipović, J.,& Nikolić, J.. (2007). Baladas y la balada: La oralidad desde unas perspectivas sociolinguîsticas y antropológicas. in Филолошки преглед Београд : Филолошки факултет., 34(2), 87-94. conv_65
Filipović J, Nikolić J. Baladas y la balada: La oralidad desde unas perspectivas sociolinguîsticas y antropológicas. in Филолошки преглед. 2007;34(2):87-94. conv_65 .
Filipović, Jelena, Nikolić, Jasmina, "Baladas y la balada: La oralidad desde unas perspectivas sociolinguîsticas y antropológicas" in Филолошки преглед, 34, no. 2 (2007):87-94, conv_65 .