@conference{
author = "Gortan-Premk, Darinka and Dragićević, Rajna and Milanović, Aleksandar",
year = "2022",
abstract = "Ирена Грицкат рођена је 1922. године y Београду. Године 1940. завршила је гимназију, a 1949. године дипломирала је на Филозофском факултету у Београду на Групи за српскохрватски језик и јужнословенске књижев ности. Докторирала је 1953. године при Српској академији наука.Од 1949. до 1969. године, Ирена Грицкат радила је y Институту за срп скохрватски језик y Београду, прво као асистент, затим као научни сарад ник и виши научни сарадник, a од 1965. као научни саветник. Радила је на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика CAHУ, прво као помоћни редактор (немамо података да је радила и као обрађивач; изгле да да је ту почетну лествицу прескочила или је та лествица веома кратко трајала), затим као основни редактор и као суредактор готово свих обра да. Све ово време Ирена Грицкат радила је и у науци, бавила се теоријском лексикографијом, семантиком, историјом језика и упоредном грамати ком словенских језика и још много чиме. Поред тога, била је члан редак ције двеју институтских публикација – Нашег језика и Јужнословенског филолога, била је и секретар Лингвистичких састанака при Институту ности изабрала ју је 1983. године за свога спољнога члана. Своја знања и резултате својих истраживања Ирена Грицкат износила је у многим сту дијама и књигама, а такође и на многим научним скуповима у земљи и иностранству. Била је и гостујући професор на универзитетима у Утрехту, Кракову, Лајдену, Бохуму и вероватно на још којем страном универзите ту (М. Стевановић, П. Ивић, М. Ивић 1978 [22]). Говорила је више језика: српски и руски били су јој, да тако кажемо, матерњи језици, готово исто тако немачки и француски, а знала је и енглески и све словенске језике. Освоме билингвизму Ирена Грицкат и говорила је и писала је (Грицкат 1982 [25]), а писали су и други (Арсеньев 2010 [50])., This paper firstly presents the biography of Academician Irena Grickat-Radulović. It is followed by three separate sections: the first section deals with her lexicographic work, the second one deals with her semantic theories and analyses, and the third one deals with her diachronic investigations. Irena Grickat began her lexicographic work on the Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language of the SASA in 1949, as an inquisitive associate who attended meetings in which the basic-level entries were being examined and verified, in which lexicographic procedures were established by the committee and answers sought to various grammatical and semantic questions that would arise in the course of compiling the dictionary. Naturally, there was still a lot of wandering in search of the right course concerning both the lexicographic procedures and the said manifold questions. And it is precisely this search that stimulated Irena Grickat to approach this work with the aspiration to discover in language that which cannot be outwardly perceived, to uncover the unobservable immanent linguistic processes. With reference to that, much later, she said: “what I find most compelling in the comprehensive treatment of the lexicon of a language is its intellectual dimension, which requires not only being adept at defining a word, but also being able to discern the logic behind ordering the definitions, discovering layers between the basic and less frequent meanings, ranging from the literal meaning, or common extended meanings, towards less common ones, and ending with the idiosyncratic figurative ‘excursion’.” Soon afterwards, this inquisitive associate turned into one whose knowledge and lexicographic expertise far exceeded that which was expected for her age and the official post she held, and thus she went on to become the most prominent lexicographer, the one who prepared the Guidelines for the compilation of the dictionary, who passed her knowledge generously onto others, who established and justified with scientific argumentation a number of particular lexicographic procedures and lexicographic types of treatment, who laid the foundations for a modern lexicography based on current scientific knowledge, and who thereby formed the Belgrade school of lexicography. Irena Grickat left a deep mark in the investigations of semantic issues. Her research findings on the semantics of verbs have not been surpassed to this day, particularly those concerning verbal aspect, prefixation and verbal diminutives, semantics of adverbs, as well as case semantics. She is known to have been drawing motivation for her scientific investigations from her lexicographic work. As a historian of the Serbian language Irena Grickat greatly indebted Serbian linguistics. Dealing with the issues in the historical development of vernacular and different types of literary language alike, she successfully resolved many issues in diachronic lexicology, syntax and stylistics. Moreover, she raised on a new basis, distinct from Belić’s paradigm, the key issues of the date and place of origin of the Serbian recension of Church Slavonic. Her works today represent indispensable references in the study of the historical development of the Serbian language from its origin up until the period of Vuk’s language reform",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2",
title = "Ирена Грицкат-Радуловић : (1922–2009)",
pages = "118-103"
}
