Глаголски прилози садашњи говорећи и одговарајући у Новом завјету Вука Караџића и њихови еквиваленти у оригиналном тексту и неким француским преводима

Abstract

У чланку се разматра текстуална улога глаголских прилога садашњих ГОВОРЕЋИ и ОДГОВАРАЈУЋИ у Вуковом преводу јеванђеља по Матеји и Луци. Вукова преводилачка решења упоређујемо с еквивалентима у оригиналном новозаветном тексту,те у француској Јерусалимској Библији и у француском преводу Луја Сегонда. Вук Караџић употребљава ова два глаголска прилога понајвише дословно преводећи оригиналне грчке партиципске облике ЛЕГОН и АПОКРИТХЕИС. Реч је о семитизмима у којима ови граматикализовани глаголски облици уводе дијалошке секвенце као еквиваленти знакова навода, због чега их савремени француски преводи често изостављају.