Nemačka romantična misao o pesničkoj simboličnosti i njeno estetsko ispunjenje u Geteovom Faustu
Немецкая романтическая мысль о поэтической символичности и ее художественное выполнение в Фаусте Гетe
2017
Преузимање 🢃
Аутори
Petrović, VukОстала ауторства
Loma, MiodragKvas, Kornelije
Vukčević, Miodrag
Grubačić, Slobodan
Knežević, Jelena
Докторска теза (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Дисертација се састоји из два дела. Први, теоријски део посвећен је историјској поетици симбола у периоду немачког преромантизма, романтизма и идеализма, а други, херменеутички део испитује начин на који је симболичка поетика остварена у Гетеовом Фаусту. Дводелност рада утемељена је на претпоставци која се доказује у оба његова дела, а која се односи на идејно и поетско јединство испитиваног феномена (симбола) и његовог романтичног духовног и књижевног контекста. Теоријски део утврђује у духовноповесном следу (од Лесинга, Хамана, Хердера, Гетеа, преко Канта, Шилера, браће Шлегел, Шелинга, Золгера, закључно с Хегелом) као кардиналну – немачку романтичну мисао о томе да највиша песничко-уметничка вредност одговара највишој људској духовној моћи фантазијског стварања, те да последња постоји као језички изражена, односно као уметнички уобличена. Уметнички спроведена афирмација хуманости могућа је као формално-садржинско јединство оствареног песничког поретка, а оно се испоставља као нераск...идиви идентитет естетског поступка и метафизичке мисли. Будући уметнички реализована, формално-садржинска јединственост естетског начина и метафизичког смисла песнички постоји као принцип фигурације којим се чулно-изражајно уобличава апсолутни духовни смисао. Тај принцип специфичног слагања естетских и метафизичких нивоа текстуалних дејстава управо је симболички. Како се он не може исцрпсти у самој апстрактној рефлексији симболичке уметности, тако други део рада проверава поетску актуализацију симбола у конкретном романтичном тексту. Гетеов Фауст је дело које тежи ка експлицитно апсолутном смислу (то је метафизичко спасење појединца), но искључиво као циљу који је омогућен естетски, кроз симболичку фигурацију. Ова поетизује чулну стварност земаљског света као сегмент апсолутних, натчулних сфера, те најзад тематизује земаљску трагедију смртног појединца као специфичну божанствену комедију његовог спасења за вечност. Апсолутно духовно значење досеже се реализацијом саме апсолутне уметности, а ова се испуњава у симболичком јединству: формалне слободе поетског 6 поступка и начина, и значењске слободе индивидуализоване хуманости која заслужује метафизичко спасење.
The thesis consists of two parts. First, theoretical part is dedicated to historical poetics of symbol in German romanticism, and second, hermeneutic part questions the way of symbolic fulfilment in Goethe's Faust. The duplicity of the work is based on a premise that is to be proved in its both parts and it's a matter of essential unity and spiritual-artistic homogeneity of examined phenomenon and its romantic context. The theoretical part establishes an intellectual history of German romanticism (from Lessing, Hamann, Herder, Goethe, through Kant, Schiller, Schlegel brothers, Schelling, Solger, to Hegel) as one erected on a conviction that the highest artistic power is equivalent to the highest human power, which exists as expressed, i.e. poetically formed. Poetical testimony of humanity presents the unity of form and meaning and is realized as aesthetic-metaphysical homogeneity. Poetically accomplished, the formal-semantic unity of aesthetic process and metaphysical meaning can be re...ached only through figuration, or – more specifically – through the process which aesthetically and expressively shapes the absolute human meaning. The course of this process creates the symbolic principle. Since the pure reflection cannot exhaust this principle, whose very basis is the artistic realization of thought dedicated to art, particularly to symbol, the second part of thesis consequently analyses the actual poetic texture of symbol. Goethe's Faust is artistic piece explicitly directed towards absolute meaning (metaphysical salvation of the individual), that, however, can be accomplished only through poetic figuration. Absolute meaning results from absolute art itself, and the last reveals itself in the symbolic unity of: formal artistic freedom and semantic human freedom that deserves its own salvation.
Кључне речи:
tekstura / sloboda / simbolizacija) / simbol (simbolika / romantizacija (romantika) / rajolikost / poijetičnost / paradoks / parabola / ironija / humanost / formalno-sadržinski identitet / figuracija / fantazija / estetsko-metafizičko ogledanje / bogolikost / texture / symbolizing) / symbol (symbolics / romantics / poiesis / paridisian / paradox / parable / irony / humanity / godlikeness / freedom / formal-semantic identity / figuration / fantasy / aesthetic-metaphysical reflexionИзвор:
2017Издавач:
- Универзитет у Београду, Филолошки факултет
URI
http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=5475https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/9019
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:16862/bdef:Content/download
http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=49626895
https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/62
Колекције
Институција/група
Filološki fakultet / Faculty of PhilologyTY - THES AU - Petrović, Vuk PY - 2017 UR - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=5475 UR - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/9019 UR - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:16862/bdef:Content/download UR - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=49626895 UR - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/62 AB - Дисертација се састоји из два дела. Први, теоријски део посвећен је историјској поетици симбола у периоду немачког преромантизма, романтизма и идеализма, а други, херменеутички део испитује начин на који је симболичка поетика остварена у Гетеовом Фаусту. Дводелност рада утемељена је на претпоставци која се доказује у оба његова дела, а која се односи на идејно и поетско јединство испитиваног феномена (симбола) и његовог романтичног духовног и књижевног контекста. Теоријски део утврђује у духовноповесном следу (од Лесинга, Хамана, Хердера, Гетеа, преко Канта, Шилера, браће Шлегел, Шелинга, Золгера, закључно с Хегелом) као кардиналну – немачку романтичну мисао о томе да највиша песничко-уметничка вредност одговара највишој људској духовној моћи фантазијског стварања, те да последња постоји као језички изражена, односно као уметнички уобличена. Уметнички спроведена афирмација хуманости могућа је као формално-садржинско јединство оствареног песничког поретка, а оно се испоставља као нераскидиви идентитет естетског поступка и метафизичке мисли. Будући уметнички реализована, формално-садржинска јединственост естетског начина и метафизичког смисла песнички постоји као принцип фигурације којим се чулно-изражајно уобличава апсолутни духовни смисао. Тај принцип специфичног слагања естетских и метафизичких нивоа текстуалних дејстава управо је симболички. Како се он не може исцрпсти у самој апстрактној рефлексији симболичке уметности, тако други део рада проверава поетску актуализацију симбола у конкретном романтичном тексту. Гетеов Фауст је дело које тежи ка експлицитно апсолутном смислу (то је метафизичко спасење појединца), но искључиво као циљу који је омогућен естетски, кроз симболичку фигурацију. Ова поетизује чулну стварност земаљског света као сегмент апсолутних, натчулних сфера, те најзад тематизује земаљску трагедију смртног појединца као специфичну божанствену комедију његовог спасења за вечност. Апсолутно духовно значење досеже се реализацијом саме апсолутне уметности, а ова се испуњава у симболичком јединству: формалне слободе поетског 6 поступка и начина, и значењске слободе индивидуализоване хуманости која заслужује метафизичко спасење. AB - The thesis consists of two parts. First, theoretical part is dedicated to historical poetics of symbol in German romanticism, and second, hermeneutic part questions the way of symbolic fulfilment in Goethe's Faust. The duplicity of the work is based on a premise that is to be proved in its both parts and it's a matter of essential unity and spiritual-artistic homogeneity of examined phenomenon and its romantic context. The theoretical part establishes an intellectual history of German romanticism (from Lessing, Hamann, Herder, Goethe, through Kant, Schiller, Schlegel brothers, Schelling, Solger, to Hegel) as one erected on a conviction that the highest artistic power is equivalent to the highest human power, which exists as expressed, i.e. poetically formed. Poetical testimony of humanity presents the unity of form and meaning and is realized as aesthetic-metaphysical homogeneity. Poetically accomplished, the formal-semantic unity of aesthetic process and metaphysical meaning can be reached only through figuration, or – more specifically – through the process which aesthetically and expressively shapes the absolute human meaning. The course of this process creates the symbolic principle. Since the pure reflection cannot exhaust this principle, whose very basis is the artistic realization of thought dedicated to art, particularly to symbol, the second part of thesis consequently analyses the actual poetic texture of symbol. Goethe's Faust is artistic piece explicitly directed towards absolute meaning (metaphysical salvation of the individual), that, however, can be accomplished only through poetic figuration. Absolute meaning results from absolute art itself, and the last reveals itself in the symbolic unity of: formal artistic freedom and semantic human freedom that deserves its own salvation. PB - Универзитет у Београду, Филолошки факултет T1 - Nemačka romantična misao o pesničkoj simboličnosti i njeno estetsko ispunjenje u Geteovom Faustu T1 - Немецкая романтическая мысль о поэтической символичности и ее художественное выполнение в Фаусте Гетe T1 - German romantic thought of poetical symbolics and its aesthetic realization in Goethe's Faust UR - t-4763 ER -
@phdthesis{ author = "Petrović, Vuk", year = "2017", abstract = "Дисертација се састоји из два дела. Први, теоријски део посвећен је историјској поетици симбола у периоду немачког преромантизма, романтизма и идеализма, а други, херменеутички део испитује начин на који је симболичка поетика остварена у Гетеовом Фаусту. Дводелност рада утемељена је на претпоставци која се доказује у оба његова дела, а која се односи на идејно и поетско јединство испитиваног феномена (симбола) и његовог романтичног духовног и књижевног контекста. Теоријски део утврђује у духовноповесном следу (од Лесинга, Хамана, Хердера, Гетеа, преко Канта, Шилера, браће Шлегел, Шелинга, Золгера, закључно с Хегелом) као кардиналну – немачку романтичну мисао о томе да највиша песничко-уметничка вредност одговара највишој људској духовној моћи фантазијског стварања, те да последња постоји као језички изражена, односно као уметнички уобличена. Уметнички спроведена афирмација хуманости могућа је као формално-садржинско јединство оствареног песничког поретка, а оно се испоставља као нераскидиви идентитет естетског поступка и метафизичке мисли. Будући уметнички реализована, формално-садржинска јединственост естетског начина и метафизичког смисла песнички постоји као принцип фигурације којим се чулно-изражајно уобличава апсолутни духовни смисао. Тај принцип специфичног слагања естетских и метафизичких нивоа текстуалних дејстава управо је симболички. Како се он не може исцрпсти у самој апстрактној рефлексији симболичке уметности, тако други део рада проверава поетску актуализацију симбола у конкретном романтичном тексту. Гетеов Фауст је дело које тежи ка експлицитно апсолутном смислу (то је метафизичко спасење појединца), но искључиво као циљу који је омогућен естетски, кроз симболичку фигурацију. Ова поетизује чулну стварност земаљског света као сегмент апсолутних, натчулних сфера, те најзад тематизује земаљску трагедију смртног појединца као специфичну божанствену комедију његовог спасења за вечност. Апсолутно духовно значење досеже се реализацијом саме апсолутне уметности, а ова се испуњава у симболичком јединству: формалне слободе поетског 6 поступка и начина, и значењске слободе индивидуализоване хуманости која заслужује метафизичко спасење., The thesis consists of two parts. First, theoretical part is dedicated to historical poetics of symbol in German romanticism, and second, hermeneutic part questions the way of symbolic fulfilment in Goethe's Faust. The duplicity of the work is based on a premise that is to be proved in its both parts and it's a matter of essential unity and spiritual-artistic homogeneity of examined phenomenon and its romantic context. The theoretical part establishes an intellectual history of German romanticism (from Lessing, Hamann, Herder, Goethe, through Kant, Schiller, Schlegel brothers, Schelling, Solger, to Hegel) as one erected on a conviction that the highest artistic power is equivalent to the highest human power, which exists as expressed, i.e. poetically formed. Poetical testimony of humanity presents the unity of form and meaning and is realized as aesthetic-metaphysical homogeneity. Poetically accomplished, the formal-semantic unity of aesthetic process and metaphysical meaning can be reached only through figuration, or – more specifically – through the process which aesthetically and expressively shapes the absolute human meaning. The course of this process creates the symbolic principle. Since the pure reflection cannot exhaust this principle, whose very basis is the artistic realization of thought dedicated to art, particularly to symbol, the second part of thesis consequently analyses the actual poetic texture of symbol. Goethe's Faust is artistic piece explicitly directed towards absolute meaning (metaphysical salvation of the individual), that, however, can be accomplished only through poetic figuration. Absolute meaning results from absolute art itself, and the last reveals itself in the symbolic unity of: formal artistic freedom and semantic human freedom that deserves its own salvation.", publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет", title = "Nemačka romantična misao o pesničkoj simboličnosti i njeno estetsko ispunjenje u Geteovom Faustu, Немецкая романтическая мысль о поэтической символичности и ее художественное выполнение в Фаусте Гетe, German romantic thought of poetical symbolics and its aesthetic realization in Goethe's Faust", url = "t-4763" }
Petrović, V.. (2017). Nemačka romantična misao o pesničkoj simboličnosti i njeno estetsko ispunjenje u Geteovom Faustu. Универзитет у Београду, Филолошки факултет.. t-4763
Petrović V. Nemačka romantična misao o pesničkoj simboličnosti i njeno estetsko ispunjenje u Geteovom Faustu. 2017;. t-4763 .
Petrović, Vuk, "Nemačka romantična misao o pesničkoj simboličnosti i njeno estetsko ispunjenje u Geteovom Faustu" (2017), t-4763 .