Fonetika u udžbenicima Petra Mitropana

Abstract

U radu se prikazuju rezultati istraživanja kvantiteta i kvaliteta fonetskog materijala u udžbenicima Petra Mitropana (60-te i 70-te godine XX veka, srednjoškolski udžbenici). Ukazujemo na činjenicu da je procenat fonetskog materijala u odnosu na celokupan materijal udžbenikâ veoma mali, svega 1-2 % ukupnog materijala (osim u udžbeniku namenjenom za početno učenje, oko 6,5%). Imajući u vidu aktuelnu fonetičku i metodičku literaturu toga perioda, zaključujemo da kvalitet obrade fonetskog materijala ne korelira sa kvalitetom sadržine literature, objavljene do perioda pisanja udžbenika. Pokazujemo da su udžbenici puni nepreciznosti u fonetskom izražavanju, da se mešaju kategorije 'glas' i 'slovo', 'čitanje' i 'pisanje', 'tvrdi i meki nastavci'. U udžbenicima su zastupljena i suprasegmentna fonetska sredstva (intonacija i akcentuacija), što predstavlja pozitivnu stranu za udžbenike ovog perioda. Kada opisuju prirodu ruskog akcenta, autori, koristeći nedovoljno precizna objašnjenja, mogu dovesti u zabunu učenike u vezi s, na primer, 'slobodom' ruskog akcenta. Vrlo su neprecizna objašnjenja kretanja melodijskog tona u različitim komunikativnim tipovima jednosintagmatskih iskaza. Na kraju zaključujemo da dobro predstavljanje fonetskog materijala iziskuje odlično lingvističko poznavanje fonetske materije. U protivnom dolazi do niza nepreciznosti koje ne samo da unose zabunu u konkretnu fonetsku materiju ruskog jezika, već dovode i do nerazumevanja važnih jezičkih termina, značajnih za nastavu jezika (maternjeg i stranog) uopšte.

V dannom doklade my proveli količestvennyj i kačestvennyj analiz fonetičeskogo materiala, predstavlennogo v četyreh učebnikah Petra Mitropana (60-ye, 70-ye gody HH veka, učebniki dlja srednih škol). Provedennyj količestvennyj analiz pokazal, čto special'nogo fonetičeskogo materiala v dannyh učebnikah očen' malo (1-2 % sovokupnogo materiala učebnika); v učebnike dlja načinajuščih izučat' russkij jazyk (odin iz četyreh učebnikov) fonetičeskogo materiala pobol'še (okolo 6,5%), potomu čto bol'šaja čast' materiala otnositsja ko vvodno-fonetičeskomu kursu. Količestvennyj analiz, provedennyj nami, pokazal, čto ob''jasnenija opredelennyh fonetičeskih priznakov (segmentnyh i supersegmentnyh) nedostatočno točny, inymi slovami, oni liš' priblizitel'no točny. Vstrečaem takie netočnosti, kak naprimer, 'tverdye i mjagkie okončanija', nerazličenie v značenii terminov 'bukva − zvuk'. Kogda opisyvajut supersegmentnye priznaki, avtory ponimajut fonetičekuju trudnost', no ih opredelenija i ob''jasnenija mogut privesti k neponimaniju dannogo priznaka škol'nikami. V konce doklada my sdelali vyvod o važnosti znanija i ponimanija fundamental'no lingvističeskih (fonetičeskih) faktov v praktičesko-metodičekih celjah, potomu čto tol'ko tot, kto horošo znaet fonetiku smožet prosto i točno ob''jasnit' fonetičeskij material.