Aвангардна политика књижевности: Бенјаминово читање Берлин Александерплаца и његове теоријске консеквенце

Abstract

У приближно исто време, тридесетих година прошлог века, аутори различитих теоријских приступа, Бенјамин, Брох и Бахтин, истичу моменат полифонијске структуре романа у којој различити гласови постају носици сукобљених идеолошких гледишта. У Деблиновом роману то су идеологије фашиста и комуниста, док се животи романескних јунака одвијају као непрестани низ говорних ситуација, односно жанрова. Старо одређење романа као грађанске епопеје добија у причи о Францу Биберкопфу своје ново испуњење, овога пута као малограђанска епопеја. Главни јунак Берлин Александерплаца херој је модерног доба у чијој метаморфози од преступника до помоћника портира у фабрици, Валтер Бенјамин види последњи ступањ образовног романа, „сентимантално васпитање“ једног лопова. У тој „херојској“ метаморфози од бунтовника до новорођеног члана друштва који се мири са својом ситуацијим, има тешке истине о модерном граду који суверено влада судбином појединца.