TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/899
AB  - Реферат се бави питањем превођења фолклорног наслеђа с једног словенског
језика на други у складу с актуелном поетичком нормом књижевности-примаоца.
На примерима метричких решења у пољским преводима песама косовског
циклуса аутори настоје да скицирају развојни лук пољског преводилаштва српског фолклора од прве половине XIX до друге половине XX века.
Посебно се указује на укорењене заблуде у вези с карактером српског несиметричног десетерца, али и замке у које каткад западају преводиоци у настојању
да у својим преводима помире еквиметрију са семантиком изворника.
AB  - Доклад посвящен вопросам перевода фольклорного наследия с одного славянского языка на другой в соответствии с актуальной поэтической нормой принимающей
литературы, также как и с обязывающими в момент появления перевода версификационными предписаниями нормативной поэтики.
Авторы провели довольно широкий статистический анализ стиха, которым, в
качестве метрического эквивалента сербского асимметрического десятисложника 4+6 (АД), пользовались польские переводчики сербского народного эпоса. Авторы учли
наиболее характерные особенности исходного образца АД, выявили специфики польского фольклорного и литературного АД, и по узловым параметрам приступили к
анализу отдельных переводов.
На примерах конкретных метрических приемов в польских переводах сербских
народных песен косовского цикла, при помощи статистических подсчетов главных
параметров стиха, авторы стараются построить линию развития в этой области с половины с 50-х гг. XIX до 60-х гг. XX столетия. При этом учитывались эквиметричные
переводы поэтов-романтиков Ю. Б. Залеского, Р. Зморского, медика и антрополога
И. Коперницкого, также как поэтов-переводчиков ΧΧ века А. Богуславского, Ч. Ястржембец-Козловского, З. Стоберского и А. Каменьской.
Авторы пришли к следующим выводам.
Для всех представленных переводчиков сербской народной поэзии на польский
язык общее то, что их силлабо-тонические структуры на макростатистическом плане не
являются метрической константой. В некоторых случаях они более четко выражены и
строились сознательно (напр., «трехстопный гиперкаталектический белый эпический
анапест» Залеского), в других же их навязывал узус или стремление преодолеть его, а
нередко их непроизвольно вызывал сам языковой заряд оригинала (напр., собственные
имена, географические названия и т.п.), но эти структуры на уровне отдельных текстов
очень редко переступают через порог метрической доминанты.
Постоянно сравнивая индивидуальные метрические характеристики с обстановкой в польском фольклорном АД, авторы старались установить меру стилизации и
литературной адаптации поэтических переводов, т.е. их отдаление од народного размера, или, наоборот, меру их приближения к нему Из всех рассмотренных метрических моделей АД – благодаря органическому
родству с отечественным фольклором – самую приблизительную польскую адаптацию
оригинального сербского размера дал Зморский. Можно было бы даже говорить о Зморском с одной стороны, и всех остальных – с другой. Среди последних, в уединении своего поэтического вдохновения, остались в XIX веке Залеский и в XX – Каменьская. Прием
же литературной, книжной нормировки стиха Коперницкого сплотил вокруг себя ряд
верных последователей – Богуславского, Ястржембец-Козловского, также как и эклектика
Стоберского.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Метрички проблеми превођења српске народне епике на пољски језик (на материјалу пољских превода песама косовског циклуса)
EP  - 107
SP  - 77
VL  - 83
UR  - conv_1685
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2013",
abstract = "Реферат се бави питањем превођења фолклорног наслеђа с једног словенског
језика на други у складу с актуелном поетичком нормом књижевности-примаоца.
На примерима метричких решења у пољским преводима песама косовског
циклуса аутори настоје да скицирају развојни лук пољског преводилаштва српског фолклора од прве половине XIX до друге половине XX века.
Посебно се указује на укорењене заблуде у вези с карактером српског несиметричног десетерца, али и замке у које каткад западају преводиоци у настојању
да у својим преводима помире еквиметрију са семантиком изворника., Доклад посвящен вопросам перевода фольклорного наследия с одного славянского языка на другой в соответствии с актуальной поэтической нормой принимающей
литературы, также как и с обязывающими в момент появления перевода версификационными предписаниями нормативной поэтики.
Авторы провели довольно широкий статистический анализ стиха, которым, в
качестве метрического эквивалента сербского асимметрического десятисложника 4+6 (АД), пользовались польские переводчики сербского народного эпоса. Авторы учли
наиболее характерные особенности исходного образца АД, выявили специфики польского фольклорного и литературного АД, и по узловым параметрам приступили к
анализу отдельных переводов.
На примерах конкретных метрических приемов в польских переводах сербских
народных песен косовского цикла, при помощи статистических подсчетов главных
параметров стиха, авторы стараются построить линию развития в этой области с половины с 50-х гг. XIX до 60-х гг. XX столетия. При этом учитывались эквиметричные
переводы поэтов-романтиков Ю. Б. Залеского, Р. Зморского, медика и антрополога
И. Коперницкого, также как поэтов-переводчиков ΧΧ века А. Богуславского, Ч. Ястржембец-Козловского, З. Стоберского и А. Каменьской.
Авторы пришли к следующим выводам.
Для всех представленных переводчиков сербской народной поэзии на польский
язык общее то, что их силлабо-тонические структуры на макростатистическом плане не
являются метрической константой. В некоторых случаях они более четко выражены и
строились сознательно (напр., «трехстопный гиперкаталектический белый эпический
анапест» Залеского), в других же их навязывал узус или стремление преодолеть его, а
нередко их непроизвольно вызывал сам языковой заряд оригинала (напр., собственные
имена, географические названия и т.п.), но эти структуры на уровне отдельных текстов
очень редко переступают через порог метрической доминанты.
Постоянно сравнивая индивидуальные метрические характеристики с обстановкой в польском фольклорном АД, авторы старались установить меру стилизации и
литературной адаптации поэтических переводов, т.е. их отдаление од народного размера, или, наоборот, меру их приближения к нему Из всех рассмотренных метрических моделей АД – благодаря органическому
родству с отечественным фольклором – самую приблизительную польскую адаптацию
оригинального сербского размера дал Зморский. Можно было бы даже говорить о Зморском с одной стороны, и всех остальных – с другой. Среди последних, в уединении своего поэтического вдохновения, остались в XIX веке Залеский и в XX – Каменьская. Прием
же литературной, книжной нормировки стиха Коперницкого сплотил вокруг себя ряд
верных последователей – Богуславского, Ястржембец-Козловского, также как и эклектика
Стоберского.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Метрички проблеми превођења српске народне епике на пољски језик (на материјалу пољских превода песама косовског циклуса)",
pages = "107-77",
volume = "83",
url = "conv_1685"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2013). Метрички проблеми превођења српске народне епике на пољски језик (на материјалу пољских превода песама косовског циклуса). in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 83, 77-107.
conv_1685

Topić M, Bunjak P. Метрички проблеми превођења српске народне епике на пољски језик (на материјалу пољских превода песама косовског циклуса). in Зборник Матице српске за славистику. 2013;83:77-107.
conv_1685 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Метрички проблеми превођења српске народне епике на пољски језик (на материјалу пољских превода песама косовског циклуса)" in Зборник Матице српске за славистику, 83 (2013):77-107,
conv_1685 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/825
AB  - Referat se bavi pitanjem prevođenja folklornog nasleđa s jednog slovenskog jezika na drugi u skladu s aktuelnom poetičkom normom književnosti-primaoca. Na primerima metričkih rešenja u poljskim prevodima pesama kosovskog ciklusa autori nastoje da skiciraju razvojni luk poljskog prevodilaštva srpskog folklora od prve polovine XIX do druge polovine XX veka. Posebno se ukazuje na ukorenjene zablude u vezi s karakterom srpskog nesimetričnog deseterca, ali i zamke u koje katkad zapadaju prevodioci u nastojanju da u svojim prevodima pomire ekvimetriju sa semantikom izvornika.
AB  - Doklad posvjaščen voprosam perevoda fol'klornogo nasledija s odnogo slavjanskogo jazyka na drugoj v sootvetstvii s aktual'noj poëtičeskoj normoj prinimajuščej literatury, takže kak i s objazyvajuščimi v moment pojavlenija perevoda versifikacionnymi predpisanijami normativnoj poëtiki. Avtory proveli dovol'no širokij statističeskij analiz stiha, kotorym, v kačestve metričeskogo ëkvivalenta serbskogo asimmetričeskogo desjatisložnika 4+6 (AD), pol'zovalis' pol'skie perevodčiki serbskogo narodnogo ëposa. Avtory učli naibolee harakternye osobennosti ishodnogo obrazca AD, vyjavili specifiki pol'skogo fol'klornogo i literaturnogo AD, i po uzlovym parametram pristupili k analizu otdel'nyh perevodov. Na primerah konkretnyh metričeskih priemov v pol'skih perevodah serbskih narodnyh pesen kosovskogo cikla, pri pomošči statističeskih podsčetov glavnyh parametrov stiha, avtory starajutsja postroit' liniju razvitija v ëtoj oblasti s poloviny s 50-h gg. XIX do 60-h gg. XX stoletija. Pri ëtom učityvalis' ëkvimetričnye perevody poëtov-romantikov Ju. B. Zaleskogo, R. Zmorskogo, medika i antropologa I. Kopernickogo, takže kak poëtov-perevodčikov XX veka A. Boguslavskogo, Č. Jastržembec-Kozlovskogo, Z. Stoberskogo i A. Kamen'skoj. Avtory prišli k sledujuščim vyvodam. Dlja vseh predstavlennyh perevodčikov serbskoj narodnoj poëzii na pol'skij jazyk obščee to, čto ih sillabo-toničeskie struktury na makrostatističeskom plane ne javljajutsja metričeskoj konstantoj. V nekotoryh slučajah oni bolee četko vyraženy i stroilis' soznatel'no (napr., «trehstopnyj giperkatalektičeskij belyj ëpičeskij anapest» Zaleskogo), v drugih že ih navjazyval uzus ili stremlenie preodolet' ego, a neredko ih neproizvol'no vyzyval sam jazykovoj zarjad originala (napr., sobstvennye imena, geografičeskie nazvanija i t.p.), no ëti struktury na urovne otdel'nyh tekstov očen' redko perestupajut čerez porog metričeskoj dominanty. Postojanno sravnivaja individual'nye metričeskie harakteristiki s obstanovkoj v pol'skom fol'klornom AD, avtory staralis' ustanovit' meru stilizacii i literaturnoj adaptacii poëtičeskih perevodov, t.e. ih otdalenie od narodnogo razmera, ili, naoborot, meru ih približenija k nemu. Iz vseh rassmotrennyh metričeskih modelej AD - blagodarja organičeskomu rodstvu s otečestvennym fol'klorom - samuju priblizitel'nuju pol'skuju adaptaciju original'nogo serbskogo razmera dal Zmorskij. Možno bylo by daže govorit' o Zmorskom s odnoj storony, i vseh ostal'nyh - s drugoj. Sredi poslednih, v uedinenii svoego poëtičeskogo vdohnovenija, ostalis' v XIX veke Zaleskij i v XX - Kamen'skaja. Priem že literaturnoj, knižnoj normirovki stiha Kopernickogo splotil vokrug sebja rjad vernyh posledovatelej - Boguslavskogo, Jastržembec-Kozlovskogo, takže kak i ëklektika Stoberskogo.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Metrički problemi prevođenja srpske narodne epike na poljski jezik (na materijalu poljskih prevoda pesama kosovskog ciklusa)
T1  - Metričeskie problemy perevoda serbskoj narodnoj ëpiki na pol'skij jazyk (na materiale pol'skih perevodov pesen kosovskogo cikla)
EP  - 108
IS  - 83
SP  - 77
UR  - conv_544
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2013",
abstract = "Referat se bavi pitanjem prevođenja folklornog nasleđa s jednog slovenskog jezika na drugi u skladu s aktuelnom poetičkom normom književnosti-primaoca. Na primerima metričkih rešenja u poljskim prevodima pesama kosovskog ciklusa autori nastoje da skiciraju razvojni luk poljskog prevodilaštva srpskog folklora od prve polovine XIX do druge polovine XX veka. Posebno se ukazuje na ukorenjene zablude u vezi s karakterom srpskog nesimetričnog deseterca, ali i zamke u koje katkad zapadaju prevodioci u nastojanju da u svojim prevodima pomire ekvimetriju sa semantikom izvornika., Doklad posvjaščen voprosam perevoda fol'klornogo nasledija s odnogo slavjanskogo jazyka na drugoj v sootvetstvii s aktual'noj poëtičeskoj normoj prinimajuščej literatury, takže kak i s objazyvajuščimi v moment pojavlenija perevoda versifikacionnymi predpisanijami normativnoj poëtiki. Avtory proveli dovol'no širokij statističeskij analiz stiha, kotorym, v kačestve metričeskogo ëkvivalenta serbskogo asimmetričeskogo desjatisložnika 4+6 (AD), pol'zovalis' pol'skie perevodčiki serbskogo narodnogo ëposa. Avtory učli naibolee harakternye osobennosti ishodnogo obrazca AD, vyjavili specifiki pol'skogo fol'klornogo i literaturnogo AD, i po uzlovym parametram pristupili k analizu otdel'nyh perevodov. Na primerah konkretnyh metričeskih priemov v pol'skih perevodah serbskih narodnyh pesen kosovskogo cikla, pri pomošči statističeskih podsčetov glavnyh parametrov stiha, avtory starajutsja postroit' liniju razvitija v ëtoj oblasti s poloviny s 50-h gg. XIX do 60-h gg. XX stoletija. Pri ëtom učityvalis' ëkvimetričnye perevody poëtov-romantikov Ju. B. Zaleskogo, R. Zmorskogo, medika i antropologa I. Kopernickogo, takže kak poëtov-perevodčikov XX veka A. Boguslavskogo, Č. Jastržembec-Kozlovskogo, Z. Stoberskogo i A. Kamen'skoj. Avtory prišli k sledujuščim vyvodam. Dlja vseh predstavlennyh perevodčikov serbskoj narodnoj poëzii na pol'skij jazyk obščee to, čto ih sillabo-toničeskie struktury na makrostatističeskom plane ne javljajutsja metričeskoj konstantoj. V nekotoryh slučajah oni bolee četko vyraženy i stroilis' soznatel'no (napr., «trehstopnyj giperkatalektičeskij belyj ëpičeskij anapest» Zaleskogo), v drugih že ih navjazyval uzus ili stremlenie preodolet' ego, a neredko ih neproizvol'no vyzyval sam jazykovoj zarjad originala (napr., sobstvennye imena, geografičeskie nazvanija i t.p.), no ëti struktury na urovne otdel'nyh tekstov očen' redko perestupajut čerez porog metričeskoj dominanty. Postojanno sravnivaja individual'nye metričeskie harakteristiki s obstanovkoj v pol'skom fol'klornom AD, avtory staralis' ustanovit' meru stilizacii i literaturnoj adaptacii poëtičeskih perevodov, t.e. ih otdalenie od narodnogo razmera, ili, naoborot, meru ih približenija k nemu. Iz vseh rassmotrennyh metričeskih modelej AD - blagodarja organičeskomu rodstvu s otečestvennym fol'klorom - samuju priblizitel'nuju pol'skuju adaptaciju original'nogo serbskogo razmera dal Zmorskij. Možno bylo by daže govorit' o Zmorskom s odnoj storony, i vseh ostal'nyh - s drugoj. Sredi poslednih, v uedinenii svoego poëtičeskogo vdohnovenija, ostalis' v XIX veke Zaleskij i v XX - Kamen'skaja. Priem že literaturnoj, knižnoj normirovki stiha Kopernickogo splotil vokrug sebja rjad vernyh posledovatelej - Boguslavskogo, Jastržembec-Kozlovskogo, takže kak i ëklektika Stoberskogo.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Metrički problemi prevođenja srpske narodne epike na poljski jezik (na materijalu poljskih prevoda pesama kosovskog ciklusa), Metričeskie problemy perevoda serbskoj narodnoj ëpiki na pol'skij jazyk (na materiale pol'skih perevodov pesen kosovskogo cikla)",
pages = "108-77",
number = "83",
url = "conv_544"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2013). Metrički problemi prevođenja srpske narodne epike na poljski jezik (na materijalu poljskih prevoda pesama kosovskog ciklusa). in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска.(83), 77-108.
conv_544

Topić M, Bunjak P. Metrički problemi prevođenja srpske narodne epike na poljski jezik (na materijalu poljskih prevoda pesama kosovskog ciklusa). in Зборник Матице српске за славистику. 2013;(83):77-108.
conv_544 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Metrički problemi prevođenja srpske narodne epike na poljski jezik (na materijalu poljskih prevoda pesama kosovskog ciklusa)" in Зборник Матице српске за славистику, no. 83 (2013):77-108,
conv_544 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/836
AB  - У реферату се скреће пажња на однос филологије и културологије унутар савремене сла-
вистике, поглавито књижевно-упоредне. Представљају се, поред тога, модели реформисаних
високошколских студија славистике и постулира равнотежа између традиционално фило-
лошких и претежно културолошких садржаја у студијским програмима славистике – у светлу
актуелне кризе хуманистичког образовања.
AB  - Славистика, как наука о языках, литературах и культурном наследии славян, в первой половине ΧΧ века все еще носила явно филологический характер. На этом сказывались задачи, ставившиеся перед славистикой ΧΙΧ века: собирание, изучение и классификация древних памятников, сравнительное изучение языковых систем славянских языков, славянских литератур и фольклора. Новые научные парадигмы, возникавшие в гуманитарных науках со второй половины ΧΧ века, не смогли славистику возродить. С последних десятилетий прошлого века она начала погружаться в кризис и, одновременно, искать пути выхода, нередко, особенно в области ли-тературоведения, доказывая право на существование.
В докладе проводится упрощенное отграничение «филологической славистики», сосредоточенной так или иначе на изучении текста, и «культурологической славистики», предмет которой – культурология / культурная антропология со своими объектами исследования. Основной ставящийся в докладе вопрос: должна ли славистика, имея в виду свершившийся в сфере научных исследований «культурологический переворот», в практике акаде-мического преподавания делать взаимоисключающий выбор либо филология, либо культурология? Есть ли смысл отстаивать ее филологический компонент, или ей следует полностью отказаться от филологии и отойти в сторону социальной коммуникации и кросс-культуры? Автор высказывается за равновесие филологических и культурологических дисциплин в обучении славянским языкам и культурам.
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Славистика између филологије и културологије
T1  - Славистика между филологией и культурологией
EP  - 152
IS  - 17
SP  - 142
UR  - conv_1067
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2013",
abstract = "У реферату се скреће пажња на однос филологије и културологије унутар савремене сла-
вистике, поглавито књижевно-упоредне. Представљају се, поред тога, модели реформисаних
високошколских студија славистике и постулира равнотежа између традиционално фило-
лошких и претежно културолошких садржаја у студијским програмима славистике – у светлу
актуелне кризе хуманистичког образовања., Славистика, как наука о языках, литературах и культурном наследии славян, в первой половине ΧΧ века все еще носила явно филологический характер. На этом сказывались задачи, ставившиеся перед славистикой ΧΙΧ века: собирание, изучение и классификация древних памятников, сравнительное изучение языковых систем славянских языков, славянских литератур и фольклора. Новые научные парадигмы, возникавшие в гуманитарных науках со второй половины ΧΧ века, не смогли славистику возродить. С последних десятилетий прошлого века она начала погружаться в кризис и, одновременно, искать пути выхода, нередко, особенно в области ли-тературоведения, доказывая право на существование.
В докладе проводится упрощенное отграничение «филологической славистики», сосредоточенной так или иначе на изучении текста, и «культурологической славистики», предмет которой – культурология / культурная антропология со своими объектами исследования. Основной ставящийся в докладе вопрос: должна ли славистика, имея в виду свершившийся в сфере научных исследований «культурологический переворот», в практике акаде-мического преподавания делать взаимоисключающий выбор либо филология, либо культурология? Есть ли смысл отстаивать ее филологический компонент, или ей следует полностью отказаться от филологии и отойти в сторону социальной коммуникации и кросс-культуры? Автор высказывается за равновесие филологических и культурологических дисциплин в обучении славянским языкам и культурам.",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Славистика између филологије и културологије, Славистика между филологией и культурологией",
pages = "152-142",
number = "17",
url = "conv_1067"
}

Bunjak, P.. (2013). Славистика између филологије и културологије. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(17), 142-152.
conv_1067

Bunjak P. Славистика између филологије и културологије. in Славистика. 2013;(17):142-152.
conv_1067 .

Bunjak, Petar, "Славистика између филологије и културологије" in Славистика, no. 17 (2013):142-152,
conv_1067 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/849
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Белорусская литература как модель развития «малых» (славянских) литератур: Материалы к темати-ческому блоку на XV Международном съезде славистов: (Минск, 20– 27.08.2013 г.), сост. Гун-Бритт Колер Павел Науменко (Минск: Бизнесофсет, 2013) 131.
EP  - 499
IS  - 17
SP  - 497
UR  - conv_1092
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2013",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Белорусская литература как модель развития «малых» (славянских) литератур: Материалы к темати-ческому блоку на XV Международном съезде славистов: (Минск, 20– 27.08.2013 г.), сост. Гун-Бритт Колер Павел Науменко (Минск: Бизнесофсет, 2013) 131.",
pages = "499-497",
number = "17",
url = "conv_1092"
}

Bunjak, P.. (2013). Белорусская литература как модель развития «малых» (славянских) литератур: Материалы к темати-ческому блоку на XV Международном съезде славистов: (Минск, 20– 27.08.2013 г.), сост. Гун-Бритт Колер Павел Науменко (Минск: Бизнесофсет, 2013) 131.. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(17), 497-499.
conv_1092

Bunjak P. Белорусская литература как модель развития «малых» (славянских) литератур: Материалы к темати-ческому блоку на XV Международном съезде славистов: (Минск, 20– 27.08.2013 г.), сост. Гун-Бритт Колер Павел Науменко (Минск: Бизнесофсет, 2013) 131.. in Славистика. 2013;(17):497-499.
conv_1092 .

Bunjak, Petar, "Белорусская литература как модель развития «малых» (славянских) литератур: Материалы к темати-ческому блоку на XV Международном съезде славистов: (Минск, 20– 27.08.2013 г.), сост. Гун-Бритт Колер Павел Науменко (Минск: Бизнесофсет, 2013) 131." in Славистика, no. 17 (2013):497-499,
conv_1092 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/851
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Превод у систему компаративних изучавања
националне и стране књижевности и културе (међународни тематски зборник радова), ур. Лариса Раздобудкочовић, Николај Грабовски (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2012) 314.
EP  - 492
IS  - 17
SP  - 491
UR  - conv_1090
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2013",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Превод у систему компаративних изучавања
националне и стране књижевности и културе (међународни тематски зборник радова), ур. Лариса Раздобудкочовић, Николај Грабовски (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2012) 314.",
pages = "492-491",
number = "17",
url = "conv_1090"
}

Bunjak, P.. (2013). Превод у систему компаративних изучавања
националне и стране књижевности и културе (међународни тематски зборник радова), ур. Лариса Раздобудкочовић, Николај Грабовски (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2012) 314.. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(17), 491-492.
conv_1090

Bunjak P. Превод у систему компаративних изучавања
националне и стране књижевности и културе (међународни тематски зборник радова), ур. Лариса Раздобудкочовић, Николај Грабовски (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2012) 314.. in Славистика. 2013;(17):491-492.
conv_1090 .

Bunjak, Petar, "Превод у систему компаративних изучавања
националне и стране књижевности и културе (међународни тематски зборник радова), ур. Лариса Раздобудкочовић, Николај Грабовски (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2012) 314." in Славистика, no. 17 (2013):491-492,
conv_1090 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/854
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - ЗАПІСКІ ЯНЫЧАРА: Хроніка аб турэцкіх справах Канстанціна,
сына Міхайла Канстанціновіча, серба з Астровіцы, яки быў узяты туркамі ў янычары, ред. Ян Чыквін, пераклад са старапольскай
мовы Ян Чыквін, Галіна Тварановіч, прадмова Галіна Тварановіч
(Беласток: Wydawnictwo Uniwersytetu w Białymstoku, 2008) 250.
EP  - 475
IS  - 17
SP  - 473
UR  - conv_1087
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2013",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "ЗАПІСКІ ЯНЫЧАРА: Хроніка аб турэцкіх справах Канстанціна,
сына Міхайла Канстанціновіча, серба з Астровіцы, яки быў узяты туркамі ў янычары, ред. Ян Чыквін, пераклад са старапольскай
мовы Ян Чыквін, Галіна Тварановіч, прадмова Галіна Тварановіч
(Беласток: Wydawnictwo Uniwersytetu w Białymstoku, 2008) 250.",
pages = "475-473",
number = "17",
url = "conv_1087"
}

Bunjak, P.. (2013). ЗАПІСКІ ЯНЫЧАРА: Хроніка аб турэцкіх справах Канстанціна,
сына Міхайла Канстанціновіча, серба з Астровіцы, яки быў узяты туркамі ў янычары, ред. Ян Чыквін, пераклад са старапольскай
мовы Ян Чыквін, Галіна Тварановіч, прадмова Галіна Тварановіч
(Беласток: Wydawnictwo Uniwersytetu w Białymstoku, 2008) 250.. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(17), 473-475.
conv_1087

Bunjak P. ЗАПІСКІ ЯНЫЧАРА: Хроніка аб турэцкіх справах Канстанціна,
сына Міхайла Канстанціновіча, серба з Астровіцы, яки быў узяты туркамі ў янычары, ред. Ян Чыквін, пераклад са старапольскай
мовы Ян Чыквін, Галіна Тварановіч, прадмова Галіна Тварановіч
(Беласток: Wydawnictwo Uniwersytetu w Białymstoku, 2008) 250.. in Славистика. 2013;(17):473-475.
conv_1087 .

Bunjak, Petar, "ЗАПІСКІ ЯНЫЧАРА: Хроніка аб турэцкіх справах Канстанціна,
сына Міхайла Канстанціновіча, серба з Астровіцы, яки быў узяты туркамі ў янычары, ред. Ян Чыквін, пераклад са старапольскай
мовы Ян Чыквін, Галіна Тварановіч, прадмова Галіна Тварановіч
(Беласток: Wydawnictwo Uniwersytetu w Białymstoku, 2008) 250." in Славистика, no. 17 (2013):473-475,
conv_1087 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/855
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - СЛАВИСТИЧКЕ ГОДИШЊИЦЕ
(135 година српске високошколске славистике и
100 година од смрти Платона Кулаковског)
EP  - 432
IS  - 17
SP  - 421
UR  - conv_1085
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2013",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "СЛАВИСТИЧКЕ ГОДИШЊИЦЕ
(135 година српске високошколске славистике и
100 година од смрти Платона Кулаковског)",
pages = "432-421",
number = "17",
url = "conv_1085"
}

Bunjak, P.. (2013). СЛАВИСТИЧКЕ ГОДИШЊИЦЕ
(135 година српске високошколске славистике и
100 година од смрти Платона Кулаковског). in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(17), 421-432.
conv_1085

Bunjak P. СЛАВИСТИЧКЕ ГОДИШЊИЦЕ
(135 година српске високошколске славистике и
100 година од смрти Платона Кулаковског). in Славистика. 2013;(17):421-432.
conv_1085 .

Bunjak, Petar, "СЛАВИСТИЧКЕ ГОДИШЊИЦЕ
(135 година српске високошколске славистике и
100 година од смрти Платона Кулаковског)" in Славистика, no. 17 (2013):421-432,
conv_1085 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/669
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - 50. skup slavista u znaku sećanja na Bogoljuba Stankovića
EP  - 65
IS  - 16
SP  - 61
UR  - conv_1029
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2012",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "50. skup slavista u znaku sećanja na Bogoljuba Stankovića",
pages = "65-61",
number = "16",
url = "conv_1029"
}

Bunjak, P.. (2012). 50. skup slavista u znaku sećanja na Bogoljuba Stankovića. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(16), 61-65.
conv_1029

Bunjak P. 50. skup slavista u znaku sećanja na Bogoljuba Stankovića. in Славистика. 2012;(16):61-65.
conv_1029 .

Bunjak, Petar, "50. skup slavista u znaku sećanja na Bogoljuba Stankovića" in Славистика, no. 16 (2012):61-65,
conv_1029 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/693
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Marian Jakóbiec: Z daleka i z bliska: Wspomnienia i pamiątki w biografię zebrane i uporządkowane przez córkę Milicę Jakóbiec-Semkowową, Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, Wrocław, 2009
EP  - 672
IS  - 16
SP  - 669
UR  - conv_1059
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2012",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Marian Jakóbiec: Z daleka i z bliska: Wspomnienia i pamiątki w biografię zebrane i uporządkowane przez córkę Milicę Jakóbiec-Semkowową, Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, Wrocław, 2009",
pages = "672-669",
number = "16",
url = "conv_1059"
}

Bunjak, P.. (2012). Marian Jakóbiec: Z daleka i z bliska: Wspomnienia i pamiątki w biografię zebrane i uporządkowane przez córkę Milicę Jakóbiec-Semkowową, Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, Wrocław, 2009. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(16), 669-672.
conv_1059

Bunjak P. Marian Jakóbiec: Z daleka i z bliska: Wspomnienia i pamiątki w biografię zebrane i uporządkowane przez córkę Milicę Jakóbiec-Semkowową, Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, Wrocław, 2009. in Славистика. 2012;(16):669-672.
conv_1059 .

Bunjak, Petar, "Marian Jakóbiec: Z daleka i z bliska: Wspomnienia i pamiątki w biografię zebrane i uporządkowane przez córkę Milicę Jakóbiec-Semkowową, Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, Wrocław, 2009" in Славистика, no. 16 (2012):669-672,
conv_1059 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/712
AB  - Građa sadrži izdanje i komentar 8 pisama Kirila Taranovskog Đorđu Živanoviću, poslatih od oktobra 1960. do maja 1962. iz Los Anđelesa (SAD).
AB  - V nastojaščih materialah publikujutsja i kommentirujutsja 8 pisem K. F. Taranovskogo D. Živanoviču, napisannyh i otpravlennyh s oktjabrja 1960 g. po maj 1962 g. iz Los Andželesa (SŠA).
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Pisma Kirila Taranovskog Đorđu Živanoviću - 1960-1962
T1  - Pis'ma kirilla fedoroviča taranovskogo džordže živanoviču (1960-1962)
EP  - 665
IS  - 16
SP  - 645
UR  - conv_1057
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2012",
abstract = "Građa sadrži izdanje i komentar 8 pisama Kirila Taranovskog Đorđu Živanoviću, poslatih od oktobra 1960. do maja 1962. iz Los Anđelesa (SAD)., V nastojaščih materialah publikujutsja i kommentirujutsja 8 pisem K. F. Taranovskogo D. Živanoviču, napisannyh i otpravlennyh s oktjabrja 1960 g. po maj 1962 g. iz Los Andželesa (SŠA).",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Pisma Kirila Taranovskog Đorđu Živanoviću - 1960-1962, Pis'ma kirilla fedoroviča taranovskogo džordže živanoviču (1960-1962)",
pages = "665-645",
number = "16",
url = "conv_1057"
}

Bunjak, P.. (2012). Pisma Kirila Taranovskog Đorđu Živanoviću - 1960-1962. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(16), 645-665.
conv_1057

Bunjak P. Pisma Kirila Taranovskog Đorđu Živanoviću - 1960-1962. in Славистика. 2012;(16):645-665.
conv_1057 .

Bunjak, Petar, "Pisma Kirila Taranovskog Đorđu Živanoviću - 1960-1962" in Славистика, no. 16 (2012):645-665,
conv_1057 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2011
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/626
AB  - Rad u hronološkoj postupnosti izlaže građu relevantnu za proces recepcije poljske drame u srpskim sredinama, počev od prve inscenizacije jednog poljskog komada 1864, pa sve do poslednje premijere 1913. Pri tome se prate kako informacije o poljskom pozorišnom životu, tako i pojedina značajna izvođenja poljskih dela na srpskim pozornicama.
AB  - V rabote delaetsja hronologičeskijobzor recepcii pol'skojdramaturgii na scenah serbskih teatrov, takže kak i informacii o pol'skojteatral'nojžizni v serbskojsrede do načala pervojmirovojvojny, a imenno v period 1864-1914 gg. Pri etom osoboe vnimanie udeljaetsja otdel'nym postanovkam i ih vosprijatiju tekuščejteatral'nojkritikoj. Za eti polveka v serbskih teatrah stavilis' tol'ko pol'skie komedii, obščim čislom desjat' p'es. Naibol'šejpopuljarnost'ju sredi serbskih zritelejpol'zovalis' Damy i gusary A. Fredro s 60-h gg. XIX v. i Moral' gospoži Dul'skoj i Ih četvero G. Zapol'skojv kanun pervojmirovojvojny. Nesmotrja na ograničivajuščijfakt, čto pol'skaja dramaturgija, kak čast' 'slavjanskogo' repertuara, nahodilas' v razryve meždu nacional'noji inostrannoj, v pervuju očered' francuzskojdramaturgiej, takže kak i na neznačitel'noe dolevoe učastie v obščem čisle postanovok, avtor rascenivaet, čto pol'skie p'esy v etu epohu na serbskih scenah zanimali vidnoe mesto. .
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Poljska drama i pozorište kod Srba do Prvog svetskog rata
T1  - Pol'skaja dramaturgija i teatr u Serbov do pervoj mirovoj vojny
EP  - 142
IS  - 2
SP  - 115
VL  - 38
UR  - conv_95
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2011",
abstract = "Rad u hronološkoj postupnosti izlaže građu relevantnu za proces recepcije poljske drame u srpskim sredinama, počev od prve inscenizacije jednog poljskog komada 1864, pa sve do poslednje premijere 1913. Pri tome se prate kako informacije o poljskom pozorišnom životu, tako i pojedina značajna izvođenja poljskih dela na srpskim pozornicama., V rabote delaetsja hronologičeskijobzor recepcii pol'skojdramaturgii na scenah serbskih teatrov, takže kak i informacii o pol'skojteatral'nojžizni v serbskojsrede do načala pervojmirovojvojny, a imenno v period 1864-1914 gg. Pri etom osoboe vnimanie udeljaetsja otdel'nym postanovkam i ih vosprijatiju tekuščejteatral'nojkritikoj. Za eti polveka v serbskih teatrah stavilis' tol'ko pol'skie komedii, obščim čislom desjat' p'es. Naibol'šejpopuljarnost'ju sredi serbskih zritelejpol'zovalis' Damy i gusary A. Fredro s 60-h gg. XIX v. i Moral' gospoži Dul'skoj i Ih četvero G. Zapol'skojv kanun pervojmirovojvojny. Nesmotrja na ograničivajuščijfakt, čto pol'skaja dramaturgija, kak čast' 'slavjanskogo' repertuara, nahodilas' v razryve meždu nacional'noji inostrannoj, v pervuju očered' francuzskojdramaturgiej, takže kak i na neznačitel'noe dolevoe učastie v obščem čisle postanovok, avtor rascenivaet, čto pol'skie p'esy v etu epohu na serbskih scenah zanimali vidnoe mesto. .",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Poljska drama i pozorište kod Srba do Prvog svetskog rata, Pol'skaja dramaturgija i teatr u Serbov do pervoj mirovoj vojny",
pages = "142-115",
number = "2",
volume = "38",
url = "conv_95"
}

Bunjak, P.. (2011). Poljska drama i pozorište kod Srba do Prvog svetskog rata. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 38(2), 115-142.
conv_95

Bunjak P. Poljska drama i pozorište kod Srba do Prvog svetskog rata. in Филолошки преглед. 2011;38(2):115-142.
conv_95 .

Bunjak, Petar, "Poljska drama i pozorište kod Srba do Prvog svetskog rata" in Филолошки преглед, 38, no. 2 (2011):115-142,
conv_95 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2009
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/456
AB  - U radu se razmatraju dva prevoda srpske narodne lirike ukrajinskog pesnika folkloriste i filologa Amvrosija Metlinskog, publikovana 1839, i najmanje u jednom slučaju pronalaze izvori kojima se pesnik-prevodilac koristio u svom radu.
AB  - V rabote issledujutsja perevody Amvrosija Luk'janoviča Metlinskogo (psevd. Amvrosij Mogila, 1814-1870), ukrainskogo poëtaromantika vposledstvii fol'klorista i učenogo filologa, dvuh serbskih liričeskih narodnyh pesen 'Devič'i proklinanija' (V. Karadžič, t. I, № 368) i 'Tri toski' (V. Karadžič, t. I, № 542), opublikovannyh v ego knige Dumki ipisnita šče deščo (1839). Perevody sopostavljajutsja kak s serbskimi originalami, tak i s pol'skimi perevodami znamenitogo poëta-predromantika Kazimeža Brodzin'skogo. V rezul'tate sopostavlenija prihoditsja k vyvodu, čto perevod pesni 'Devič'i proklinanija' sdelan s pol'skogo perevoda, a pesni 'Tri toski' - s serbskogo podlinnika pri ispol'zovanii, v kačestve korrektiva, sootvetstvujuščego teksta Brodzin'skogo. Ëtot fakt ob''jasnjaetsja avtorami stremleniem molodogo poëta-perevodčika postroit' i razvit' romantičeskuju perevodčeskuju strategijuna opyte pol'skogo poëta. Protivopoložnost' podhodov k perevodu, zasvidetel'stvovannaja na primere ëtih dvuh proizvedenij, pokazyvaet, čto Metlinskij ëksperimentiroval kak s literaturnoj stilizaciej fol'klornogo soderžanija, tak i s adaptaciej po obrazcu rodnogo fol'klornogo nasledija. Rassmotrennye v rabote perevody, v osobennosti pervyj iz nih, svidetel'stvuet takže o tom čto serbskij fol'klor, javljavšijsjav pervye desjatiletija XIXv. svoego roda literaturnoj modoj v Evrope, stal faktorom mežslavjanskogo, v dannom slučae pol'sko-ukrainskogo, kul'turnogo vzaimodejstvija. .
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Povodom dvaju prevoda srpskih narodnih pesama Amvrosija Metlinskog
EP  - 125
IS  - 3
SP  - 109
VL  - 36
UR  - conv_80
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2009",
abstract = "U radu se razmatraju dva prevoda srpske narodne lirike ukrajinskog pesnika folkloriste i filologa Amvrosija Metlinskog, publikovana 1839, i najmanje u jednom slučaju pronalaze izvori kojima se pesnik-prevodilac koristio u svom radu., V rabote issledujutsja perevody Amvrosija Luk'janoviča Metlinskogo (psevd. Amvrosij Mogila, 1814-1870), ukrainskogo poëtaromantika vposledstvii fol'klorista i učenogo filologa, dvuh serbskih liričeskih narodnyh pesen 'Devič'i proklinanija' (V. Karadžič, t. I, № 368) i 'Tri toski' (V. Karadžič, t. I, № 542), opublikovannyh v ego knige Dumki ipisnita šče deščo (1839). Perevody sopostavljajutsja kak s serbskimi originalami, tak i s pol'skimi perevodami znamenitogo poëta-predromantika Kazimeža Brodzin'skogo. V rezul'tate sopostavlenija prihoditsja k vyvodu, čto perevod pesni 'Devič'i proklinanija' sdelan s pol'skogo perevoda, a pesni 'Tri toski' - s serbskogo podlinnika pri ispol'zovanii, v kačestve korrektiva, sootvetstvujuščego teksta Brodzin'skogo. Ëtot fakt ob''jasnjaetsja avtorami stremleniem molodogo poëta-perevodčika postroit' i razvit' romantičeskuju perevodčeskuju strategijuna opyte pol'skogo poëta. Protivopoložnost' podhodov k perevodu, zasvidetel'stvovannaja na primere ëtih dvuh proizvedenij, pokazyvaet, čto Metlinskij ëksperimentiroval kak s literaturnoj stilizaciej fol'klornogo soderžanija, tak i s adaptaciej po obrazcu rodnogo fol'klornogo nasledija. Rassmotrennye v rabote perevody, v osobennosti pervyj iz nih, svidetel'stvuet takže o tom čto serbskij fol'klor, javljavšijsjav pervye desjatiletija XIXv. svoego roda literaturnoj modoj v Evrope, stal faktorom mežslavjanskogo, v dannom slučae pol'sko-ukrainskogo, kul'turnogo vzaimodejstvija. .",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Povodom dvaju prevoda srpskih narodnih pesama Amvrosija Metlinskog",
pages = "125-109",
number = "3",
volume = "36",
url = "conv_80"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2009). Povodom dvaju prevoda srpskih narodnih pesama Amvrosija Metlinskog. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 36(3), 109-125.
conv_80

Topić M, Bunjak P. Povodom dvaju prevoda srpskih narodnih pesama Amvrosija Metlinskog. in Филолошки преглед. 2009;36(3):109-125.
conv_80 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Povodom dvaju prevoda srpskih narodnih pesama Amvrosija Metlinskog" in Филолошки преглед, 36, no. 3 (2009):109-125,
conv_80 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2008
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/423
AB  - У истраживању се даје критички преглед написа о пољској књижевности, пласираних
у српској периодици између 1881. и 1895, с циљем да се пружи одговор на питање шта је и
колико српски читалац доба реализма могао знати о пољској књижевности, односно колико
му је то могло користити за проверу и вредновање у процесу властите лектире.
AB  - В на­сто­я­щ­ем исследовании рассматривается корпус тек­стов, информирующих о по­льской литературе в сербс­ких журналах и га­зе­тах эпохи развитого реализма – в ка­че­стве од­но­го
из важных фак­торов процесса рецепции по­ль­ской литературы в сербс­кой среде. Проведя
критический обз­ор классифицированных по объ­е­му и тематике тек­стов, автор приходит к выво­ду, что именно в эпо­ху реализма в сербс­кой среде формировался информационный ка­нон,
касающийся по­ль­ской литературы. Ка­нон этот в последующие десятилетия то­ль­ко до­пол­нялся, ска­зы­ва­я­сь, в свою очередь, на формировании читательского ка­но­на, т.е. так на­зы­ва­е­мой
«литературной классики» среди сербс­кой публики кон­ца XIX и первой половины XX столет­ия
(Сенкевич, Прус, Ожеш­кова).
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма (1881–1895)
EP  - 151
IS  - 1-2
SP  - 115
VL  - 35
UR  - conv_71
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2008",
abstract = "У истраживању се даје критички преглед написа о пољској књижевности, пласираних
у српској периодици између 1881. и 1895, с циљем да се пружи одговор на питање шта је и
колико српски читалац доба реализма могао знати о пољској књижевности, односно колико
му је то могло користити за проверу и вредновање у процесу властите лектире., В на­сто­я­щ­ем исследовании рассматривается корпус тек­стов, информирующих о по­льской литературе в сербс­ких журналах и га­зе­тах эпохи развитого реализма – в ка­че­стве од­но­го
из важных фак­торов процесса рецепции по­ль­ской литературы в сербс­кой среде. Проведя
критический обз­ор классифицированных по объ­е­му и тематике тек­стов, автор приходит к выво­ду, что именно в эпо­ху реализма в сербс­кой среде формировался информационный ка­нон,
касающийся по­ль­ской литературы. Ка­нон этот в последующие десятилетия то­ль­ко до­пол­нялся, ска­зы­ва­я­сь, в свою очередь, на формировании читательского ка­но­на, т.е. так на­зы­ва­е­мой
«литературной классики» среди сербс­кой публики кон­ца XIX и первой половины XX столет­ия
(Сенкевич, Прус, Ожеш­кова).",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма (1881–1895)",
pages = "151-115",
number = "1-2",
volume = "35",
url = "conv_71"
}

Bunjak, P.. (2008). Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма (1881–1895). in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 35(1-2), 115-151.
conv_71

Bunjak P. Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма (1881–1895). in Филолошки преглед. 2008;35(1-2):115-151.
conv_71 .

Bunjak, Petar, "Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма (1881–1895)" in Филолошки преглед, 35, no. 1-2 (2008):115-151,
conv_71 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2007
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/381
AB  - Rad se bavi problematikom stalnog epiteta u srpskim epskim deseteračkim pesmama na primeru vina i njegovih atributa.
AB  - V nastojašćej rabote na materiale serbskoj desjatisložnoj epiki, v častnosti na sušćestvitel'nom vino i ego opredelenijah, avtory dokazyvajut spravedlivost' položenija russkogo fol'klorista A. P. Evgen'evoj ob otnositel'noj postojannosti epiteta v russkih bylinah i pričitanijah. Provedja statističeskij analiz tt. 1-4 sbornika serbskoj narodnoj poezii Vuka Karadžiča, avtory udostoverilis', čto otnositel'no postojannymi epitetami vina mogut nazyvat'sja tol'ko pjat' iz nih (rujno, ladno, crveno, mrko, crvenika) togda kak ostal'nye opredelenija vsego liš' - edinicy. Primer vina v serbskoj epike vykazyvaet, s odnoj storony, neustojčivost' opredelenij/epitetov vo vremennom i prostranstvennom otnošenijah, a s drugoj - individual'nye stilističeskie harakteristiki otdel'nyh skazitelej.
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Atributi vina u srpskim narodnim pesmama
T1  - Opredelenija vina v serbskih narodnyh pesnjah
EP  - 296
IS  - 11
SP  - 289
UR  - conv_970
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2007",
abstract = "Rad se bavi problematikom stalnog epiteta u srpskim epskim deseteračkim pesmama na primeru vina i njegovih atributa., V nastojašćej rabote na materiale serbskoj desjatisložnoj epiki, v častnosti na sušćestvitel'nom vino i ego opredelenijah, avtory dokazyvajut spravedlivost' položenija russkogo fol'klorista A. P. Evgen'evoj ob otnositel'noj postojannosti epiteta v russkih bylinah i pričitanijah. Provedja statističeskij analiz tt. 1-4 sbornika serbskoj narodnoj poezii Vuka Karadžiča, avtory udostoverilis', čto otnositel'no postojannymi epitetami vina mogut nazyvat'sja tol'ko pjat' iz nih (rujno, ladno, crveno, mrko, crvenika) togda kak ostal'nye opredelenija vsego liš' - edinicy. Primer vina v serbskoj epike vykazyvaet, s odnoj storony, neustojčivost' opredelenij/epitetov vo vremennom i prostranstvennom otnošenijah, a s drugoj - individual'nye stilističeskie harakteristiki otdel'nyh skazitelej.",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Atributi vina u srpskim narodnim pesmama, Opredelenija vina v serbskih narodnyh pesnjah",
pages = "296-289",
number = "11",
url = "conv_970"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2007). Atributi vina u srpskim narodnim pesmama. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(11), 289-296.
conv_970

Topić M, Bunjak P. Atributi vina u srpskim narodnim pesmama. in Славистика. 2007;(11):289-296.
conv_970 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Atributi vina u srpskim narodnim pesmama" in Славистика, no. 11 (2007):289-296,
conv_970 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2007
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/375
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Књижевна историја
T1  - Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима, Зборник радова, уредио Миодраг Матицки, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2006, 390 стр.
EP  - 395
IS  - 131-132
SP  - 391
VL  - 39
UR  - conv_308
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2007",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Књижевна историја",
title = "Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима, Зборник радова, уредио Миодраг Матицки, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2006, 390 стр.",
pages = "395-391",
number = "131-132",
volume = "39",
url = "conv_308"
}

Bunjak, P.. (2007). Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима, Зборник радова, уредио Миодраг Матицки, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2006, 390 стр.. in Књижевна историја
Београд : Институт за књижевност и уметност., 39(131-132), 391-395.
conv_308

Bunjak P. Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима, Зборник радова, уредио Миодраг Матицки, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2006, 390 стр.. in Књижевна историја. 2007;39(131-132):391-395.
conv_308 .

Bunjak, Petar, "Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима, Зборник радова, уредио Миодраг Матицки, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2006, 390 стр." in Књижевна историја, 39, no. 131-132 (2007):391-395,
conv_308 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2005
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/276
AB  - Początki zainteresowania środowiska serbskiego literaturą i kulturą polską sięgają lat dwudziestych XIX wieku i jest to temat niejednokrotnie już eksplorowany przez historyków polsko-serbskich związków literackich. Wniniejszym komunikacie natomiast podejmiemy próbę nakreślenia tradycji wykładania literatury polskiej w belgradzkim środowisku akademickim
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Literatura polskana uniwersytecie Belgradzkim - historia i współczesność
EP  - 535
IS  - 9
SP  - 527
UR  - conv_939
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2005",
abstract = "Początki zainteresowania środowiska serbskiego literaturą i kulturą polską sięgają lat dwudziestych XIX wieku i jest to temat niejednokrotnie już eksplorowany przez historyków polsko-serbskich związków literackich. Wniniejszym komunikacie natomiast podejmiemy próbę nakreślenia tradycji wykładania literatury polskiej w belgradzkim środowisku akademickim",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Literatura polskana uniwersytecie Belgradzkim - historia i współczesność",
pages = "535-527",
number = "9",
url = "conv_939"
}

Bunjak, P.. (2005). Literatura polskana uniwersytecie Belgradzkim - historia i współczesność. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(9), 527-535.
conv_939

Bunjak P. Literatura polskana uniwersytecie Belgradzkim - historia i współczesność. in Славистика. 2005;(9):527-535.
conv_939 .

Bunjak, Petar, "Literatura polskana uniwersytecie Belgradzkim - historia i współczesność" in Славистика, no. 9 (2005):527-535,
conv_939 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2005
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/263
AB  - U saopštenju se pruža pregled poljskih tema u rubrici Slike iz kulturnog života slovenskog koju je u bečkoj „Srpskoj zori" 1878-1880. vodio češki književnik Edvard Jelinek.
AB  - Český spisovatel, polonofil a věrný přímluvce slovanské vzájemnosti, Edvard Jelínek (1855-1897) redigoval mezi r. 1878 a 1880 rubriku Obrazy z kulturního života slovanského ve vídeňském ilustrovaném časopisu v jazyce srbském „Srpska zora". Informace, které Jelínek poskytoval v této rubrice zahrnovaly celé slovanské kulturní území, takže pro srbské prostředí mají nesporně širší význam. Když se jedná o polský kulturní a literární život - byly koncem sedmdesátých let XIX století praktický jediným pramenem nejnovějších zprav, které byly dosažitelné čtenářům v jazyce srbském. Jelínek se první v srbské periodice zabýval padesátiročním jubileem Józefa Ignacia Kraszewského (1879), čímžjako zprostředkovatel prvních exaktních informaci - zahájil zralé období srbské recepce tohoto polského prozaika
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Čeh Edvard Jelinek kao posrednik informacija o poljskom književnom životu u 'Srpskoj zori'
T1  - Čech Edvard Jelínek jako zprostředkovatel informací o polském literárním životě ve časopise 'Srpska zora'
EP  - 341
IS  - 9
SP  - 335
UR  - conv_922
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2005",
abstract = "U saopštenju se pruža pregled poljskih tema u rubrici Slike iz kulturnog života slovenskog koju je u bečkoj „Srpskoj zori" 1878-1880. vodio češki književnik Edvard Jelinek., Český spisovatel, polonofil a věrný přímluvce slovanské vzájemnosti, Edvard Jelínek (1855-1897) redigoval mezi r. 1878 a 1880 rubriku Obrazy z kulturního života slovanského ve vídeňském ilustrovaném časopisu v jazyce srbském „Srpska zora". Informace, které Jelínek poskytoval v této rubrice zahrnovaly celé slovanské kulturní území, takže pro srbské prostředí mají nesporně širší význam. Když se jedná o polský kulturní a literární život - byly koncem sedmdesátých let XIX století praktický jediným pramenem nejnovějších zprav, které byly dosažitelné čtenářům v jazyce srbském. Jelínek se první v srbské periodice zabýval padesátiročním jubileem Józefa Ignacia Kraszewského (1879), čímžjako zprostředkovatel prvních exaktních informaci - zahájil zralé období srbské recepce tohoto polského prozaika",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Čeh Edvard Jelinek kao posrednik informacija o poljskom književnom životu u 'Srpskoj zori', Čech Edvard Jelínek jako zprostředkovatel informací o polském literárním životě ve časopise 'Srpska zora'",
pages = "341-335",
number = "9",
url = "conv_922"
}

Bunjak, P.. (2005). Čeh Edvard Jelinek kao posrednik informacija o poljskom književnom životu u 'Srpskoj zori'. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(9), 335-341.
conv_922

Bunjak P. Čeh Edvard Jelinek kao posrednik informacija o poljskom književnom životu u 'Srpskoj zori'. in Славистика. 2005;(9):335-341.
conv_922 .

Bunjak, Petar, "Čeh Edvard Jelinek kao posrednik informacija o poljskom književnom životu u 'Srpskoj zori'" in Славистика, no. 9 (2005):335-341,
conv_922 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2005
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/303
AB  - Rad se bavi doprinosom Đorđa Popovića-Daničara (1832-1914) prevođenju i popularizaciji poljske književnosti kod Srba.
AB  - Odnim iz polej dejatel’nosti znamenitogo serbskogo literatora, izdatelja, redaktora i perevodčika Džordže Popoviča-Daničara (1832-1914) javljaetsja populjarizacija pol’skoj literatury v serbskoj srede. V roli redaktora sygravših značitel’nuju rol’ v istorii serbskoj literatury žurnalov, kak Sedmica (1855-1858) i, osobenno, Danica (1860-1871), takže kak i populjarnoj serii deševyh knig dlja naroda „Narodna biblioteka" knigoizdatel’stva brat’ev Jovanovič (1880-1890), Džordže Popovič zametno prodvinul vpered i rasširil process serbskoj recepcii pol’skoj literatury. On byl perevodčikom na serbskij jazyk pervogo proizvedenija Teodora Tomaša Eža - romana Asan (1863; otdel’n. 1882), pervogo i v to že vremja odnogo iz lučših proizvedenij Juzefa Ignacija Krašsvskogo - Uljana (1883), pervogo i edinstvennogo otdel’nogo izdanija na serbskom jazyke Juliuša Slovackogo - tragedii Mindovg (1885). Kak redaktor, Dž. Popovič zaslužen dlja izdanija v „Narodnoj biblioteke" poëmy Adama Mickeviča Gražina (1886) v perevode Stojana Novakoviča, javljajuščegosja po sej den’ odnim iz vsego liš’ treh otdel’nyh izdanij velikogo pol’skogo poëta na serbskom jazyke. Dž. Popovič, nakonec, pervym oznakomil v 1900 g. serbskogo čitatelja so stihotvorenijami v proze samogo populjarnogo poëta pol’skogo modernizma - Kazimeža Tetmaera. V rabote provoditsja takže analiz otdel’nyh perevodov Popoviča i ego praktičeskie priemy rassmatrivajutsja v svete sformulirovannoj im poëtiki literaturnogo perevoda (žurnal Srbadija, 1883). S drugoj storony, bibliografija perevodov Dž. Popoviča s pol’skogo pozvoljaet vosproizvesti, hotja by tol’ko na materiale pol’skoj literatury, ego kriterii vybora proizvedenij, takže kak i zanimaemuju im ëstetičeskuju poziciju. V slučae pol’skoj literatury, Popovič perevodil i publikoval proizvedenija esli ne literaturnoj klassiki, to, po krajnej mere, obladajuščie harakternymi čertami poëtiki romantizma. Otklonenija ot ëtogo principa byli vozmožny liš’ v napravlenii "poëtičeskogo realizma" ili že modernistskogo neoromantizma. Harakteristiki kritičeskogo realizma, zaključajuščie v sebe kakie-libo sledy obščestvennoj kritiki ili naturalistskogo pessimizma, byli dlja perevodčeskogo ili redaktorskogo vybora Dž. Popoviča skoree vsego otricatel’nym priznakom -takie proizvedenija im javno izbegalis’. Tem ne menee, v ëpohu serbskogo romantizma, a takže načala modernizma, Popovič sygral vydajuščujusja rol’ v populjarizacii pol’skoj literatury
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Đorđe Popović-Daničar kao prevodilac i popularizator poljske književnosti
T1  - Džordže Popovič-Daničar - perevodčik i populjarizator Pol’skoj literatury v Serbskoj srede
EP  - 77
IS  - 1
SP  - 55
VL  - 32
UR  - conv_40
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2005",
abstract = "Rad se bavi doprinosom Đorđa Popovića-Daničara (1832-1914) prevođenju i popularizaciji poljske književnosti kod Srba., Odnim iz polej dejatel’nosti znamenitogo serbskogo literatora, izdatelja, redaktora i perevodčika Džordže Popoviča-Daničara (1832-1914) javljaetsja populjarizacija pol’skoj literatury v serbskoj srede. V roli redaktora sygravših značitel’nuju rol’ v istorii serbskoj literatury žurnalov, kak Sedmica (1855-1858) i, osobenno, Danica (1860-1871), takže kak i populjarnoj serii deševyh knig dlja naroda „Narodna biblioteka" knigoizdatel’stva brat’ev Jovanovič (1880-1890), Džordže Popovič zametno prodvinul vpered i rasširil process serbskoj recepcii pol’skoj literatury. On byl perevodčikom na serbskij jazyk pervogo proizvedenija Teodora Tomaša Eža - romana Asan (1863; otdel’n. 1882), pervogo i v to že vremja odnogo iz lučših proizvedenij Juzefa Ignacija Krašsvskogo - Uljana (1883), pervogo i edinstvennogo otdel’nogo izdanija na serbskom jazyke Juliuša Slovackogo - tragedii Mindovg (1885). Kak redaktor, Dž. Popovič zaslužen dlja izdanija v „Narodnoj biblioteke" poëmy Adama Mickeviča Gražina (1886) v perevode Stojana Novakoviča, javljajuščegosja po sej den’ odnim iz vsego liš’ treh otdel’nyh izdanij velikogo pol’skogo poëta na serbskom jazyke. Dž. Popovič, nakonec, pervym oznakomil v 1900 g. serbskogo čitatelja so stihotvorenijami v proze samogo populjarnogo poëta pol’skogo modernizma - Kazimeža Tetmaera. V rabote provoditsja takže analiz otdel’nyh perevodov Popoviča i ego praktičeskie priemy rassmatrivajutsja v svete sformulirovannoj im poëtiki literaturnogo perevoda (žurnal Srbadija, 1883). S drugoj storony, bibliografija perevodov Dž. Popoviča s pol’skogo pozvoljaet vosproizvesti, hotja by tol’ko na materiale pol’skoj literatury, ego kriterii vybora proizvedenij, takže kak i zanimaemuju im ëstetičeskuju poziciju. V slučae pol’skoj literatury, Popovič perevodil i publikoval proizvedenija esli ne literaturnoj klassiki, to, po krajnej mere, obladajuščie harakternymi čertami poëtiki romantizma. Otklonenija ot ëtogo principa byli vozmožny liš’ v napravlenii "poëtičeskogo realizma" ili že modernistskogo neoromantizma. Harakteristiki kritičeskogo realizma, zaključajuščie v sebe kakie-libo sledy obščestvennoj kritiki ili naturalistskogo pessimizma, byli dlja perevodčeskogo ili redaktorskogo vybora Dž. Popoviča skoree vsego otricatel’nym priznakom -takie proizvedenija im javno izbegalis’. Tem ne menee, v ëpohu serbskogo romantizma, a takže načala modernizma, Popovič sygral vydajuščujusja rol’ v populjarizacii pol’skoj literatury",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Đorđe Popović-Daničar kao prevodilac i popularizator poljske književnosti, Džordže Popovič-Daničar - perevodčik i populjarizator Pol’skoj literatury v Serbskoj srede",
pages = "77-55",
number = "1",
volume = "32",
url = "conv_40"
}

Bunjak, P.. (2005). Đorđe Popović-Daničar kao prevodilac i popularizator poljske književnosti. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 32(1), 55-77.
conv_40

Bunjak P. Đorđe Popović-Daničar kao prevodilac i popularizator poljske književnosti. in Филолошки преглед. 2005;32(1):55-77.
conv_40 .

Bunjak, Petar, "Đorđe Popović-Daničar kao prevodilac i popularizator poljske književnosti" in Филолошки преглед, 32, no. 1 (2005):55-77,
conv_40 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2004
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/231
AB  - U radu se osvetljava prevodilački rad Lazara Kneževića (1876-1932) sa poljskog jezika u kontekstu srpske recepcije poljske književnosti.
AB  - V nastojaščej rabote predlagaetsja vnimaniju biobibliografičeskij obzor dejatel'nosti Lazara R. Kneževiča (1876-1932), serbskogo slavista i romanista, izvestnogo pedagoga, kak perevodčika pol'skoj literatury na serbskij jazyk. Nekotorye iz ego perevodov v kačestve illjustracii sopostavljajutsja s pol'skimi podlinnikami, odnako vnimanie glavnym obrazom sosredotočivaetsja na voprosah vybora otdel'nyh proizvedenij pol'skih avtorov i na vosprijatii takogo vybora serbskoj publikoj dannoj ëpohi. Kneževič svoju perevodčeskuju dejatel'nost' načal ešče buduči studentom belgradskoj Vysšej školy, pod patronatom svygo professora - vydajuščegosja serbskogo slavista Radovana Košutiča. V zrelom že vozraste, kogda vybor perevodimyh proizvedenij zavisel tol'ko ot nego, Kneževič obraščalsja počti isključitel'no k pol'skim prozaikam, ostajuščimsja, hotja i v raznoj stepeni, v predelah realističeskoj poëtiki, takim kak: Ëliza Ožeškova, Boleslav Prus, Genrik Senkevič, Adam Šiman'skij, JUzefa Savickaja-Ostoja, Vaclav Seroševskij, Stefan Žeromskij Vladislav St. Rejmont i pr. V istorii serbskoj kul'tury, no praktičeski i po sej den', Lazar Kneževič izvesten kak perevodčik samyh populjarnyh 'klassičeskih' proizvedenij Senkeviča - Ognem i mečem, Potop, Kamo grjadeši? (Quo vadis?) i Mečenoscy
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Prevodilački rad Lazara Kneževića i recepcija poljske književnosti kod Srba
T1  - Perevodčeskaja dejatel'nost' Lazara Kneževiča i recepcija pol'skoj literatury u Serbov
EP  - 149
IS  - 65-66
SP  - 121
UR  - conv_467
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2004",
abstract = "U radu se osvetljava prevodilački rad Lazara Kneževića (1876-1932) sa poljskog jezika u kontekstu srpske recepcije poljske književnosti., V nastojaščej rabote predlagaetsja vnimaniju biobibliografičeskij obzor dejatel'nosti Lazara R. Kneževiča (1876-1932), serbskogo slavista i romanista, izvestnogo pedagoga, kak perevodčika pol'skoj literatury na serbskij jazyk. Nekotorye iz ego perevodov v kačestve illjustracii sopostavljajutsja s pol'skimi podlinnikami, odnako vnimanie glavnym obrazom sosredotočivaetsja na voprosah vybora otdel'nyh proizvedenij pol'skih avtorov i na vosprijatii takogo vybora serbskoj publikoj dannoj ëpohi. Kneževič svoju perevodčeskuju dejatel'nost' načal ešče buduči studentom belgradskoj Vysšej školy, pod patronatom svygo professora - vydajuščegosja serbskogo slavista Radovana Košutiča. V zrelom že vozraste, kogda vybor perevodimyh proizvedenij zavisel tol'ko ot nego, Kneževič obraščalsja počti isključitel'no k pol'skim prozaikam, ostajuščimsja, hotja i v raznoj stepeni, v predelah realističeskoj poëtiki, takim kak: Ëliza Ožeškova, Boleslav Prus, Genrik Senkevič, Adam Šiman'skij, JUzefa Savickaja-Ostoja, Vaclav Seroševskij, Stefan Žeromskij Vladislav St. Rejmont i pr. V istorii serbskoj kul'tury, no praktičeski i po sej den', Lazar Kneževič izvesten kak perevodčik samyh populjarnyh 'klassičeskih' proizvedenij Senkeviča - Ognem i mečem, Potop, Kamo grjadeši? (Quo vadis?) i Mečenoscy",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Prevodilački rad Lazara Kneževića i recepcija poljske književnosti kod Srba, Perevodčeskaja dejatel'nost' Lazara Kneževiča i recepcija pol'skoj literatury u Serbov",
pages = "149-121",
number = "65-66",
url = "conv_467"
}

Bunjak, P.. (2004). Prevodilački rad Lazara Kneževića i recepcija poljske književnosti kod Srba. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска.(65-66), 121-149.
conv_467

Bunjak P. Prevodilački rad Lazara Kneževića i recepcija poljske književnosti kod Srba. in Зборник Матице српске за славистику. 2004;(65-66):121-149.
conv_467 .

Bunjak, Petar, "Prevodilački rad Lazara Kneževića i recepcija poljske književnosti kod Srba" in Зборник Матице српске за славистику, no. 65-66 (2004):121-149,
conv_467 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2003
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/202
AB  - U radu se osvetljava doprinos Avgusta Bjelovskog (August Bielowski, 1806-1876) u istoriji prevođenja srpskih narodnih pesama na poljski, pri čemu se posebno ističu neke metričke karakteristike njegovih prevodilačkih rešenja koje su izmicale pažnji dosadašnjih istraživača.
AB  - V rabote pereocenivaetsja vklad l'vovskogo pol'skojazyčnogo poëta i istorika Avgusta Belovskogo (August Bielowski, 1806-1876) v oblasti literaturno perevoda serbskogo fol'klornogo nasledija. Ishodja iz fakta, čto Belovskij pervym sredi pol'skih perevodčikov serbskih narodnyh pesen vospol'zovalsja dlja peredači desetjatisložnika 4+6 takim že pol'skim razmerom, avtory ostanavlivajutsja na metričeskih osobennostjah ego priemov. Proizvedja statističeskij razbor korpusa (vsego 212 stihov), avtory prišli k vyvodu, čto pervostepennym kriteriem pri postrojke Belovskim nesimmetričnogo desjatisložnika ego perevodov bylo sohranenie vnutrennego členenija stiha (4+6), t.e. pročnogo mesta mediany (cezury) posle 4-go sloga. Ëto pokazyvaet, čto k dannomu razmeru Belovskij otnosilsja glavnym obrazom kak k sillabičeskomu. Priemy, harakterizujuščie takoe ego otnošenie, rassmotreny v sopostavlenii s priemami pol'skogo perevodčika 20 v. Česlava Jastšembec-Kozlovskogo. Zadavšis' voprosom, otkuda u Belovskogo-poëta beretsja takoj razmer v original'nom tvorčestve i perevodah, avtory otvet nahodjat v živom interese Belovskogo k fol'kloru, kak pol'skomu, tak i ukrainskomu. Pri ëtom imejutsja v vidu v pervuju očered' vdohnovljavšie ego narodnye pesni Zapadnoj Ukrainy, razmer kotoryh neredko - desjatisložnik 4+6
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - O srpskim deseteračkim pesmama u prevodima Avgusta Bjelovskog
T1  - O serbskih narodnyh pesnjah v perevodah Avgusta Belovskogo
EP  - 224
IS  - 7
SP  - 213
UR  - conv_884
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2003",
abstract = "U radu se osvetljava doprinos Avgusta Bjelovskog (August Bielowski, 1806-1876) u istoriji prevođenja srpskih narodnih pesama na poljski, pri čemu se posebno ističu neke metričke karakteristike njegovih prevodilačkih rešenja koje su izmicale pažnji dosadašnjih istraživača., V rabote pereocenivaetsja vklad l'vovskogo pol'skojazyčnogo poëta i istorika Avgusta Belovskogo (August Bielowski, 1806-1876) v oblasti literaturno perevoda serbskogo fol'klornogo nasledija. Ishodja iz fakta, čto Belovskij pervym sredi pol'skih perevodčikov serbskih narodnyh pesen vospol'zovalsja dlja peredači desetjatisložnika 4+6 takim že pol'skim razmerom, avtory ostanavlivajutsja na metričeskih osobennostjah ego priemov. Proizvedja statističeskij razbor korpusa (vsego 212 stihov), avtory prišli k vyvodu, čto pervostepennym kriteriem pri postrojke Belovskim nesimmetričnogo desjatisložnika ego perevodov bylo sohranenie vnutrennego členenija stiha (4+6), t.e. pročnogo mesta mediany (cezury) posle 4-go sloga. Ëto pokazyvaet, čto k dannomu razmeru Belovskij otnosilsja glavnym obrazom kak k sillabičeskomu. Priemy, harakterizujuščie takoe ego otnošenie, rassmotreny v sopostavlenii s priemami pol'skogo perevodčika 20 v. Česlava Jastšembec-Kozlovskogo. Zadavšis' voprosom, otkuda u Belovskogo-poëta beretsja takoj razmer v original'nom tvorčestve i perevodah, avtory otvet nahodjat v živom interese Belovskogo k fol'kloru, kak pol'skomu, tak i ukrainskomu. Pri ëtom imejutsja v vidu v pervuju očered' vdohnovljavšie ego narodnye pesni Zapadnoj Ukrainy, razmer kotoryh neredko - desjatisložnik 4+6",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "O srpskim deseteračkim pesmama u prevodima Avgusta Bjelovskog, O serbskih narodnyh pesnjah v perevodah Avgusta Belovskogo",
pages = "224-213",
number = "7",
url = "conv_884"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2003). O srpskim deseteračkim pesmama u prevodima Avgusta Bjelovskog. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(7), 213-224.
conv_884

Topić M, Bunjak P. O srpskim deseteračkim pesmama u prevodima Avgusta Bjelovskog. in Славистика. 2003;(7):213-224.
conv_884 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "O srpskim deseteračkim pesmama u prevodima Avgusta Bjelovskog" in Славистика, no. 7 (2003):213-224,
conv_884 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2003
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/211
AB  - Poljski pesnik i naučni radnik Avgust Bjelovski (August Bielowski, 1806-1876) dolazi u red istaknutih prevodilaca srpske narodne poezije na poljski. Iako, kvantitativno gledano, ne spada među najplodnije poljske prevodioce srpskog folklora, njegov je doprinos na tom polju izuzetan. Zadatak je ovoga rada da predstavi ovaj deo prevodilačkog opusa Bjelovskog, pri čemu će biti reči o nekim njegovim metričkim rešenjima koja dosadašnji istraživači nisu posebno vrednovali.
AB  - This paper attempts to re-evaluate the contribution of a Polish-speaking poet and historian from Lvov, Ukraine, August Bielowski (1806-1876) to the process of literary translation of Serbian folk heritage into Polish. Starting from the fact that Bielowski was the very first among Polish translators who used decasyllabic 4+6 as an equivalent for Serbian non-symmetric decasyllabic - we are focusing on metrical characteristics of his solutions. Although Serbian folk non-symmetric decasyllabic is not organized into rhymed structures, Bielowski - as well as his contemporaries and some later translators - could not renounce rhymes. Moreover, he often used complicated rhyme patterns that turned his structures into strophic ones. As an example of extreme solution we have presented Bielowski's translation of Vuk Karadzic's "A Girl and the Sun" ("Djevojka i sunce", I 416), entitled "Skarga" (1833), which turned a simple and naive Serbian lyric folk poem into - a sonnet. After conducting a statistical analysis of the whole material (total 212 verses), we concluded that Bielowski's primary criterion in building up non-symmetric decasyllabic of his translations was to preserve the internal structure of the verse (4+6), i.e. the permanence of mediana (caesura) after the 4th syllable. This is the evidence that Bielowski treated that format primarily as a syllabic one. Some illustrative examples of his metrical solutions are compared with ones that were applied by a 20th century Polish translator of Serbian folk poetry Czeslaw Jastrzebiec-Kozfowski. The key to answering the question of the origin of non-symmetric decasyllabic in Bielowski's original poetry and translations in our opinion, could be in his strong interest in Polish, as well as in Ukrainian folklore and thorough knowledge of both. We mainly have in mind his permanent inspiration by folk poems of Western Ukraine, which are quite often based on decasyllabic 4+6. Some basic elements of those poems especially noticeable on the lexical level, can be identified in Bielowski's Polish translations in its original Ukrainian form.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Avgust Bjelovski - poljski prevodilac srpske narodne poezije
T1  - August Bielowski: A Polish translator of Serbian folk poetry
EP  - 163
IS  - 2
SP  - 137
VL  - 30
UR  - conv_31
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2003",
abstract = "Poljski pesnik i naučni radnik Avgust Bjelovski (August Bielowski, 1806-1876) dolazi u red istaknutih prevodilaca srpske narodne poezije na poljski. Iako, kvantitativno gledano, ne spada među najplodnije poljske prevodioce srpskog folklora, njegov je doprinos na tom polju izuzetan. Zadatak je ovoga rada da predstavi ovaj deo prevodilačkog opusa Bjelovskog, pri čemu će biti reči o nekim njegovim metričkim rešenjima koja dosadašnji istraživači nisu posebno vrednovali., This paper attempts to re-evaluate the contribution of a Polish-speaking poet and historian from Lvov, Ukraine, August Bielowski (1806-1876) to the process of literary translation of Serbian folk heritage into Polish. Starting from the fact that Bielowski was the very first among Polish translators who used decasyllabic 4+6 as an equivalent for Serbian non-symmetric decasyllabic - we are focusing on metrical characteristics of his solutions. Although Serbian folk non-symmetric decasyllabic is not organized into rhymed structures, Bielowski - as well as his contemporaries and some later translators - could not renounce rhymes. Moreover, he often used complicated rhyme patterns that turned his structures into strophic ones. As an example of extreme solution we have presented Bielowski's translation of Vuk Karadzic's "A Girl and the Sun" ("Djevojka i sunce", I 416), entitled "Skarga" (1833), which turned a simple and naive Serbian lyric folk poem into - a sonnet. After conducting a statistical analysis of the whole material (total 212 verses), we concluded that Bielowski's primary criterion in building up non-symmetric decasyllabic of his translations was to preserve the internal structure of the verse (4+6), i.e. the permanence of mediana (caesura) after the 4th syllable. This is the evidence that Bielowski treated that format primarily as a syllabic one. Some illustrative examples of his metrical solutions are compared with ones that were applied by a 20th century Polish translator of Serbian folk poetry Czeslaw Jastrzebiec-Kozfowski. The key to answering the question of the origin of non-symmetric decasyllabic in Bielowski's original poetry and translations in our opinion, could be in his strong interest in Polish, as well as in Ukrainian folklore and thorough knowledge of both. We mainly have in mind his permanent inspiration by folk poems of Western Ukraine, which are quite often based on decasyllabic 4+6. Some basic elements of those poems especially noticeable on the lexical level, can be identified in Bielowski's Polish translations in its original Ukrainian form.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Avgust Bjelovski - poljski prevodilac srpske narodne poezije, August Bielowski: A Polish translator of Serbian folk poetry",
pages = "163-137",
number = "2",
volume = "30",
url = "conv_31"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2003). Avgust Bjelovski - poljski prevodilac srpske narodne poezije. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 30(2), 137-163.
conv_31

Topić M, Bunjak P. Avgust Bjelovski - poljski prevodilac srpske narodne poezije. in Филолошки преглед. 2003;30(2):137-163.
conv_31 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Avgust Bjelovski - poljski prevodilac srpske narodne poezije" in Филолошки преглед, 30, no. 2 (2003):137-163,
conv_31 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2002
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/172
AB  - U tekstu se obrazlažu metodološka polazišta za naučni projekat prijavljen pod naslovom Srpska narodna deseteračka poezija u poljskim prevodima metrički aspekt.
AB  - V rabote rassmatrivajutsja metodologičeskie položenija issledovatel'skie celi i planiruemye rezul'taty naučno-issledovatel'skogo proekta Pol'skie nerevody serbskoj desjamisložnoj narodnoj noëzii v memričeskom asnekme. Nesmotrja na obširnuju naučnuju literaturu v oblasti vosprijatija pol'skoj literaturnoj serbskogo fol'klora, avtory utverždajut čto metričeskie issledovanija pol'skih perevodov serbskih narodnyh pesen v ih istoričeskoj posledovatel'nosti mogut privesti k novym vyvodam o haraktere serbskogo i pol'skogo desjatisložnika 4+6, o ego funkcii v avtorskoj poëzii v opredelennye literaturny ëpohi, o poëtike otdel'nyh perevodčikov i daže vyvesti na novuju počvu sravnitel'noe izučenie pol'skogo i serbskogo fol'klora. Pri ëtom vse vremja imeetsja v vidu obščeslavjanskij harakmer desjamisložnika 4+6. Rezul'tatom dannogo issledovanija dolžna byt' monografičeskaja rabota Serbskaja narodnaja desjamisložnaja noëzija v nol'skih nerevodah (k izučeniju sravnimel'noj slavjanskoj memriki)
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Poljski prevodi srpskih narodnih pesama - perspektive novih istraživanja
T1  - Pol'skie perevody serbskoi narodnoi poëzii - perspektivy novyh issledovanii
EP  - 164
IS  - 6
SP  - 156
UR  - conv_865
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2002",
abstract = "U tekstu se obrazlažu metodološka polazišta za naučni projekat prijavljen pod naslovom Srpska narodna deseteračka poezija u poljskim prevodima metrički aspekt., V rabote rassmatrivajutsja metodologičeskie položenija issledovatel'skie celi i planiruemye rezul'taty naučno-issledovatel'skogo proekta Pol'skie nerevody serbskoj desjamisložnoj narodnoj noëzii v memričeskom asnekme. Nesmotrja na obširnuju naučnuju literaturu v oblasti vosprijatija pol'skoj literaturnoj serbskogo fol'klora, avtory utverždajut čto metričeskie issledovanija pol'skih perevodov serbskih narodnyh pesen v ih istoričeskoj posledovatel'nosti mogut privesti k novym vyvodam o haraktere serbskogo i pol'skogo desjatisložnika 4+6, o ego funkcii v avtorskoj poëzii v opredelennye literaturny ëpohi, o poëtike otdel'nyh perevodčikov i daže vyvesti na novuju počvu sravnitel'noe izučenie pol'skogo i serbskogo fol'klora. Pri ëtom vse vremja imeetsja v vidu obščeslavjanskij harakmer desjamisložnika 4+6. Rezul'tatom dannogo issledovanija dolžna byt' monografičeskaja rabota Serbskaja narodnaja desjamisložnaja noëzija v nol'skih nerevodah (k izučeniju sravnimel'noj slavjanskoj memriki)",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Poljski prevodi srpskih narodnih pesama - perspektive novih istraživanja, Pol'skie perevody serbskoi narodnoi poëzii - perspektivy novyh issledovanii",
pages = "164-156",
number = "6",
url = "conv_865"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2002). Poljski prevodi srpskih narodnih pesama - perspektive novih istraživanja. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(6), 156-164.
conv_865

Topić M, Bunjak P. Poljski prevodi srpskih narodnih pesama - perspektive novih istraživanja. in Славистика. 2002;(6):156-164.
conv_865 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Poljski prevodi srpskih narodnih pesama - perspektive novih istraživanja" in Славистика, no. 6 (2002):156-164,
conv_865 .

TY  - JOUR
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2002
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/178
AB  - Poznati srpski polonista i slavista Đorđe Živanović (1908-1995), profesor beogradskog Filološkog fakulteta, u svojim široko koncipiranim slovenskim studijama dosta je pažnje posvećivao slovačko-srpskim kuturnim doticajima. Zadatak je ovoga saopštenja-podsećanje na doprinos jednoga "neslovakiste" temi koja nas danas ovde okuplja.
AB  - Džordže Živanovič (1908-1995) - vydajuščijsja serbskij slavist polonist, istorik serbskoj literatury i pol'sko-serbskih literaturnyh svjazej, professor Belgradskogo universiteta - na protjaženii četyreh desjatiletii svoej bogatoj naučnoj dejatel'nosti projavljal neprehodjaščij interes k istorii slovacko-serbskih otnošenij. Central'noe značenie pridaval on idee slavjanskoj vzaimnosmi, kak obščemu fonu političeskoj, kul'turnoj literaturnoj istorii vsego slavjanstva v pervye tri četverti JUIJU stoletija i v osobennosti serbskoj sredy. Sledovatel'no, v fokuse ego naučnogo vnimanija nahodilas' dejatel'nost' "apostolov" slavjanskoj idei - Kollara Šafarika i Palackogo, a takže L. Štura i ego serbskih posledovatelej. Glavnymi temami D. Živanoviča byli naučnaja dejatel'nost' P.  . Šafarika vo vremja ego prebyvanija v Novi Sade, a takže učeba veduščih dejatelej serbskoj literatury i nauki JUIJU veka (Džuro Daničiča, Miloša Popoviča,  ovana Iliča i pr) v slovackih kollegijah, zadavšaja - blagodarja sil'nomu vlijaniju idej L. Štura - napravlenie ih buduščej raboty
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Slovakistička interesovanja profesora Đorđa Živanovića
T1  - Naučnyj interes professora Džordže Živanoviča k slovakistike
EP  - 250
IS  - 6
SP  - 242
UR  - conv_868
ER  - 

@article{
author = "Bunjak, Petar",
year = "2002",
abstract = "Poznati srpski polonista i slavista Đorđe Živanović (1908-1995), profesor beogradskog Filološkog fakulteta, u svojim široko koncipiranim slovenskim studijama dosta je pažnje posvećivao slovačko-srpskim kuturnim doticajima. Zadatak je ovoga saopštenja-podsećanje na doprinos jednoga "neslovakiste" temi koja nas danas ovde okuplja., Džordže Živanovič (1908-1995) - vydajuščijsja serbskij slavist polonist, istorik serbskoj literatury i pol'sko-serbskih literaturnyh svjazej, professor Belgradskogo universiteta - na protjaženii četyreh desjatiletii svoej bogatoj naučnoj dejatel'nosti projavljal neprehodjaščij interes k istorii slovacko-serbskih otnošenij. Central'noe značenie pridaval on idee slavjanskoj vzaimnosmi, kak obščemu fonu političeskoj, kul'turnoj literaturnoj istorii vsego slavjanstva v pervye tri četverti JUIJU stoletija i v osobennosti serbskoj sredy. Sledovatel'no, v fokuse ego naučnogo vnimanija nahodilas' dejatel'nost' "apostolov" slavjanskoj idei - Kollara Šafarika i Palackogo, a takže L. Štura i ego serbskih posledovatelej. Glavnymi temami D. Živanoviča byli naučnaja dejatel'nost' P.  . Šafarika vo vremja ego prebyvanija v Novi Sade, a takže učeba veduščih dejatelej serbskoj literatury i nauki JUIJU veka (Džuro Daničiča, Miloša Popoviča,  ovana Iliča i pr) v slovackih kollegijah, zadavšaja - blagodarja sil'nomu vlijaniju idej L. Štura - napravlenie ih buduščej raboty",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Slovakistička interesovanja profesora Đorđa Živanovića, Naučnyj interes professora Džordže Živanoviča k slovakistike",
pages = "250-242",
number = "6",
url = "conv_868"
}

Bunjak, P.. (2002). Slovakistička interesovanja profesora Đorđa Živanovića. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(6), 242-250.
conv_868

Bunjak P. Slovakistička interesovanja profesora Đorđa Živanovića. in Славистика. 2002;(6):242-250.
conv_868 .

Bunjak, Petar, "Slovakistička interesovanja profesora Đorđa Živanovića" in Славистика, no. 6 (2002):242-250,
conv_868 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2000
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/142
AB  - Rad će bavi semantičkom u metričkom analizom prevoda pet pesama Julijana Tuvima koje je Desanka Maksimović publikovala 1956. u 1957. godine, kao i odnosom pojedinih prevodilačkih rešenja prema originalnom stvaralaštvu srpske pesnikinje.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Poezija Juliana Tuvima u prevodima Desanke Maksimović
EP  - 69
IS  - 1
SP  - 55
VL  - 27
UR  - conv_3
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2000",
abstract = "Rad će bavi semantičkom u metričkom analizom prevoda pet pesama Julijana Tuvima koje je Desanka Maksimović publikovala 1956. u 1957. godine, kao i odnosom pojedinih prevodilačkih rešenja prema originalnom stvaralaštvu srpske pesnikinje.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Poezija Juliana Tuvima u prevodima Desanke Maksimović",
pages = "69-55",
number = "1",
volume = "27",
url = "conv_3"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2000). Poezija Juliana Tuvima u prevodima Desanke Maksimović. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 27(1), 55-69.
conv_3

Topić M, Bunjak P. Poezija Juliana Tuvima u prevodima Desanke Maksimović. in Филолошки преглед. 2000;27(1):55-69.
conv_3 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Poezija Juliana Tuvima u prevodima Desanke Maksimović" in Филолошки преглед, 27, no. 1 (2000):55-69,
conv_3 .

TY  - JOUR
AU  - Topić, Miroslav
AU  - Bunjak, Petar
PY  - 2000
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/137
AB  - U radu se izlaže niz činjenica koje svedoče o tome da su Desanki Maksimović bila poznata neka od ključnih dela poljskog romantičara Adama Mickjeviča, a da su se javljala i kao intertekstualni signali u poeziji i prozi srpske pesnikinje.
AB  - Samaja izvestnaja serbskaja poetessa XX veka Desanka Maksimovič izdavna byla znakoma s tvorčestvom pol'skogo romantika Adama Mickeviča. Pobyvav v 1947 g. v Pol'še, ona napisala rjad stihotvorenij s pol'skoj tematikoj, sredi kotoryh - Razrušennyj pamjatnik Mickeviča (1948). S poloviny 50-h godov D. Maksimovič pečataetsja takže kak perevodčik pol'skoj poëzii na serbskij jazyk. Pervym sredi svyše tridcati perevedennyh eju proizvedenij pol'skih avtorov bylo šutlivoe stihotvorenie Brito-striženo Adama Mickeviča (v kačestve podlinnika poëtessa v dannom slučae vospol'zovalas' russkim perevodom). Na materiale rjada proizvedenij D. Maksimovič, avtory nastojaščej raboty ukazyvajut ih vozmožnye intertekstual'nye 'soprikosnovenija' s tvorčestvom znamenitogo pol'skogo poëta. Na idejnom plane stihotvorenie D. Maksimovič Razrušennyj pamjatnik Mickeviča, takže kak i bolee pozdnij sonet Sovremennik predkov (1987) obnaruživajut suščestvennye svjazi s širokim metatekstual'nym 'polem' okružajuščem ličnost' A. Mickeviča (razdely I-II). Dalee (v razdelah III-VII) rassmatrivajutsja intertekstual'nye 'otgoloski' otdel'nyh proizvedenij Mickeviča v tvorčestve D. Maksimovič: Ody k molodosti v poëme Rodina, ja zdes' (1951); Nad vodoj bol'šoj i čistoj v stihotvorenii Del'finy (1992) ballady Svitez' v skazke Esli verit' moej babuške (1958); Pesni Vajdelota (iz Konrada Vallenroda) v sonete Zabvenie (1987); Pana Tadeuša v stihotvorenijah dlja detej Veselyj sad (1954), Bogatoe detstvo i Čto slušajut deti vo vsem mire (1977). V fokuse issledovanija pri ëtom nahodjatsja harakternye temy motivy, ih sočetanija, stilističeskie priemy itd., variacii kotoryh služat osnovaniem dlja vyvodov o različnogo roda metatekstual'nyh 'rasširenijah' proizvedenij Mickeviča v tvorčestve serbskoj poëtessy. Po mneniju avtorov ves' sobrannyj i predstavlennyj imi v rabote material jarko svidetel'stvuet o tom, čto Desanka Maksimovič byla vnimatel'nym čitatelem i daže gorjačim poklonnikom pol'skogo poëta.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Desanka Maksimović i Adam Mickjevič
EP  - 103
IS  - 2
SP  - 73
VL  - 27
UR  - conv_10
ER  - 

@article{
author = "Topić, Miroslav and Bunjak, Petar",
year = "2000",
abstract = "U radu se izlaže niz činjenica koje svedoče o tome da su Desanki Maksimović bila poznata neka od ključnih dela poljskog romantičara Adama Mickjeviča, a da su se javljala i kao intertekstualni signali u poeziji i prozi srpske pesnikinje., Samaja izvestnaja serbskaja poetessa XX veka Desanka Maksimovič izdavna byla znakoma s tvorčestvom pol'skogo romantika Adama Mickeviča. Pobyvav v 1947 g. v Pol'še, ona napisala rjad stihotvorenij s pol'skoj tematikoj, sredi kotoryh - Razrušennyj pamjatnik Mickeviča (1948). S poloviny 50-h godov D. Maksimovič pečataetsja takže kak perevodčik pol'skoj poëzii na serbskij jazyk. Pervym sredi svyše tridcati perevedennyh eju proizvedenij pol'skih avtorov bylo šutlivoe stihotvorenie Brito-striženo Adama Mickeviča (v kačestve podlinnika poëtessa v dannom slučae vospol'zovalas' russkim perevodom). Na materiale rjada proizvedenij D. Maksimovič, avtory nastojaščej raboty ukazyvajut ih vozmožnye intertekstual'nye 'soprikosnovenija' s tvorčestvom znamenitogo pol'skogo poëta. Na idejnom plane stihotvorenie D. Maksimovič Razrušennyj pamjatnik Mickeviča, takže kak i bolee pozdnij sonet Sovremennik predkov (1987) obnaruživajut suščestvennye svjazi s širokim metatekstual'nym 'polem' okružajuščem ličnost' A. Mickeviča (razdely I-II). Dalee (v razdelah III-VII) rassmatrivajutsja intertekstual'nye 'otgoloski' otdel'nyh proizvedenij Mickeviča v tvorčestve D. Maksimovič: Ody k molodosti v poëme Rodina, ja zdes' (1951); Nad vodoj bol'šoj i čistoj v stihotvorenii Del'finy (1992) ballady Svitez' v skazke Esli verit' moej babuške (1958); Pesni Vajdelota (iz Konrada Vallenroda) v sonete Zabvenie (1987); Pana Tadeuša v stihotvorenijah dlja detej Veselyj sad (1954), Bogatoe detstvo i Čto slušajut deti vo vsem mire (1977). V fokuse issledovanija pri ëtom nahodjatsja harakternye temy motivy, ih sočetanija, stilističeskie priemy itd., variacii kotoryh služat osnovaniem dlja vyvodov o različnogo roda metatekstual'nyh 'rasširenijah' proizvedenij Mickeviča v tvorčestve serbskoj poëtessy. Po mneniju avtorov ves' sobrannyj i predstavlennyj imi v rabote material jarko svidetel'stvuet o tom, čto Desanka Maksimovič byla vnimatel'nym čitatelem i daže gorjačim poklonnikom pol'skogo poëta.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Desanka Maksimović i Adam Mickjevič",
pages = "103-73",
number = "2",
volume = "27",
url = "conv_10"
}

Topić, M.,& Bunjak, P.. (2000). Desanka Maksimović i Adam Mickjevič. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 27(2), 73-103.
conv_10

Topić M, Bunjak P. Desanka Maksimović i Adam Mickjevič. in Филолошки преглед. 2000;27(2):73-103.
conv_10 .

Topić, Miroslav, Bunjak, Petar, "Desanka Maksimović i Adam Mickjevič" in Филолошки преглед, 27, no. 2 (2000):73-103,
conv_10 .