TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2022
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1486
AB  - Синтаксички фразеологизми су резултат својеврсне лексикализације синтаксичких
конструкција које су идиоматизоване управо као конструкције, а не услед семантичког
пуњења речи у исказу. Они имају устаљену шему према којој су грађени ‒ константа +
променљива (Х) или променљиве (Х, Y, Q) ‒ у зависности од прагматичке валентности
константе.
У функцији константе, односно њеног кључног дела, могу се јавити заменице (Ма
какав + Х[N1
]!), предлози (Х[N1sg] над Х[N6pl]), речце (X[Vprs] ли X[Vprs]), везници (Кад је
Х[N1
], нек је X/Y[N1
]! Кад се X[Vprs], [онда] нек се X[Vprs]), глаголи (нашао je + X[Pron] +
да Y[Vfin]!) и сл. У функцији променљиве наступају пунозначне или функционалне речи,
односно предлошко-падежне конструкције или синтагме (нпр.: Ма какав рођендан! Ма
какав дечко! итд.; песма над песмама; истина над истинама итд.; пева ли пева; ради
ли ради итд.; Кад је бал, нек је бал! Кад је бал, нек је маскенбал! итд.; Кад се слави, нек
се слави! Кад се ради, нек се ради! итд.; Нашао је кога да пита! Нашао си коме да се
повериш! Нашао је где да паркира! итд.).
У раду, на грађи српског језика, издвојене су одлике синтаксичких фразеологизама,
где спадају: устаљени ред речи, одређени граматички облици пунозначних речи, строго
одређени регистар службених речи, постојање лексичких променљивих које пуне шему,
аутоверификација, интерне модификације и екстерне прагматичке мутације исказа у оквиру једне комуникативне парадигме.
На примеру анализе дистинктивних обележја појединих типова синтаксичких фразелогизама, показано је да проучавање ових специфично концептуализованих граматичких идиома представља перспективни правац изучавања српског језика помоћу метода
конструкционе граматике, односно у оквиру модела језика који је заснован на употреби
(usage-based model).
AB  - Синтаксические фразеологизмы строятся согласно определенным схемам, обязательными
составными элементами которых являются константа и переменные ‒ одна (X) или больше (X,
Y, Q), в зависимости от прагматической валентности константы.
В статье описаны некоторые типы синтаксических фразеологизмов в сербском языке, выделенные с учетом их грамматической константы, в роли которой могут выступать: местоимения ((Ма какав + Х[N1
]!), предлоги (Х[N1sg] над Х[N6pl]), частицы (X[Vprs] ли X[Vprs]), союзы
(Кад је Х[N1
], нек је X/Y[N1
]! Кад се X[Vprs], [онда] нек се X[Vprs]), глаголы (нашао je + X[Pron]
+ да Y[Vfin]!) и пр., а также комбинации знаменательных и служебных слов.
В роли переменных могут функционировать знаменательные либо служебные слова, а
также конструкции, напр.: Ма какав рођендан! Ма какав дечко! и пр.; песма над песмама; истина над истинама и пр.; пева ли пева; ради ли ради и пр.; Кад је бал, нек је бал! и пр.; Кад се
слави, нек се слави! Кад се ради, нек се ради! и пр.; Нашао је кога да пита! Нашао си коме да
се повериш! Нашао је где да паркира! и пр.
Исследование исходит из факта недостаточной осветленности данной проблематики на
материале сербского языка. На примере анализа синтаксических, семантических и прагматических характеристик отдельных синтаксических фразеологизмов показано, что их изучение
представляет собой перспективное направление описания сербского языка в рамках грамматики
конструкций.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Проучавање синтаксичких фразеологизама као правац изучавања српског језика
EP  - 22
IS  - 1
SP  - 5
VL  - 51
DO  - 10.18485/msc.2022.51.1.ch1
UR  - conv_2750
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2022",
abstract = "Синтаксички фразеологизми су резултат својеврсне лексикализације синтаксичких
конструкција које су идиоматизоване управо као конструкције, а не услед семантичког
пуњења речи у исказу. Они имају устаљену шему према којој су грађени ‒ константа +
променљива (Х) или променљиве (Х, Y, Q) ‒ у зависности од прагматичке валентности
константе.
У функцији константе, односно њеног кључног дела, могу се јавити заменице (Ма
какав + Х[N1
]!), предлози (Х[N1sg] над Х[N6pl]), речце (X[Vprs] ли X[Vprs]), везници (Кад је
Х[N1
], нек је X/Y[N1
]! Кад се X[Vprs], [онда] нек се X[Vprs]), глаголи (нашао je + X[Pron] +
да Y[Vfin]!) и сл. У функцији променљиве наступају пунозначне или функционалне речи,
односно предлошко-падежне конструкције или синтагме (нпр.: Ма какав рођендан! Ма
какав дечко! итд.; песма над песмама; истина над истинама итд.; пева ли пева; ради
ли ради итд.; Кад је бал, нек је бал! Кад је бал, нек је маскенбал! итд.; Кад се слави, нек
се слави! Кад се ради, нек се ради! итд.; Нашао је кога да пита! Нашао си коме да се
повериш! Нашао је где да паркира! итд.).
У раду, на грађи српског језика, издвојене су одлике синтаксичких фразеологизама,
где спадају: устаљени ред речи, одређени граматички облици пунозначних речи, строго
одређени регистар службених речи, постојање лексичких променљивих које пуне шему,
аутоверификација, интерне модификације и екстерне прагматичке мутације исказа у оквиру једне комуникативне парадигме.
На примеру анализе дистинктивних обележја појединих типова синтаксичких фразелогизама, показано је да проучавање ових специфично концептуализованих граматичких идиома представља перспективни правац изучавања српског језика помоћу метода
конструкционе граматике, односно у оквиру модела језика који је заснован на употреби
(usage-based model)., Синтаксические фразеологизмы строятся согласно определенным схемам, обязательными
составными элементами которых являются константа и переменные ‒ одна (X) или больше (X,
Y, Q), в зависимости от прагматической валентности константы.
В статье описаны некоторые типы синтаксических фразеологизмов в сербском языке, выделенные с учетом их грамматической константы, в роли которой могут выступать: местоимения ((Ма какав + Х[N1
]!), предлоги (Х[N1sg] над Х[N6pl]), частицы (X[Vprs] ли X[Vprs]), союзы
(Кад је Х[N1
], нек је X/Y[N1
]! Кад се X[Vprs], [онда] нек се X[Vprs]), глаголы (нашао je + X[Pron]
+ да Y[Vfin]!) и пр., а также комбинации знаменательных и служебных слов.
В роли переменных могут функционировать знаменательные либо служебные слова, а
также конструкции, напр.: Ма какав рођендан! Ма какав дечко! и пр.; песма над песмама; истина над истинама и пр.; пева ли пева; ради ли ради и пр.; Кад је бал, нек је бал! и пр.; Кад се
слави, нек се слави! Кад се ради, нек се ради! и пр.; Нашао је кога да пита! Нашао си коме да
се повериш! Нашао је где да паркира! и пр.
Исследование исходит из факта недостаточной осветленности данной проблематики на
материале сербского языка. На примере анализа синтаксических, семантических и прагматических характеристик отдельных синтаксических фразеологизмов показано, что их изучение
представляет собой перспективное направление описания сербского языка в рамках грамматики
конструкций.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Проучавање синтаксичких фразеологизама као правац изучавања српског језика",
pages = "22-5",
number = "1",
volume = "51",
doi = "10.18485/msc.2022.51.1.ch1",
url = "conv_2750"
}

Popović, L.. (2022). Проучавање синтаксичких фразеологизама као правац изучавања српског језика. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 51(1), 5-22.
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch1
conv_2750

Popović L. Проучавање синтаксичких фразеологизама као правац изучавања српског језика. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2022;51(1):5-22.
doi:10.18485/msc.2022.51.1.ch1
conv_2750 .

Popović, Ljudmila, "Проучавање синтаксичких фразеологизама као правац изучавања српског језика" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 51, no. 1 (2022):5-22,
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch1 .,
conv_2750 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2022
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1451
AB  - У статті розглянуто функції плюсквамперфекта (давноминулого/передминулого часу)
в українській мові з аспекту граматичної семантики. Виявленo та вперше проаналізовано такі функції цієї часової форми в сучасній українській мові: (1) таксисна функція;
(2) позначення результату в минулому; (3) вираження незавершеної минулої ситуації;
(4) позначення результату минулої ситуації, який є неактуальним у момент мовлення
через іншу подію в минулому, що скасувала результат ситуації, вираженої плюсквамперфектом; (5) ретроспективна актуалізація; (6) позначення початку нового тематичного блоку; (7) введення дигресії; (8) контрфактична функція.
Буде показано, що плюсквамперфект у сучасній українській мові все ще виконує
таксисну функцію (вказує на часову орієнтацію однієї ситуації стосовно іншої). Однак
ця відносна часова форма також служить для позначення результату, що був актуальним у минулому, але втратив актуальність на момент мовлення, а також має функцію
розмежування часової зони, позначеної плюсквамперфектом, від моменту мовлення.
Плюсквамперфект виконує в українській мові певні функції і на рівні тексту – вказує
на нову тему та вводить дигресію. Ці дві функції ми розглядаємо в контексті «ретроспективної актуалізації».
Особливу увагу буде приділено функції українського плюсквамперфекта, яку в лінгвотипології визначено як контрфактичну.
AB  - In this article the functions of pluperfect (PQP) in the Ukrainian language are considered
from the perspective of grammatical semantics. The following functions of the PQP in modern Ukrainian have been discovered and for the first time analyzed in full: (1) taxis function; (2) designation of a result in the past; (3) indication of unfinished past situation; (4) designation of the result of a past action, which isn’t relevant at the time of speech due to another
past action, which canceled the result of the situation expressed by the PQP; (5) retrospective actualization; (6) marking the beginning of a new thematic block; (7) introduction of
digression; (8) counterfactual function.
It will be shown that the PQP in modern Ukrainian still performs a taxis (temporal orientation) function. However, this relative tense also serves to indicate the result, which was
relevant in the past, but lost its significance at the time of speech, as well as functions of
delimitation of the temporal zone marked by the PQP from the moment of speech. The PQP
performs in Ukrainian certain functions at the text level, indicating a new topic and introducing a digression. These two functions we call “retrospective actualization”.
Particular attention will be paid to the function of the Ukrainian PQP, which is defined in
linguistic typology as counterfactual.
PB  - Springer
T2  - Russian Linguistics
T1  - Плюсквамперфект в сучасній українській мові
EP  - 200
IS  - 3
SP  - 181
VL  - 46
DO  - 10.1007/s11185-022-09261-w
UR  - conv_1919
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2022",
abstract = "У статті розглянуто функції плюсквамперфекта (давноминулого/передминулого часу)
в українській мові з аспекту граматичної семантики. Виявленo та вперше проаналізовано такі функції цієї часової форми в сучасній українській мові: (1) таксисна функція;
(2) позначення результату в минулому; (3) вираження незавершеної минулої ситуації;
(4) позначення результату минулої ситуації, який є неактуальним у момент мовлення
через іншу подію в минулому, що скасувала результат ситуації, вираженої плюсквамперфектом; (5) ретроспективна актуалізація; (6) позначення початку нового тематичного блоку; (7) введення дигресії; (8) контрфактична функція.
Буде показано, що плюсквамперфект у сучасній українській мові все ще виконує
таксисну функцію (вказує на часову орієнтацію однієї ситуації стосовно іншої). Однак
ця відносна часова форма також служить для позначення результату, що був актуальним у минулому, але втратив актуальність на момент мовлення, а також має функцію
розмежування часової зони, позначеної плюсквамперфектом, від моменту мовлення.
Плюсквамперфект виконує в українській мові певні функції і на рівні тексту – вказує
на нову тему та вводить дигресію. Ці дві функції ми розглядаємо в контексті «ретроспективної актуалізації».
Особливу увагу буде приділено функції українського плюсквамперфекта, яку в лінгвотипології визначено як контрфактичну., In this article the functions of pluperfect (PQP) in the Ukrainian language are considered
from the perspective of grammatical semantics. The following functions of the PQP in modern Ukrainian have been discovered and for the first time analyzed in full: (1) taxis function; (2) designation of a result in the past; (3) indication of unfinished past situation; (4) designation of the result of a past action, which isn’t relevant at the time of speech due to another
past action, which canceled the result of the situation expressed by the PQP; (5) retrospective actualization; (6) marking the beginning of a new thematic block; (7) introduction of
digression; (8) counterfactual function.
It will be shown that the PQP in modern Ukrainian still performs a taxis (temporal orientation) function. However, this relative tense also serves to indicate the result, which was
relevant in the past, but lost its significance at the time of speech, as well as functions of
delimitation of the temporal zone marked by the PQP from the moment of speech. The PQP
performs in Ukrainian certain functions at the text level, indicating a new topic and introducing a digression. These two functions we call “retrospective actualization”.
Particular attention will be paid to the function of the Ukrainian PQP, which is defined in
linguistic typology as counterfactual.",
publisher = "Springer",
journal = "Russian Linguistics",
title = "Плюсквамперфект в сучасній українській мові",
pages = "200-181",
number = "3",
volume = "46",
doi = "10.1007/s11185-022-09261-w",
url = "conv_1919"
}

Popović, L.. (2022). Плюсквамперфект в сучасній українській мові. in Russian Linguistics
Springer., 46(3), 181-200.
https://doi.org/10.1007/s11185-022-09261-w
conv_1919

Popović L. Плюсквамперфект в сучасній українській мові. in Russian Linguistics. 2022;46(3):181-200.
doi:10.1007/s11185-022-09261-w
conv_1919 .

Popović, Ljudmila, "Плюсквамперфект в сучасній українській мові" in Russian Linguistics, 46, no. 3 (2022):181-200,
https://doi.org/10.1007/s11185-022-09261-w .,
conv_1919 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2021
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1407
AB  - Проблематика тзв. комуникативних или дискурзивних формула у српском језику раније није привлачила посебну пажњу истраживача. У овом раду комуникативне формуле се посматрају као саставни део комуникативних фразеологизованих
конструкција, где спадају и синтаксички фразеологизми (фраземи). Уводе се појмови
комуникативног алгоритма и прагматичке парадигме. Комуникативне формуле се
тумаче као конструкције у којима је постигнут највиши степен прагматикализације.
Анализирају се сличности и разлике између процеса прагматикализације и граматикализације. Издвајају се основни типови комуникативних формула у српском језику
и разматра се њихова прагматичка структура, с посебним акцентом на формули Ма
дај!, као и формулама за прихватање и одбијање, које се пореде са аналогним формулама у руском језику.
AB  - The analysis of the so-called communicative or discursive (speech) formulae in the Serbian language has not previously attracted special attention of researchers. In this article, communicative formulae are considered as an integral part of communicative phraseological units, which include syntactic phraseological constructions (phrasemes) as well. The concepts of communicative algorithm and pragmatic paradigm are introduced. Communicative formulae are interpreted as constructions with the highest degree of pragmaticalization. The similarities and differences between the process of pragmaticalization and grammaticalization are analyzed. The main types of the Serbian communicative formulae are singled out and their pragmatical structure is considered, with special emphasis on the Ma daj!, as well as confirmation and refusal formulae, which are compared with similar formulae in Russian.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Комуникативне формуле у српском језику: питања типологије и анализе
EP  - 293
SP  - 263
VL  - 100
DO  - 10.18485/ms_zmss.2021.100.18
UR  - conv_1890
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2021",
abstract = "Проблематика тзв. комуникативних или дискурзивних формула у српском језику раније није привлачила посебну пажњу истраживача. У овом раду комуникативне формуле се посматрају као саставни део комуникативних фразеологизованих
конструкција, где спадају и синтаксички фразеологизми (фраземи). Уводе се појмови
комуникативног алгоритма и прагматичке парадигме. Комуникативне формуле се
тумаче као конструкције у којима је постигнут највиши степен прагматикализације.
Анализирају се сличности и разлике између процеса прагматикализације и граматикализације. Издвајају се основни типови комуникативних формула у српском језику
и разматра се њихова прагматичка структура, с посебним акцентом на формули Ма
дај!, као и формулама за прихватање и одбијање, које се пореде са аналогним формулама у руском језику., The analysis of the so-called communicative or discursive (speech) formulae in the Serbian language has not previously attracted special attention of researchers. In this article, communicative formulae are considered as an integral part of communicative phraseological units, which include syntactic phraseological constructions (phrasemes) as well. The concepts of communicative algorithm and pragmatic paradigm are introduced. Communicative formulae are interpreted as constructions with the highest degree of pragmaticalization. The similarities and differences between the process of pragmaticalization and grammaticalization are analyzed. The main types of the Serbian communicative formulae are singled out and their pragmatical structure is considered, with special emphasis on the Ma daj!, as well as confirmation and refusal formulae, which are compared with similar formulae in Russian.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Комуникативне формуле у српском језику: питања типологије и анализе",
pages = "293-263",
volume = "100",
doi = "10.18485/ms_zmss.2021.100.18",
url = "conv_1890"
}

Popović, L.. (2021). Комуникативне формуле у српском језику: питања типологије и анализе. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 100, 263-293.
https://doi.org/10.18485/ms_zmss.2021.100.18
conv_1890

Popović L. Комуникативне формуле у српском језику: питања типологије и анализе. in Зборник Матице српске за славистику. 2021;100:263-293.
doi:10.18485/ms_zmss.2021.100.18
conv_1890 .

Popović, Ljudmila, "Комуникативне формуле у српском језику: питања типологије и анализе" in Зборник Матице српске за славистику, 100 (2021):263-293,
https://doi.org/10.18485/ms_zmss.2021.100.18 .,
conv_1890 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2020
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1335
AB  - У раду се разматра конструкција са крњим перфектом или имперфектом глагола бити и инфинитивом у српском језику, попут: био/било радити; бијаше учити. Путем детаљне анализе бројних примера, као и посредством њиховог поређења са другим сличним конструкцијама у српском језику, показано је да се ради о посебној контрафактивној конструкцији за изражавање деонтичке модалности. Разлика између персоналног и имперсоналног облика глагола бити у овој конструкцији објашњава се различитим типовима модалности, која може бити интерно и екстерно оријентисана.
Постојање сличних конструкција у западнословенским и источнословенским језицима даје аутору основа за претпоставку о томе да се ради о архаичној општесловенској конструкцији која је временом потиснута на периферију граматичких система словенских језика
AB  - Работа посвящена анализу конструкции с усеченным перфектом и имперфектом глагола бити + инфинитив в сербском языке, нпр.: био/ било радити; бијаше учити и пр. Рассмотрены примеры данной конструкции в различных говорах и диалектах сербского языка, а также работы сербских лингвистов, посвященные ее описанию. Посредством сравнения рассматриваемой конструкции и сочетаний инфинитива с модальными глаголами имати и хтети в сербских говорах (има + инфинитив; шћа(х)/оћаг + инфинитив) показано, что во всех трех случаях речь идет о модальных контрафактических конструкциях. Спецификой конструкции бити + инфинитив, сравнительно с двумя другими, является то, что она употребляется с целью выражения ретроспективно ориентированной деонтической модальности, а не гипотетической. В ней говорящий высказывает свое мнение по поводу развития ситуации в прошедшем ІІ степени, которая должна была, по его мнению, привести к иной ситуации в прошедшем І степени. Конструкция бити + инфинитив соотносима с контрафактическим плюсквамперфектом, однако она дополнительно экспрессивно маркирована, так как говорящий обвиняет собеседника или третье лицо в неблагоприятном исходе – возникновении ситуации, принадлежащей прошедшему І степени. Анализ показал, что речь идет о гибридной конструкции, в которой глагол бити может функционировать в личной и безличной форме перфекта, а также в форме имперфекта, при этом конструкции с личной формой указывают на так называемую внутренне ориентированную модальность, а с безличной – на внешнюю. В конструкции бити + инфинитив временной план, соотносимый с плюсквамперфектом, сочетается с деонтическим, при этом модальное значение доминантно, а темпоральное – рецессивно. Данное сочетание возможно благодаря темпоральной реинтерпретации в сторону контрафактичности, что переводит глагольную форму в ирреалис. Контрафактические деонтические конструкции описывают ирреальное действие, которое, по мнению говорящего, (не) нужно было совершить адресату или третьему лицу, для того чтобы ситуация развивалась по-другому и, возможно, привела к иному результату, описанному в другой части конструкции или восстанавливаемому из контекста высказывания. Так как тип данной конструкции с безличной формой глагола быть встречается и в других западных и восточных славянских языках, можно предположить, что речь идет об архаической общеславянской конструкции, сравнительному анализу которой в разных славянских языках посвящена отдельная статья автора.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику
EP  - 218
IS  - 2
SP  - 203
VL  - 50
UR  - conv_2751
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2020",
abstract = "У раду се разматра конструкција са крњим перфектом или имперфектом глагола бити и инфинитивом у српском језику, попут: био/било радити; бијаше учити. Путем детаљне анализе бројних примера, као и посредством њиховог поређења са другим сличним конструкцијама у српском језику, показано је да се ради о посебној контрафактивној конструкцији за изражавање деонтичке модалности. Разлика између персоналног и имперсоналног облика глагола бити у овој конструкцији објашњава се различитим типовима модалности, која може бити интерно и екстерно оријентисана.
Постојање сличних конструкција у западнословенским и источнословенским језицима даје аутору основа за претпоставку о томе да се ради о архаичној општесловенској конструкцији која је временом потиснута на периферију граматичких система словенских језика, Работа посвящена анализу конструкции с усеченным перфектом и имперфектом глагола бити + инфинитив в сербском языке, нпр.: био/ било радити; бијаше учити и пр. Рассмотрены примеры данной конструкции в различных говорах и диалектах сербского языка, а также работы сербских лингвистов, посвященные ее описанию. Посредством сравнения рассматриваемой конструкции и сочетаний инфинитива с модальными глаголами имати и хтети в сербских говорах (има + инфинитив; шћа(х)/оћаг + инфинитив) показано, что во всех трех случаях речь идет о модальных контрафактических конструкциях. Спецификой конструкции бити + инфинитив, сравнительно с двумя другими, является то, что она употребляется с целью выражения ретроспективно ориентированной деонтической модальности, а не гипотетической. В ней говорящий высказывает свое мнение по поводу развития ситуации в прошедшем ІІ степени, которая должна была, по его мнению, привести к иной ситуации в прошедшем І степени. Конструкция бити + инфинитив соотносима с контрафактическим плюсквамперфектом, однако она дополнительно экспрессивно маркирована, так как говорящий обвиняет собеседника или третье лицо в неблагоприятном исходе – возникновении ситуации, принадлежащей прошедшему І степени. Анализ показал, что речь идет о гибридной конструкции, в которой глагол бити может функционировать в личной и безличной форме перфекта, а также в форме имперфекта, при этом конструкции с личной формой указывают на так называемую внутренне ориентированную модальность, а с безличной – на внешнюю. В конструкции бити + инфинитив временной план, соотносимый с плюсквамперфектом, сочетается с деонтическим, при этом модальное значение доминантно, а темпоральное – рецессивно. Данное сочетание возможно благодаря темпоральной реинтерпретации в сторону контрафактичности, что переводит глагольную форму в ирреалис. Контрафактические деонтические конструкции описывают ирреальное действие, которое, по мнению говорящего, (не) нужно было совершить адресату или третьему лицу, для того чтобы ситуация развивалась по-другому и, возможно, привела к иному результату, описанному в другой части конструкции или восстанавливаемому из контекста высказывания. Так как тип данной конструкции с безличной формой глагола быть встречается и в других западных и восточных славянских языках, можно предположить, что речь идет об архаической общеславянской конструкции, сравнительному анализу которой в разных славянских языках посвящена отдельная статья автора.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику",
pages = "218-203",
number = "2",
volume = "50",
url = "conv_2751"
}

Popović, L.. (2020). О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 203-218.
conv_2751

Popović L. О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику. in Наш језик. 2020;50(2):203-218.
conv_2751 .

Popović, Ljudmila, "О једној посебној контрафактивној конструкцији у српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2020):203-218,
conv_2751 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2017
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1126
AB  - The paper discusses the results of research by Serbian scholars into the
   field of cognitive linguistics over the past ten years. Special emphasis is
   laid on the cognitive linguistic studies of grammar, both in Serbian proper
   and from the contrastive viewpoint, which successfully apply Predrag Piper’s
   semantic localisation theory. It highlights the achievements of Serbian
   scholars in the sphere of historical cognitive linguistics, as well as fuzzy
   linguistics. It singles out cognitive principles in research into Serbian
   dialectology, as well as into lexicology, cultural linguistics and
   ethnolinguistics. The paper specifies the distinctive principles of the
   multidisciplinary fields in which cognitive linguistic methods of language
   study are used. [Project of the Serbian Ministry of Education, Science and
   Technological Development, Grant no. 177022: Narodna kultura Srba između
   Istoka i Zapada]
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Južnoslovenski Filolog
T1  - Current issues of cognitive linguistic studies of Serbian
EP  - 354
IS  - 3-4
SP  - 315
VL  - 73
DO  - 10.2298/JFI1704315P
UR  - conv_2205
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2017",
abstract = "The paper discusses the results of research by Serbian scholars into the
   field of cognitive linguistics over the past ten years. Special emphasis is
   laid on the cognitive linguistic studies of grammar, both in Serbian proper
   and from the contrastive viewpoint, which successfully apply Predrag Piper’s
   semantic localisation theory. It highlights the achievements of Serbian
   scholars in the sphere of historical cognitive linguistics, as well as fuzzy
   linguistics. It singles out cognitive principles in research into Serbian
   dialectology, as well as into lexicology, cultural linguistics and
   ethnolinguistics. The paper specifies the distinctive principles of the
   multidisciplinary fields in which cognitive linguistic methods of language
   study are used. [Project of the Serbian Ministry of Education, Science and
   Technological Development, Grant no. 177022: Narodna kultura Srba između
   Istoka i Zapada]",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Južnoslovenski Filolog",
title = "Current issues of cognitive linguistic studies of Serbian",
pages = "354-315",
number = "3-4",
volume = "73",
doi = "10.2298/JFI1704315P",
url = "conv_2205"
}

Popović, L.. (2017). Current issues of cognitive linguistic studies of Serbian. in Južnoslovenski Filolog
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 315-354.
https://doi.org/10.2298/JFI1704315P
conv_2205

Popović L. Current issues of cognitive linguistic studies of Serbian. in Južnoslovenski Filolog. 2017;73(3-4):315-354.
doi:10.2298/JFI1704315P
conv_2205 .

Popović, Ljudmila, "Current issues of cognitive linguistic studies of Serbian" in Južnoslovenski Filolog, 73, no. 3-4 (2017):315-354,
https://doi.org/10.2298/JFI1704315P .,
conv_2205 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2015
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/979
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Slavic linguistic studies: Studies and articles
EP  - 273
SP  - 269
VL  - 87
UR  - conv_1550
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2015",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Slavic linguistic studies: Studies and articles",
pages = "273-269",
volume = "87",
url = "conv_1550"
}

Popović, L.. (2015). Slavic linguistic studies: Studies and articles. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 87, 269-273.
conv_1550

Popović L. Slavic linguistic studies: Studies and articles. in Зборник Матице српске за славистику. 2015;87:269-273.
conv_1550 .

Popović, Ljudmila, "Slavic linguistic studies: Studies and articles" in Зборник Матице српске за славистику, 87 (2015):269-273,
conv_1550 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2014
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/913
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology
EP  - 258
SP  - 255
VL  - 86
UR  - conv_1705
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2014",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology",
pages = "258-255",
volume = "86",
url = "conv_1705"
}

Popović, L.. (2014). The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 86, 255-258.
conv_1705

Popović L. The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology. in Зборник Матице српске за славистику. 2014;86:255-258.
conv_1705 .

Popović, Ljudmila, "The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology" in Зборник Матице српске за славистику, 86 (2014):255-258,
conv_1705 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2014
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/935
AB  - V nastojaščej rabote budut rassmotreny grammatičeskie i leksičeskie
   pokazateli, profilirujuščie konkretnoe taksisnoe otnošenie v serbskih i
   ukrainskih konstrukcijah s tak nazyvaemymi nespecializirovannymi sojuzami,
   sposobnymi vyražat' v složnopodčinennom predloženii raznye taksisnye
   otnošenija i ih podtipy: predšestvovanie, kontaktnoe predšestvovanie,
   odnovremennost' (polnuju i nepolnuju), sledovanie i pr. Serbskie i ukrainskie
   konstrukcii s nespecializirovannymi taksisnymi sojuzami budut razdeleny na
   prototipičeskie - s ožidaemymi vidovremennymi kombinacijami glagolov i
   otmečennye, v kotoryh vozmožno otklonenie ot ožidaemoj glagol'noj formy
   vsledstvie naličija leksičeskih ili sintaksičeskih pokazatelej, obščih dlja
   oboih jazykov. Issledovanie takže pokazyvaet, čto v každom iz analiziruemyh
   jazykov prisutstvujut specifičeskie nespecializirovannye sojuzy, vyražajuščie
   vremennye otnošenija tol'ko pri naličii glagola soveršennogo vida v zavisimoj
   časti složnopodčinennogo predloženija, pri etom nevremennye značenija dannyh
   sojuzov v rassmatrivaemyh jazykah ne sovpadajut. [Projekat Ministarstva nauke
   Republike Srbije, br. 178021]
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Južnoslovenski Filolog
T1  - Taksisnye konstrukcii s nespecializirovannymi sojuzami v serbskom i ukrainskom jazykah
EP  - 74
IS  - 70
SP  - 51
VL  - 2014
DO  - 10.2298/JFI1470051P
UR  - conv_2198
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2014",
abstract = "V nastojaščej rabote budut rassmotreny grammatičeskie i leksičeskie
   pokazateli, profilirujuščie konkretnoe taksisnoe otnošenie v serbskih i
   ukrainskih konstrukcijah s tak nazyvaemymi nespecializirovannymi sojuzami,
   sposobnymi vyražat' v složnopodčinennom predloženii raznye taksisnye
   otnošenija i ih podtipy: predšestvovanie, kontaktnoe predšestvovanie,
   odnovremennost' (polnuju i nepolnuju), sledovanie i pr. Serbskie i ukrainskie
   konstrukcii s nespecializirovannymi taksisnymi sojuzami budut razdeleny na
   prototipičeskie - s ožidaemymi vidovremennymi kombinacijami glagolov i
   otmečennye, v kotoryh vozmožno otklonenie ot ožidaemoj glagol'noj formy
   vsledstvie naličija leksičeskih ili sintaksičeskih pokazatelej, obščih dlja
   oboih jazykov. Issledovanie takže pokazyvaet, čto v každom iz analiziruemyh
   jazykov prisutstvujut specifičeskie nespecializirovannye sojuzy, vyražajuščie
   vremennye otnošenija tol'ko pri naličii glagola soveršennogo vida v zavisimoj
   časti složnopodčinennogo predloženija, pri etom nevremennye značenija dannyh
   sojuzov v rassmatrivaemyh jazykah ne sovpadajut. [Projekat Ministarstva nauke
   Republike Srbije, br. 178021]",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Južnoslovenski Filolog",
title = "Taksisnye konstrukcii s nespecializirovannymi sojuzami v serbskom i ukrainskom jazykah",
pages = "74-51",
number = "70",
volume = "2014",
doi = "10.2298/JFI1470051P",
url = "conv_2198"
}

Popović, L.. (2014). Taksisnye konstrukcii s nespecializirovannymi sojuzami v serbskom i ukrainskom jazykah. in Južnoslovenski Filolog
Београд : Институт за српски језик САНУ., 2014(70), 51-74.
https://doi.org/10.2298/JFI1470051P
conv_2198

Popović L. Taksisnye konstrukcii s nespecializirovannymi sojuzami v serbskom i ukrainskom jazykah. in Južnoslovenski Filolog. 2014;2014(70):51-74.
doi:10.2298/JFI1470051P
conv_2198 .

Popović, Ljudmila, "Taksisnye konstrukcii s nespecializirovannymi sojuzami v serbskom i ukrainskom jazykah" in Južnoslovenski Filolog, 2014, no. 70 (2014):51-74,
https://doi.org/10.2298/JFI1470051P .,
conv_2198 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/799
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Južnoslovenski filolog
T1  - Vremenska granica - Svetlana Ćirković: Stereotip vremena u diskursu raseljenih lica sa Kosova i Metohije, Balkanološki institut SANU, Beograd, 2012
EP  - 472
IS  - 69
SP  - 467
UR  - conv_246
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2013",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Južnoslovenski filolog",
title = "Vremenska granica - Svetlana Ćirković: Stereotip vremena u diskursu raseljenih lica sa Kosova i Metohije, Balkanološki institut SANU, Beograd, 2012",
pages = "472-467",
number = "69",
url = "conv_246"
}

Popović, L.. (2013). Vremenska granica - Svetlana Ćirković: Stereotip vremena u diskursu raseljenih lica sa Kosova i Metohije, Balkanološki institut SANU, Beograd, 2012. in Južnoslovenski filolog
Београд : Институт за српски језик САНУ.(69), 467-472.
conv_246

Popović L. Vremenska granica - Svetlana Ćirković: Stereotip vremena u diskursu raseljenih lica sa Kosova i Metohije, Balkanološki institut SANU, Beograd, 2012. in Južnoslovenski filolog. 2013;(69):467-472.
conv_246 .

Popović, Ljudmila, "Vremenska granica - Svetlana Ćirković: Stereotip vremena u diskursu raseljenih lica sa Kosova i Metohije, Balkanološki institut SANU, Beograd, 2012" in Južnoslovenski filolog, no. 69 (2013):467-472,
conv_246 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/745
AB  - U ovom radu na primerima iz korpusa srpskih, ruskih i ukrajinskih folklornih tekstova sakupljenih u 19. veku obrazlaže se teza o tome da je funkcionisanje naziva za boje u slovenskom folkloru primarno uslovljeno antitezom ’sjajno’ -’bez sjaja’, što se kosi sa hipotezom Berlina i Keja o univerzalnoj kategorizaciji boja koja je zasnovana na postepenom izdvajanju pojedinih naziva iz opšteg kontinuuma organizovanog prema principu ’svetlo’ - ’tamno’. Kategorije ’sjajno’ i ’bez sjaja’ mogle su da sadrže iste nazive za boje, u zavisnosti od zastupljenosti u njima baznog kvaliteta sjaja. Elemente takve arhaične tipologije nalazimo u vertikalnom ili horizontalnom modelu sveta, gde se 'svoj' prostor obeležava nazivima za boje koji sadrže semu sjaja i obrnuto - 'tuđ' prostor je označen bojama sa potisnutim kvalitetom sjaja. Nazivi za boje koji prodiru u slovenski folklor iz drugih jezika nadograđuju arhaičan sistem zasnovan na konceptu sjaja. Na primeru pozajmljenih naziva za boje (rus. lazorevyj, srp. mavi i rus. alyj, srp. alem) biće pokazan put adaptacije stranih naziva za boje u slovenskom folkloru. Istraživanje završava osvrt na nazive za boje u opisima nošnje i dlake životinja (konja) u slovenskom folkloru. Pod uticajem orijentalne kulture u srpskom folkloru zastupljeni su brojni pozajmljeni nazivi za boje koji ističu kolorističku iznijansiranost odeće i dlake, dok je funkcija autentičnih slovenskih naziva za boje -isticanje sjaja kao obeležja raskošne odeće i zdrave dlake životinja.
AB  - V dannoj rabote na primerah iz serbskogo, russkogo i ukrainskogo fol'klora prosleživaetsja process formirovanija semantičeskogo potenciala obščeslavjanskih cvetooboznačenij, a takže naimenovanij cvetov, zaimstvovannyh iz neslavjanskih jazykov. Analiz primerov podtverždaet ishodnuju gipotezu o tom, čto metaforičeskie ëkstenzii i simvolika cvetooboznačenij v slavjanskih narodnyh pesnjah zasnovany na arhaičeskom protivopostavlenii blestjaščego lišennomu bleska, čto skazalos' na dualizme interpretacii odnogo i togo že cveta, kotoryj možet otličat'sja kak položitel'noj, tak i otricatel'noj simvolikoj - v zavisimosti ot aktualizacii mifologičeskogo, obrjadnogo ili poëtičeskogo koda. Cvetooboznačenija, zaimstvovannye iz drugih jazykov, nadstraivajut arhaičeskuju slavjanskuju sistemu, zasnovannuju na koncepte bleska. Na primere cvetooboznačenij lazorevyj i alyj, v russkom fol'klore, i mavi, alem, v serbskom, raskryt mehanizm usvaivanija zaimstvovannyh cvetooboznačenij v slavjanskom fol'klore. Osoboe vnimanie otvoditsja analizu mifologem, v kotoryh cvetooboznačenie igraet važnuju rol' (mirovoe derevo, bel-gorjuč kamen', bela ryb'ica, sine more, zolotoj pesok, zolotoe jabloko, lazorevyj/alyj cvetok i t.p.).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Opozicija 'sjajno' - 'bez sjaja' kao osnova kategorizacije naziva za boje u slovenskom folkloru
T1  - Oppozicija 'blesk' - 'bez bleska' kak osnova kategorizacii cvetooboznačenij v slavjanskom fol'klore
EP  - 40
IS  - 81
SP  - 7
UR  - conv_539
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2012",
abstract = "U ovom radu na primerima iz korpusa srpskih, ruskih i ukrajinskih folklornih tekstova sakupljenih u 19. veku obrazlaže se teza o tome da je funkcionisanje naziva za boje u slovenskom folkloru primarno uslovljeno antitezom ’sjajno’ -’bez sjaja’, što se kosi sa hipotezom Berlina i Keja o univerzalnoj kategorizaciji boja koja je zasnovana na postepenom izdvajanju pojedinih naziva iz opšteg kontinuuma organizovanog prema principu ’svetlo’ - ’tamno’. Kategorije ’sjajno’ i ’bez sjaja’ mogle su da sadrže iste nazive za boje, u zavisnosti od zastupljenosti u njima baznog kvaliteta sjaja. Elemente takve arhaične tipologije nalazimo u vertikalnom ili horizontalnom modelu sveta, gde se 'svoj' prostor obeležava nazivima za boje koji sadrže semu sjaja i obrnuto - 'tuđ' prostor je označen bojama sa potisnutim kvalitetom sjaja. Nazivi za boje koji prodiru u slovenski folklor iz drugih jezika nadograđuju arhaičan sistem zasnovan na konceptu sjaja. Na primeru pozajmljenih naziva za boje (rus. lazorevyj, srp. mavi i rus. alyj, srp. alem) biće pokazan put adaptacije stranih naziva za boje u slovenskom folkloru. Istraživanje završava osvrt na nazive za boje u opisima nošnje i dlake životinja (konja) u slovenskom folkloru. Pod uticajem orijentalne kulture u srpskom folkloru zastupljeni su brojni pozajmljeni nazivi za boje koji ističu kolorističku iznijansiranost odeće i dlake, dok je funkcija autentičnih slovenskih naziva za boje -isticanje sjaja kao obeležja raskošne odeće i zdrave dlake životinja., V dannoj rabote na primerah iz serbskogo, russkogo i ukrainskogo fol'klora prosleživaetsja process formirovanija semantičeskogo potenciala obščeslavjanskih cvetooboznačenij, a takže naimenovanij cvetov, zaimstvovannyh iz neslavjanskih jazykov. Analiz primerov podtverždaet ishodnuju gipotezu o tom, čto metaforičeskie ëkstenzii i simvolika cvetooboznačenij v slavjanskih narodnyh pesnjah zasnovany na arhaičeskom protivopostavlenii blestjaščego lišennomu bleska, čto skazalos' na dualizme interpretacii odnogo i togo že cveta, kotoryj možet otličat'sja kak položitel'noj, tak i otricatel'noj simvolikoj - v zavisimosti ot aktualizacii mifologičeskogo, obrjadnogo ili poëtičeskogo koda. Cvetooboznačenija, zaimstvovannye iz drugih jazykov, nadstraivajut arhaičeskuju slavjanskuju sistemu, zasnovannuju na koncepte bleska. Na primere cvetooboznačenij lazorevyj i alyj, v russkom fol'klore, i mavi, alem, v serbskom, raskryt mehanizm usvaivanija zaimstvovannyh cvetooboznačenij v slavjanskom fol'klore. Osoboe vnimanie otvoditsja analizu mifologem, v kotoryh cvetooboznačenie igraet važnuju rol' (mirovoe derevo, bel-gorjuč kamen', bela ryb'ica, sine more, zolotoj pesok, zolotoe jabloko, lazorevyj/alyj cvetok i t.p.).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Opozicija 'sjajno' - 'bez sjaja' kao osnova kategorizacije naziva za boje u slovenskom folkloru, Oppozicija 'blesk' - 'bez bleska' kak osnova kategorizacii cvetooboznačenij v slavjanskom fol'klore",
pages = "40-7",
number = "81",
url = "conv_539"
}

Popović, L.. (2012). Opozicija 'sjajno' - 'bez sjaja' kao osnova kategorizacije naziva za boje u slovenskom folkloru. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска.(81), 7-40.
conv_539

Popović L. Opozicija 'sjajno' - 'bez sjaja' kao osnova kategorizacije naziva za boje u slovenskom folkloru. in Зборник Матице српске за славистику. 2012;(81):7-40.
conv_539 .

Popović, Ljudmila, "Opozicija 'sjajno' - 'bez sjaja' kao osnova kategorizacije naziva za boje u slovenskom folkloru" in Зборник Матице српске за славистику, no. 81 (2012):7-40,
conv_539 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/734
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - opposition "brilliancy- without brilliancy" as basis of categorization of colour coded slavic folk
EP  - 40
SP  - 7
VL  - 81
UR  - conv_1677
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2012",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "opposition "brilliancy- without brilliancy" as basis of categorization of colour coded slavic folk",
pages = "40-7",
volume = "81",
url = "conv_1677"
}

Popović, L.. (2012). opposition "brilliancy- without brilliancy" as basis of categorization of colour coded slavic folk. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 81, 7-40.
conv_1677

Popović L. opposition "brilliancy- without brilliancy" as basis of categorization of colour coded slavic folk. in Зборник Матице српске за славистику. 2012;81:7-40.
conv_1677 .

Popović, Ljudmila, "opposition "brilliancy- without brilliancy" as basis of categorization of colour coded slavic folk" in Зборник Матице српске за славистику, 81 (2012):7-40,
conv_1677 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/667
AB  - Tipološka istraživanja pluskvamperfekta u neslovenskim jezicima pokazuju da uporedo s taksisnom funkcijom koju on ostvaruje kao relativno vreme ovaj glagolski oblik ispoljava niz drugih funkcija. Stoga sisteme u kojima se osim taksisnih javljaju i druge funkcije pluskvamperfekta svrstavaju u jezike sa proširenim pluskvamperfektom, u koje, na primer, spadaju klasični latinski, savremeni nemački i francuski i dr. Polazeći od takve podele, postavlja se pitanje u koji tip pluskvamperfekta spada ovaj glagolski oblik u srpskom i ukrajinskom jeziku.
AB  - V rabote rassmatrivajutsja temporal'nye funkcii pljuskvamperfekta v serbskom i ukrainskom jazykah, kotorye raneee ne javljalis' predmetom lingvističeskih issledovanij. Tradicionnyj podhod k pljuskvamperfektu kak k otnositel'nomu vremeni, ukazyvajuščemu na predšestvovanie v prošlom, to est' na to, čto situacija (ili ee rezul'tat) imela mesto ran'še nekotoroj drugoj prošloj situacii, vzjatoj v kačestve referentnoj točki, fokusirovannoj govorjaščim i, kak pravilo, ëksplicitno nazvannoj v tekste, ili že kak ko vremeni, ukazyvajuščemu na otdalennoe prošloe (davnominulij čas), dopolneno predstavleniem o konkretnyh tipah taksisnyh konstrukcij s dannoj vremennoj formoj v oboih jazykah. Vydeljajutsja takže funkcii: oboznačenija prervannoj situacii v prošlom; retrospektivnoj aktualizacii; topikalizacii; digressivnaja funkcija, a v ukrainskom jazyke - i funkcija vyraženija kontrafaktičeskogo uslovija. Dannye funkcii rassmatrivajutsja v svjazi s uže opisannymi serbskimi lingvistami funkcijami annulirovannogo rezul'tata i evocirovanija obščego fona, a takže rezul'tatami tipologičeskih issledovanij pljuskvamperfekta poslednego vremeni.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Južnoslovenski filolog
T1  - Funkcije pluskvamperfekta u savremenom srpskom i ukrajinskom jeziku
T1  - Funkcii pljuskvamperfekta v sovremennom serbskom i ukrainskom jazykah
EP  - 145
IS  - 68
SP  - 113
DO  - 10.2298/JFI1268113P
UR  - conv_240
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2012",
abstract = "Tipološka istraživanja pluskvamperfekta u neslovenskim jezicima pokazuju da uporedo s taksisnom funkcijom koju on ostvaruje kao relativno vreme ovaj glagolski oblik ispoljava niz drugih funkcija. Stoga sisteme u kojima se osim taksisnih javljaju i druge funkcije pluskvamperfekta svrstavaju u jezike sa proširenim pluskvamperfektom, u koje, na primer, spadaju klasični latinski, savremeni nemački i francuski i dr. Polazeći od takve podele, postavlja se pitanje u koji tip pluskvamperfekta spada ovaj glagolski oblik u srpskom i ukrajinskom jeziku., V rabote rassmatrivajutsja temporal'nye funkcii pljuskvamperfekta v serbskom i ukrainskom jazykah, kotorye raneee ne javljalis' predmetom lingvističeskih issledovanij. Tradicionnyj podhod k pljuskvamperfektu kak k otnositel'nomu vremeni, ukazyvajuščemu na predšestvovanie v prošlom, to est' na to, čto situacija (ili ee rezul'tat) imela mesto ran'še nekotoroj drugoj prošloj situacii, vzjatoj v kačestve referentnoj točki, fokusirovannoj govorjaščim i, kak pravilo, ëksplicitno nazvannoj v tekste, ili že kak ko vremeni, ukazyvajuščemu na otdalennoe prošloe (davnominulij čas), dopolneno predstavleniem o konkretnyh tipah taksisnyh konstrukcij s dannoj vremennoj formoj v oboih jazykah. Vydeljajutsja takže funkcii: oboznačenija prervannoj situacii v prošlom; retrospektivnoj aktualizacii; topikalizacii; digressivnaja funkcija, a v ukrainskom jazyke - i funkcija vyraženija kontrafaktičeskogo uslovija. Dannye funkcii rassmatrivajutsja v svjazi s uže opisannymi serbskimi lingvistami funkcijami annulirovannogo rezul'tata i evocirovanija obščego fona, a takže rezul'tatami tipologičeskih issledovanij pljuskvamperfekta poslednego vremeni.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Južnoslovenski filolog",
title = "Funkcije pluskvamperfekta u savremenom srpskom i ukrajinskom jeziku, Funkcii pljuskvamperfekta v sovremennom serbskom i ukrainskom jazykah",
pages = "145-113",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268113P",
url = "conv_240"
}

Popović, L.. (2012). Funkcije pluskvamperfekta u savremenom srpskom i ukrajinskom jeziku. in Južnoslovenski filolog
Београд : Институт за српски језик САНУ.(68), 113-145.
https://doi.org/10.2298/JFI1268113P
conv_240

Popović L. Funkcije pluskvamperfekta u savremenom srpskom i ukrajinskom jeziku. in Južnoslovenski filolog. 2012;(68):113-145.
doi:10.2298/JFI1268113P
conv_240 .

Popović, Ljudmila, "Funkcije pluskvamperfekta u savremenom srpskom i ukrajinskom jeziku" in Južnoslovenski filolog, no. 68 (2012):113-145,
https://doi.org/10.2298/JFI1268113P .,
conv_240 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/681
AB  - Povodom 20 godina srpske akademske ukrajinistike i 10 godina od osnivanja Grupe za ukrajinski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu daje se kraći pregled rezultata kontrastivnih gramatičkih istraživanja srpskih ukrajinista sa posebnim osvrtom na sledeće aspekte: opis gramatičkih kategorija koje ranije nisu bile istraživane kontrastivno u navedenim jezicima; uvođenje novih teorijskih modela u istraživanje pojedinih kategorija; uočavanje novih gramatičkih kategorija; kontrastiranje gramatičkih kategorija koje ranije nisu bile kompleksno opisane u svakom od jezika pojedinačno.
AB  - V svjazi s 20-letiem belgradskoj akademičskoj ukrainistiki i 10-oj godovščinoj kafedry ukrainskogo jazyka i literatury v Belgradskom universitete v stat'e podvodjatsja itogi sopostavitel'nyh issledovanij serbskih ukrainistov v oblasti ukrainskoj i serbskoj grammatiki. Osoboe vnimanie prideljaetsja innovativnym momentam v dannyh issledovanijah. V ih čislo vključaetsja opisanie kategorij, kotorye ran'še ne issledovalis' sopostavitel'no na materiale ukrainskogo i serbskogo jazykov (kategorii perehodnosti,	 sposobov glagol'nogo dejstvija i pr.); postulirovanie novyh grammatičeskih modelej issledovanija (kognitivnaja model' opisanija kategorii akcional'nosti); opisanie novyh dlja dannyh jazykov grammatičeskih kategorij (kategorija prednačinatel'nosti); sopostavitel'noe issledovanie kategorij, kotorym v ukrainskom i serbskom jazykah ne posvjaščalos' dostatočno vnimanija (kategorii taksisa i ëvidencial'nosti).
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Novo u kontrastivnim istraživanjima ukrajinske i srpske gramatike - povodom 20 godina ukrajinistike na Beogradskom univerzitetu
T1  - Novoe v sopostavitel'nyh issledovanijah ukrainskoj i serbskoj grammatiki - po povodu 20-letija ukrainistiki v Belgradskom universitete
EP  - 101
IS  - 16
SP  - 92
UR  - conv_1033
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2012",
abstract = "Povodom 20 godina srpske akademske ukrajinistike i 10 godina od osnivanja Grupe za ukrajinski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu daje se kraći pregled rezultata kontrastivnih gramatičkih istraživanja srpskih ukrajinista sa posebnim osvrtom na sledeće aspekte: opis gramatičkih kategorija koje ranije nisu bile istraživane kontrastivno u navedenim jezicima; uvođenje novih teorijskih modela u istraživanje pojedinih kategorija; uočavanje novih gramatičkih kategorija; kontrastiranje gramatičkih kategorija koje ranije nisu bile kompleksno opisane u svakom od jezika pojedinačno., V svjazi s 20-letiem belgradskoj akademičskoj ukrainistiki i 10-oj godovščinoj kafedry ukrainskogo jazyka i literatury v Belgradskom universitete v stat'e podvodjatsja itogi sopostavitel'nyh issledovanij serbskih ukrainistov v oblasti ukrainskoj i serbskoj grammatiki. Osoboe vnimanie prideljaetsja innovativnym momentam v dannyh issledovanijah. V ih čislo vključaetsja opisanie kategorij, kotorye ran'še ne issledovalis' sopostavitel'no na materiale ukrainskogo i serbskogo jazykov (kategorii perehodnosti,	 sposobov glagol'nogo dejstvija i pr.); postulirovanie novyh grammatičeskih modelej issledovanija (kognitivnaja model' opisanija kategorii akcional'nosti); opisanie novyh dlja dannyh jazykov grammatičeskih kategorij (kategorija prednačinatel'nosti); sopostavitel'noe issledovanie kategorij, kotorym v ukrainskom i serbskom jazykah ne posvjaščalos' dostatočno vnimanija (kategorii taksisa i ëvidencial'nosti).",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Novo u kontrastivnim istraživanjima ukrajinske i srpske gramatike - povodom 20 godina ukrajinistike na Beogradskom univerzitetu, Novoe v sopostavitel'nyh issledovanijah ukrainskoj i serbskoj grammatiki - po povodu 20-letija ukrainistiki v Belgradskom universitete",
pages = "101-92",
number = "16",
url = "conv_1033"
}

Popović, L.. (2012). Novo u kontrastivnim istraživanjima ukrajinske i srpske gramatike - povodom 20 godina ukrajinistike na Beogradskom univerzitetu. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(16), 92-101.
conv_1033

Popović L. Novo u kontrastivnim istraživanjima ukrajinske i srpske gramatike - povodom 20 godina ukrajinistike na Beogradskom univerzitetu. in Славистика. 2012;(16):92-101.
conv_1033 .

Popović, Ljudmila, "Novo u kontrastivnim istraživanjima ukrajinske i srpske gramatike - povodom 20 godina ukrajinistike na Beogradskom univerzitetu" in Славистика, no. 16 (2012):92-101,
conv_1033 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2011
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/594
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Južnoslovenski filolog
T1  - Nova kontrastivna sintaksa slovenskih jezika - Aleksander Kiklewicz, Małgorzata Korytkowska, Julia Mazurkiewicz-Sułkowska, Agnieszka Zatorska, Tatiana Ramza: Podstawowe struktury zdaniowe wspołczesnych językow słowiańskich: białoruski, bułgarski, polski, Redakcija naukowa: A. Kiklewicz, M. Korytkowska, Olsztyn, 2010
EP  - 325
IS  - 67
SP  - 317
UR  - conv_236
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2011",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Južnoslovenski filolog",
title = "Nova kontrastivna sintaksa slovenskih jezika - Aleksander Kiklewicz, Małgorzata Korytkowska, Julia Mazurkiewicz-Sułkowska, Agnieszka Zatorska, Tatiana Ramza: Podstawowe struktury zdaniowe wspołczesnych językow słowiańskich: białoruski, bułgarski, polski, Redakcija naukowa: A. Kiklewicz, M. Korytkowska, Olsztyn, 2010",
pages = "325-317",
number = "67",
url = "conv_236"
}

Popović, L.. (2011). Nova kontrastivna sintaksa slovenskih jezika - Aleksander Kiklewicz, Małgorzata Korytkowska, Julia Mazurkiewicz-Sułkowska, Agnieszka Zatorska, Tatiana Ramza: Podstawowe struktury zdaniowe wspołczesnych językow słowiańskich: białoruski, bułgarski, polski, Redakcija naukowa: A. Kiklewicz, M. Korytkowska, Olsztyn, 2010. in Južnoslovenski filolog
Београд : Институт за српски језик САНУ.(67), 317-325.
conv_236

Popović L. Nova kontrastivna sintaksa slovenskih jezika - Aleksander Kiklewicz, Małgorzata Korytkowska, Julia Mazurkiewicz-Sułkowska, Agnieszka Zatorska, Tatiana Ramza: Podstawowe struktury zdaniowe wspołczesnych językow słowiańskich: białoruski, bułgarski, polski, Redakcija naukowa: A. Kiklewicz, M. Korytkowska, Olsztyn, 2010. in Južnoslovenski filolog. 2011;(67):317-325.
conv_236 .

Popović, Ljudmila, "Nova kontrastivna sintaksa slovenskih jezika - Aleksander Kiklewicz, Małgorzata Korytkowska, Julia Mazurkiewicz-Sułkowska, Agnieszka Zatorska, Tatiana Ramza: Podstawowe struktury zdaniowe wspołczesnych językow słowiańskich: białoruski, bułgarski, polski, Redakcija naukowa: A. Kiklewicz, M. Korytkowska, Olsztyn, 2010" in Južnoslovenski filolog, no. 67 (2011):317-325,
conv_236 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2011
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/592
AB  - U ovom radu izložena je sistematska analiza konstrukcija sa gerundom u srpskom jeziku sa aspekta tipologije značenja koja određuju uzajamnu temporalnu orijentaciju (taksis) situacija označenih predikatom i gerundom. Kao osnovni tipovi taksisnih značenja izdvajaju se anteriornost (zavisna situacija prethodi glavnoj), simultanost (potpuna i delimična istovremenost glavne i zavisne situacije) i posteriornost (zavisna situacija sledi posle glavne). Srpski gerund, koji nastaje kako od imperfektivnih, tako i perfektivnih osnova, realizuje sva tri značenja. Značajno mesto je dodeljeno analizi uslova koji omogućuju realizaciju jednog, a ne drugog taksisnog značenja. Posebno su razmotrena taksisna značenja kontaktne anteriornosti, prekinute anteriornosti (glavna situacija prekida zavisnu), kao i delimične simultanosti (zavisna situacija predstavlja temporalnu osnovu za realizaciju kratkotrajne glavne), koja ranije nisu opisana u radovima o srpskom gerundu. Prvi put se ukazuje na činjenicu da gerund sa logičkim subjektom u kosom padežu ukazuje na nepotpunu istovremenost kontrolisane radnje i nekontrolisane, izražene predikatom. Taksisna značenja gerunda mogu da predstavljaju temporalni fon za realizaciju u konstrukciji drugih odnosa - uzročnih, namernih, posledičnih, pogodbenih, dopusnih, načinskih, koji su razmotreni u odeljku o tzv. pozadinskom taksisu.
AB  - V dannoj stat'e, ishodja iz koncepcii taksisa, prinadležaščej V. S. Hrakovskomu, predlagaetsja sistematičeskij analiz konstrukcij s deepričastijami v serbskom jazyke. Otdel'no rassmatrivajutsja osložnennye deepričastijami predloženija, vyražajuščie otnošenija predšestvovanija, odnovremennosti i sledovanija. Vpervye v serbskom jazyke opisyvajutsja konstrukcii, peredajuščie tak nazyvaemoe kontaktnoe i preryvaemoe predšestvovanie - kogda dejstvie, vyražennoe deepričastiem, neposredstvenno predšestvuet dejstviju, vyražennomu predikatom ili že dejstvie, sootnesennoe s predikatom, preryvaet predšestvujuščee dejstvie, vyražennoe deepričastiem, a takže konstrukcii, ukazyvajuščie na nepolnuju odnovremennost' dejstvij, vyražennyh deepričastiem i predikatom. V svjazi s tem, čto taksisnye otnošenija mogut byt'fonom dlja vyraženija drugih nevremennyh otnošenij - pričiny, celi, sledstvija, uslovija, ustupki, obraza dejstvija, v rabote budut rassmotreny primery, illjustrirujuščie upotreblenie deepričastij v konstrukcijah tak nazyvaemogo fonovogo taksisa. V rabote takže budut vyraženy soobraženija po povodu nekotoryh nedostatočno vysvetlennyh v naučnoj literature voprosov, takih kak pričina raznoreferentnosti deepričastija i predikata v serbskom jazyke i pr.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Južnoslovenski filolog
T1  - Taksisna značenja srpskog gerunda
T1  - Taksisnye značenija deepričastija v serbskom jazyke
EP  - 162
IS  - 67
SP  - 135
UR  - conv_234
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2011",
abstract = "U ovom radu izložena je sistematska analiza konstrukcija sa gerundom u srpskom jeziku sa aspekta tipologije značenja koja određuju uzajamnu temporalnu orijentaciju (taksis) situacija označenih predikatom i gerundom. Kao osnovni tipovi taksisnih značenja izdvajaju se anteriornost (zavisna situacija prethodi glavnoj), simultanost (potpuna i delimična istovremenost glavne i zavisne situacije) i posteriornost (zavisna situacija sledi posle glavne). Srpski gerund, koji nastaje kako od imperfektivnih, tako i perfektivnih osnova, realizuje sva tri značenja. Značajno mesto je dodeljeno analizi uslova koji omogućuju realizaciju jednog, a ne drugog taksisnog značenja. Posebno su razmotrena taksisna značenja kontaktne anteriornosti, prekinute anteriornosti (glavna situacija prekida zavisnu), kao i delimične simultanosti (zavisna situacija predstavlja temporalnu osnovu za realizaciju kratkotrajne glavne), koja ranije nisu opisana u radovima o srpskom gerundu. Prvi put se ukazuje na činjenicu da gerund sa logičkim subjektom u kosom padežu ukazuje na nepotpunu istovremenost kontrolisane radnje i nekontrolisane, izražene predikatom. Taksisna značenja gerunda mogu da predstavljaju temporalni fon za realizaciju u konstrukciji drugih odnosa - uzročnih, namernih, posledičnih, pogodbenih, dopusnih, načinskih, koji su razmotreni u odeljku o tzv. pozadinskom taksisu., V dannoj stat'e, ishodja iz koncepcii taksisa, prinadležaščej V. S. Hrakovskomu, predlagaetsja sistematičeskij analiz konstrukcij s deepričastijami v serbskom jazyke. Otdel'no rassmatrivajutsja osložnennye deepričastijami predloženija, vyražajuščie otnošenija predšestvovanija, odnovremennosti i sledovanija. Vpervye v serbskom jazyke opisyvajutsja konstrukcii, peredajuščie tak nazyvaemoe kontaktnoe i preryvaemoe predšestvovanie - kogda dejstvie, vyražennoe deepričastiem, neposredstvenno predšestvuet dejstviju, vyražennomu predikatom ili že dejstvie, sootnesennoe s predikatom, preryvaet predšestvujuščee dejstvie, vyražennoe deepričastiem, a takže konstrukcii, ukazyvajuščie na nepolnuju odnovremennost' dejstvij, vyražennyh deepričastiem i predikatom. V svjazi s tem, čto taksisnye otnošenija mogut byt'fonom dlja vyraženija drugih nevremennyh otnošenij - pričiny, celi, sledstvija, uslovija, ustupki, obraza dejstvija, v rabote budut rassmotreny primery, illjustrirujuščie upotreblenie deepričastij v konstrukcijah tak nazyvaemogo fonovogo taksisa. V rabote takže budut vyraženy soobraženija po povodu nekotoryh nedostatočno vysvetlennyh v naučnoj literature voprosov, takih kak pričina raznoreferentnosti deepričastija i predikata v serbskom jazyke i pr.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Južnoslovenski filolog",
title = "Taksisna značenja srpskog gerunda, Taksisnye značenija deepričastija v serbskom jazyke",
pages = "162-135",
number = "67",
url = "conv_234"
}

Popović, L.. (2011). Taksisna značenja srpskog gerunda. in Južnoslovenski filolog
Београд : Институт за српски језик САНУ.(67), 135-162.
conv_234

Popović L. Taksisna značenja srpskog gerunda. in Južnoslovenski filolog. 2011;(67):135-162.
conv_234 .

Popović, Ljudmila, "Taksisna značenja srpskog gerunda" in Južnoslovenski filolog, no. 67 (2011):135-162,
conv_234 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2010
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/543
AB  - U radu se istražuje problem određivanja i samoodređivanja u etničkom pogledu rusinske nacionalne manjine u Vojvodini, kao i pitanje suživota i kulturnog razvoja Ukrajinaca i Rusina kao predstavnika nacionalnih manjina u Srbiji. Posebna pažnja je dodeljena analizi doprinosa tvorca prve gramatike bačvansko-rusinskog govora Gavrila Kosteljnika istraživanju jezika u kontaktu na primeru njegove analize elemenata ukrajinskog supstrata i slovačko-poljskog adstrata u jeziku bačvanskih Rusina.
AB  - V stat'e predlagaetsja obzor istoričeskogo, sociologičeskogo i lingvističeskogo aspektov voprosa ob etničeskih kornjah rusinov i ukraincev v Serbii. Osoby vnimanie otvedeno analizu zaimstvovanij v jazyke bačvanskih rusinov iz drugih slavjanskih jazykov i lingvističeskomu vkladu v izučenie etogo voprosa avtora pervoj grammatiki bačvansko-rusinskogo govora Gavriila Kostel'nika.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Rusini i Ukrajinci u Srbiji
T1  - Rusiny i Ukraincy v Serbii
EP  - 99
IS  - 78
SP  - 69
UR  - conv_524
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2010",
abstract = "U radu se istražuje problem određivanja i samoodređivanja u etničkom pogledu rusinske nacionalne manjine u Vojvodini, kao i pitanje suživota i kulturnog razvoja Ukrajinaca i Rusina kao predstavnika nacionalnih manjina u Srbiji. Posebna pažnja je dodeljena analizi doprinosa tvorca prve gramatike bačvansko-rusinskog govora Gavrila Kosteljnika istraživanju jezika u kontaktu na primeru njegove analize elemenata ukrajinskog supstrata i slovačko-poljskog adstrata u jeziku bačvanskih Rusina., V stat'e predlagaetsja obzor istoričeskogo, sociologičeskogo i lingvističeskogo aspektov voprosa ob etničeskih kornjah rusinov i ukraincev v Serbii. Osoby vnimanie otvedeno analizu zaimstvovanij v jazyke bačvanskih rusinov iz drugih slavjanskih jazykov i lingvističeskomu vkladu v izučenie etogo voprosa avtora pervoj grammatiki bačvansko-rusinskogo govora Gavriila Kostel'nika.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Rusini i Ukrajinci u Srbiji, Rusiny i Ukraincy v Serbii",
pages = "99-69",
number = "78",
url = "conv_524"
}

Popović, L.. (2010). Rusini i Ukrajinci u Srbiji. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска.(78), 69-99.
conv_524

Popović L. Rusini i Ukrajinci u Srbiji. in Зборник Матице српске за славистику. 2010;(78):69-99.
conv_524 .

Popović, Ljudmila, "Rusini i Ukrajinci u Srbiji" in Зборник Матице српске за славистику, no. 78 (2010):69-99,
conv_524 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2010
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/518
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Russians and Ukrainians in Serbia
EP  - 99
SP  - 69
VL  - 78
UR  - conv_1669
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2010",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Russians and Ukrainians in Serbia",
pages = "99-69",
volume = "78",
url = "conv_1669"
}

Popović, L.. (2010). Russians and Ukrainians in Serbia. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 78, 69-99.
conv_1669

Popović L. Russians and Ukrainians in Serbia. in Зборник Матице српске за славистику. 2010;78:69-99.
conv_1669 .

Popović, Ljudmila, "Russians and Ukrainians in Serbia" in Зборник Матице српске за славистику, 78 (2010):69-99,
conv_1669 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2010
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/509
AB  - Евиденцијалност као лексичко-семантичка категорија није описана у српском и украјинском језику — ни у сваком од језика појединачно, нити контрастивно. Циљ овог рада састоји се у указивању на основне теоријске претпоставке које могу да послуже као основа модела описа маркера евиденцијалности у сваком од језика. На теоријском плану посебна пажња у раду је скренута на питање удела показатеља епистемичке процене пропозиције у семантичкој структури маркера евиденцијалности. У оквиру дескрипције евиденцијалности на конкретној језичкој грађи српског и украјинског језика посебно су обрађени поједини прилози, као и глаголи перцепције који у субординативној реченици могу да буду маркери инференцијалне или рапортивне евиденцијалности — у зависности од њихове синтаксичке спојивости. За разлику од мишљења које је устаљено
међу истраживачима евиденцијалности да одређени маркери указују на већу или
мању говорникову епистемичку дистанцу према саопштаваном, показано је да
модални напон истих маркера варира од неутралног до изразите негативне процене степена истинитости пропозиције, у зависности од извора информације
која се преноси — одређеног, уопштеног или неодређеног.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Категорија евиденцијалности у српском
и украјинском језику
EP  - 47
SP  - 17
VL  - 77
UR  - conv_1661
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2010",
abstract = "Евиденцијалност као лексичко-семантичка категорија није описана у српском и украјинском језику — ни у сваком од језика појединачно, нити контрастивно. Циљ овог рада састоји се у указивању на основне теоријске претпоставке које могу да послуже као основа модела описа маркера евиденцијалности у сваком од језика. На теоријском плану посебна пажња у раду је скренута на питање удела показатеља епистемичке процене пропозиције у семантичкој структури маркера евиденцијалности. У оквиру дескрипције евиденцијалности на конкретној језичкој грађи српског и украјинског језика посебно су обрађени поједини прилози, као и глаголи перцепције који у субординативној реченици могу да буду маркери инференцијалне или рапортивне евиденцијалности — у зависности од њихове синтаксичке спојивости. За разлику од мишљења које је устаљено
међу истраживачима евиденцијалности да одређени маркери указују на већу или
мању говорникову епистемичку дистанцу према саопштаваном, показано је да
модални напон истих маркера варира од неутралног до изразите негативне процене степена истинитости пропозиције, у зависности од извора информације
која се преноси — одређеног, уопштеног или неодређеног.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Категорија евиденцијалности у српском
и украјинском језику",
pages = "47-17",
volume = "77",
url = "conv_1661"
}

Popović, L.. (2010). Категорија евиденцијалности у српском
и украјинском језику. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 77, 17-47.
conv_1661

Popović L. Категорија евиденцијалности у српском
и украјинском језику. in Зборник Матице српске за славистику. 2010;77:17-47.
conv_1661 .

Popović, Ljudmila, "Категорија евиденцијалности у српском
и украјинском језику" in Зборник Матице српске за славистику, 77 (2010):17-47,
conv_1661 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2010
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/491
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Julijan Tamaš: Veličina malih - poetika regionalnih i malih književnih tradicija, monografije, knjiga 2, Vojvođanaska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, 2008
EP  - 353
IS  - 14
SP  - 350
UR  - conv_1018
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2010",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Julijan Tamaš: Veličina malih - poetika regionalnih i malih književnih tradicija, monografije, knjiga 2, Vojvođanaska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, 2008",
pages = "353-350",
number = "14",
url = "conv_1018"
}

Popović, L.. (2010). Julijan Tamaš: Veličina malih - poetika regionalnih i malih književnih tradicija, monografije, knjiga 2, Vojvođanaska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, 2008. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(14), 350-353.
conv_1018

Popović L. Julijan Tamaš: Veličina malih - poetika regionalnih i malih književnih tradicija, monografije, knjiga 2, Vojvođanaska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, 2008. in Славистика. 2010;(14):350-353.
conv_1018 .

Popović, Ljudmila, "Julijan Tamaš: Veličina malih - poetika regionalnih i malih književnih tradicija, monografije, knjiga 2, Vojvođanaska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, 2008" in Славистика, no. 14 (2010):350-353,
conv_1018 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2009
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/439
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект. Београд, Задужбина Андрејевић, 2007, 120 стр.
EP  - 161
SP  - 158
VL  - 76
UR  - conv_1658
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2009",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект. Београд, Задужбина Андрејевић, 2007, 120 стр.",
pages = "161-158",
volume = "76",
url = "conv_1658"
}

Popović, L.. (2009). Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект. Београд, Задужбина Андрејевић, 2007, 120 стр.. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 76, 158-161.
conv_1658

Popović L. Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект. Београд, Задужбина Андрејевић, 2007, 120 стр.. in Зборник Матице српске за славистику. 2009;76:158-161.
conv_1658 .

Popović, Ljudmila, "Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект. Београд, Задужбина Андрејевић, 2007, 120 стр." in Зборник Матице српске за славистику, 76 (2009):158-161,
conv_1658 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2009
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/438
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Semantic aspect category. Bulgarian- Polish contrastive grammar
EP  - 158
SP  - 154
VL  - 76
UR  - conv_1657
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2009",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Semantic aspect category. Bulgarian- Polish contrastive grammar",
pages = "158-154",
volume = "76",
url = "conv_1657"
}

Popović, L.. (2009). Semantic aspect category. Bulgarian- Polish contrastive grammar. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 76, 154-158.
conv_1657

Popović L. Semantic aspect category. Bulgarian- Polish contrastive grammar. in Зборник Матице српске за славистику. 2009;76:154-158.
conv_1657 .

Popović, Ljudmila, "Semantic aspect category. Bulgarian- Polish contrastive grammar" in Зборник Матице српске за славистику, 76 (2009):154-158,
conv_1657 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2009
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/437
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Станислав Каролак (1931-2009)
EP  - 124
SP  - 120
VL  - 76
UR  - conv_1654
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2009",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Станислав Каролак (1931-2009)",
pages = "124-120",
volume = "76",
url = "conv_1654"
}

Popović, L.. (2009). Станислав Каролак (1931-2009). in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 76, 120-124.
conv_1654

Popović L. Станислав Каролак (1931-2009). in Зборник Матице српске за славистику. 2009;76:120-124.
conv_1654 .

Popović, Ljudmila, "Станислав Каролак (1931-2009)" in Зборник Матице српске за славистику, 76 (2009):120-124,
conv_1654 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2008
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/400
AB  - Овај рад садржи преглед основних тенденција украјинско-српских славистичких контаката и прожимања током периода који се одликовао најинтензивнијом сарадњом научника
свих словенских народа. У 19. веку такав процес је условљавало доминирње у словенском
свету покрета уједињења Словена који је изнедрио аутентичну идеју словенске узајамности,
док 20. век доноси делимичну реализацију те идеје у измењеним друштвено-политичким
приликама. У тако профилисаном општесловенском контексту сарадња украјинских и српских Слависта посматра се путем истицања њених појединих смерница, како у погледу
доприноса научника-слависта популаризацији својих култура и језика у инословенксој средини, тако и са тачке гледишта размене појединих филолошких идеја, теорија, учења
AB  - В статье рассматривается сотрудничество известных украинских и сербских славистов
в XIX и XX вв. Украинско-сербские славистические связи в XIX веке подаются в контексте
традиционного сотрудничества украинских и сербских филологов, а также на фоне идеи о
славянском сообществе, нашедшей свое отражение в установках украинских литературных,
филологических и идейно-политических обществ, а также в деятельности выдающихся ученых того времени. Совместная деятельность украинских и сербских славистов в XX веке
рассматривается с точки зрения их вклада в развитие сопоставительных филологических
исследований в области фольклористики, литературоведения и лингвистики.
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку
T1  - Украинско-сербские славистические связи в XIX-XX в
EP  - 148
IS  - 12
SP  - 138
UR  - conv_994
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2008",
abstract = "Овај рад садржи преглед основних тенденција украјинско-српских славистичких контаката и прожимања током периода који се одликовао најинтензивнијом сарадњом научника
свих словенских народа. У 19. веку такав процес је условљавало доминирње у словенском
свету покрета уједињења Словена који је изнедрио аутентичну идеју словенске узајамности,
док 20. век доноси делимичну реализацију те идеје у измењеним друштвено-политичким
приликама. У тако профилисаном општесловенском контексту сарадња украјинских и српских Слависта посматра се путем истицања њених појединих смерница, како у погледу
доприноса научника-слависта популаризацији својих култура и језика у инословенксој средини, тако и са тачке гледишта размене појединих филолошких идеја, теорија, учења, В статье рассматривается сотрудничество известных украинских и сербских славистов
в XIX и XX вв. Украинско-сербские славистические связи в XIX веке подаются в контексте
традиционного сотрудничества украинских и сербских филологов, а также на фоне идеи о
славянском сообществе, нашедшей свое отражение в установках украинских литературных,
филологических и идейно-политических обществ, а также в деятельности выдающихся ученых того времени. Совместная деятельность украинских и сербских славистов в XX веке
рассматривается с точки зрения их вклада в развитие сопоставительных филологических
исследований в области фольклористики, литературоведения и лингвистики.",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку, Украинско-сербские славистические связи в XIX-XX в",
pages = "148-138",
number = "12",
url = "conv_994"
}

Popović, L.. (2008). Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(12), 138-148.
conv_994

Popović L. Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку. in Славистика. 2008;(12):138-148.
conv_994 .

Popović, Ljudmila, "Украјинско-српске славистичке везе у 19. и 20. веку" in Славистика, no. 12 (2008):138-148,
conv_994 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2008
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/424
AB  - У овом раду, на основу чињеница логичко-семантичке и функционално-семантичке природе, образлаже се сврсисходност издвајања посебне аспектуалне категорије проспективности у словенским језицима. Категорија проспективности се схвата као комплекс аспектуално-модалних карактеристика чијом се реализацијом унутар функционално-семантичког поља фазности истиче концепт претпочетне фазе остваривања радње. Посебна пажња се додељује анализи појмовне категорије проспективности и разликама у њеној концептуализацији у језичкој слици света словенских и несловенских народа. На примерима из различитих словенских језика — српског, руског, украјинског и пољског, показано је да је категорија проспективности организована као функционално-семантичко поље чији центар чине глаголи кретања, прилози, речце, који, заједно са одговарајајућм предикатима, реализују значење претпочетне фазе радње.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима
EP  - 314
SP  - 297
VL  - 73
UR  - conv_1648
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2008",
abstract = "У овом раду, на основу чињеница логичко-семантичке и функционално-семантичке природе, образлаже се сврсисходност издвајања посебне аспектуалне категорије проспективности у словенским језицима. Категорија проспективности се схвата као комплекс аспектуално-модалних карактеристика чијом се реализацијом унутар функционално-семантичког поља фазности истиче концепт претпочетне фазе остваривања радње. Посебна пажња се додељује анализи појмовне категорије проспективности и разликама у њеној концептуализацији у језичкој слици света словенских и несловенских народа. На примерима из различитих словенских језика — српског, руског, украјинског и пољског, показано је да је категорија проспективности организована као функционално-семантичко поље чији центар чине глаголи кретања, прилози, речце, који, заједно са одговарајајућм предикатима, реализују значење претпочетне фазе радње.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима",
pages = "314-297",
volume = "73",
url = "conv_1648"
}

Popović, L.. (2008). Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 73, 297-314.
conv_1648

Popović L. Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима. in Зборник Матице српске за славистику. 2008;73:297-314.
conv_1648 .

Popović, Ljudmila, "Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима" in Зборник Матице српске за славистику, 73 (2008):297-314,
conv_1648 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Ljudmila
PY  - 2008
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/422
AB  - U ovom radu, na osnovu činjenica logičko-semantičke i funkcionalno-semantičke prirode, obrazlaže se svrsishodnost izdvajanja posebne aspektualne kategorije prospektivnosti u slovenskim jezicima. Kategorija prospektivnosti se shvata kao kompleks aspektualno-modalnih karakteristika čijom se realizacijom unutar funkcionalno-semantičkog polja faznosti ističe koncept pretpočetne faze ostvarivanja radnje. Posebna pažnja se dodeljuje analizi pojmovne kategorije prospektivnosti i razlikama u njenoj konceptualizaciji u jezičkoj slici sveta slovenskih i neslovenskih naroda. Na primerima iz različitih slovenskih jezika - srpskog, ruskog, ukrajinskog i poljskog, pokazano je da je kategorija prospektivnosti organizovana kao funkcionalno-semantičko polje čiji centar čine glagoli kretanja, prilozi, rečce, koji, zajedno sa odgovarajućim predikatima, realizuju značenje pretpočetne faze radnje.
AB  - V dannoj rabote rassmatrivaetsja kompleks aspektual'no-modal'nyh značenij, sostavljajuščij osobuju kategoriju prospektivnosti v slavjanskih jazykah. Kategorija prospektivnosti opredeljaetsja kak odna iz aspektual'nyh kategorij značenie kotoroj svjazano s ideej suščestvovanija opredelennoj prednačinatel'noj fazy, s kotoroj načinaetsja dejstvie. Takoj podhod ne protivorečit prinjatomu v slavjanskoj aspektologii vydeleniju treh semantičeskih sostavljajuščih aspektual'noj kategorii fazovosti - načal'noj, sredinnoj i konečnoj, a razmyvaet ramki načal'noj fazy, podčerkivaja, čto načalo dejstvija sootnositsja s momentom prinjatija sub''ektom rešenija o vypolnenii dejstvija ili s načalom ubeždennosti modal'nogo sub''ekta, čto nekotoroe dejstvie proizojdet (v polipredikativnom vyskazyvanii). Takim obrazom, kategorija prospektivnosti rassmatrivaetsja kak specifičeskij kompleks aspektual'nyh i modal'nyh harakteristik, kotorye vyražajutsja v raznyh slavjanskih jazykah v sootvetstvii so specifikoj nacional'noj kartiny mira. Prospektivnost' v rabote rassmatrivaetsja kak logiko-semantičeskaja (ponjatijnaja) onomasiologičeskaja (nominativnoe pole) i funkcional'no-semantičeskaja kategorija (nabor leksičeskih sredstv, vyražajuščih aspektual'no-modal'nyj kompleks značenija prednačinatel'nosti).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Izražavanje aspektualnog značenja prospektivnosti u slovenskim jezicima
T1  - Issledovanie aspektual'nogo značenija prospektivnosti v slavjanskih jazykah
EP  - 314
IS  - 73
SP  - 297
UR  - conv_511
ER  - 

@article{
author = "Popović, Ljudmila",
year = "2008",
abstract = "U ovom radu, na osnovu činjenica logičko-semantičke i funkcionalno-semantičke prirode, obrazlaže se svrsishodnost izdvajanja posebne aspektualne kategorije prospektivnosti u slovenskim jezicima. Kategorija prospektivnosti se shvata kao kompleks aspektualno-modalnih karakteristika čijom se realizacijom unutar funkcionalno-semantičkog polja faznosti ističe koncept pretpočetne faze ostvarivanja radnje. Posebna pažnja se dodeljuje analizi pojmovne kategorije prospektivnosti i razlikama u njenoj konceptualizaciji u jezičkoj slici sveta slovenskih i neslovenskih naroda. Na primerima iz različitih slovenskih jezika - srpskog, ruskog, ukrajinskog i poljskog, pokazano je da je kategorija prospektivnosti organizovana kao funkcionalno-semantičko polje čiji centar čine glagoli kretanja, prilozi, rečce, koji, zajedno sa odgovarajućim predikatima, realizuju značenje pretpočetne faze radnje., V dannoj rabote rassmatrivaetsja kompleks aspektual'no-modal'nyh značenij, sostavljajuščij osobuju kategoriju prospektivnosti v slavjanskih jazykah. Kategorija prospektivnosti opredeljaetsja kak odna iz aspektual'nyh kategorij značenie kotoroj svjazano s ideej suščestvovanija opredelennoj prednačinatel'noj fazy, s kotoroj načinaetsja dejstvie. Takoj podhod ne protivorečit prinjatomu v slavjanskoj aspektologii vydeleniju treh semantičeskih sostavljajuščih aspektual'noj kategorii fazovosti - načal'noj, sredinnoj i konečnoj, a razmyvaet ramki načal'noj fazy, podčerkivaja, čto načalo dejstvija sootnositsja s momentom prinjatija sub''ektom rešenija o vypolnenii dejstvija ili s načalom ubeždennosti modal'nogo sub''ekta, čto nekotoroe dejstvie proizojdet (v polipredikativnom vyskazyvanii). Takim obrazom, kategorija prospektivnosti rassmatrivaetsja kak specifičeskij kompleks aspektual'nyh i modal'nyh harakteristik, kotorye vyražajutsja v raznyh slavjanskih jazykah v sootvetstvii so specifikoj nacional'noj kartiny mira. Prospektivnost' v rabote rassmatrivaetsja kak logiko-semantičeskaja (ponjatijnaja) onomasiologičeskaja (nominativnoe pole) i funkcional'no-semantičeskaja kategorija (nabor leksičeskih sredstv, vyražajuščih aspektual'no-modal'nyj kompleks značenija prednačinatel'nosti).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Izražavanje aspektualnog značenja prospektivnosti u slovenskim jezicima, Issledovanie aspektual'nogo značenija prospektivnosti v slavjanskih jazykah",
pages = "314-297",
number = "73",
url = "conv_511"
}

Popović, L.. (2008). Izražavanje aspektualnog značenja prospektivnosti u slovenskim jezicima. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска.(73), 297-314.
conv_511

Popović L. Izražavanje aspektualnog značenja prospektivnosti u slovenskim jezicima. in Зборник Матице српске за славистику. 2008;(73):297-314.
conv_511 .

Popović, Ljudmila, "Izražavanje aspektualnog značenja prospektivnosti u slovenskim jezicima" in Зборник Матице српске за славистику, no. 73 (2008):297-314,
conv_511 .