О линеаризацији суперлативне речце нај у дијалектима српског језика

Abstract

У раду се анализира позиција суперлативне речце нај у дијалектима српског језика. Иако је нај морфема која у српском језичком стандарду служи за грађење суперлатива њеним директним додавањем на компаративни облик придева или прилога, у дијалектима се срећу и другачији примери. Тако, она се често бележи одвојена од компаративног облика, најчешће енклитикама (нај се више употребљава, нај ми је теже било). Поред тога, она је често везана за облике позитива придева и прилога, али и глагола, што је нарочито доминантно у призренско‑тимочкој дијалекатској зони (нај е тешко било за леб, нај смо се радувале, нај ти важно деца). Приметно је њено одређено осамостаљивање, када се употребљава у значењу ‘највише’ (нај смо се сиграли), и када се приближава једној посебној врсти аналитичког (перифрастичког) суперлатива.

In der Arbeit wird die Position der Superlativ-Partikel naj in den Dialekten der serbischen Sprache analysiert.Obwohl naj- ein Präfix für die Superlativbildung ist, findet man in den Dialekten auch verschiedene Beispiele durch seine direkte Zugabe zur Komparativform eines Adjektivs oder Adverbs. In dieser Verwendung wirdnaj oft getrennt von der Komparativformmeistens mit Enklitika (нај се више употребљава, нај ми је теже било) verwendet. Darüber hinaus wird najoftmit den Grundformen von Adjektiven und Adverbien sowie Verben in Verbindung gebracht. Dies ist besonders in der Dialektzone Prizren-Timok dominant (нај ти важно деца, нај су викали мене, нај смо се сиграли). Eine gewisse Eigenständigkeit der Partikel naj ist auch bemerkbar, wenn sie im Sinne von meistens ‒ највише (нај смо се сиграли) verwendet wird. Auf diese Weise nährt sie sich einer besonderen Art des analytischen (periphrastischen) Superlativs.