dc.description.abstract | У приближно исто време, тридесетих година прошлог века,
аутори различитих теоријских приступа, Бенјамин, Брох и Бахтин,
истичу моменат полифонијске структуре романа у којој различити
гласови постају носици сукобљених идеолошких гледишта. У Деблиновом роману то су идеологије фашиста и комуниста, док се
животи романескних јунака одвијају као непрестани низ говорних
ситуација, односно жанрова. Старо одређење романа као грађанске
епопеје добија у причи о Францу Биберкопфу своје ново испуњење,
овога пута као малограђанска епопеја. Главни јунак Берлин Александерплаца херој је модерног доба у чијој метаморфози од преступника до помоћника портира у фабрици, Валтер Бенјамин види
последњи ступањ образовног романа, „сентимантално васпитање“
једног лопова. У тој „херојској“ метаморфози од бунтовника до новорођеног члана друштва који се мири са својом ситуацијим, има
тешке истине о модерном граду који суверено влада судбином појединца. | sr |