TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2022
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1473
AB  - Mutual relations between idioms with the constituent arms in three modern Balkan languages have been analysed through morphological-semantical contrasting, primarily through the analysis of Greek and Albanian, and the extended one, with a view to the Serbian language. With regard to the direction, each of the afore-mentioned languages have been treated both as the source, and as the target ones. At the same time, their classification into appropriate groups of phraseological units has been carried out based on the degree of the formal-structural and semantic concordance. The research corpus is limited to constructions with the mentioned component (which can be treated as a terminological unit), primarily by noun idioms and paremias, but also by verb idioms, since it deals with structures wherein this component has the most frequent use in all three languages. In this paper, we have sought to indicate also the complementarity, semantic nuances of such phraseological and proverbial structures, but also their differences, as well as to provide an overview of the analysis that reveals whether inter-lingual, inter-lexical and/or inter-phraseological convergence prevails between them, and to what extent we can speak about the complementary metaphoric concept they express.
AB  - Рад је посвећен контрастивној и компаративној анализи фразеологизама и паремија
с лексичким конституентом άρμα/όπλο, armë, оружје (који се може третирати и као терминолошка јединица и/или термин) у три савремена балканска језика, грчком, албанском и српском. Сваки језик је сагледан или као полазни или као циљни. У грчком и
албанском указана лексема може се често наћи и у облику множине, што није случај са
српским, а само у грчком постоје две лексеме за његово означавање. Путем указане анализе извршена је подела на основу њихове уочене формално-структурне подударности
(номинални и глаголски), а истовремено су и груписани у осам одговарајућих семантичких поља. Начелно сагледано, између свих фразеолошко-паремиолошких конструкција у сва три језика постоји велики степен хомотипичности, односно апсолутне подударности и на структурном и на семантичком плану, док поједина забележена одступања у виду идиотипичних конструкција указују на то да се у сваком од разматраних
језика лексема оружје сагледавала и доживљавала на различите културне, социолошке
и практичне начине. Један мањи број фразеологизама из војне терминологије прешао
је у колоквијални начин обраћања, што недвосмислено говори у прилог (некадашњој)
важности оружја у мушком друштву и о односу мушкараца према њему.
Уколико се ослонимо на резултате наше анализе, проистиче закључак да између
грчког, албанског и српског језика постоји велика комплементарност као и међујезичка
те међусемантичка подударност када је реч о фразеологизмима и паремијама с лексемом άρμα/όπλο, armë, оружје. Ово на свој начин потврђује присуство опште препознатљивог балканског менталитета и чврсто утемељеног култа оружја код сва три народа,
што, са своје стране, представља последицу постојања некадашњих међусобних уплива
и размена на културолошком и на (донекле) језичком плану кроз време и простор.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу
T1  - The lexeme arm (weapon) in Greek and Albanian idiomatic expressions with an overview of the Serbian counterparts: a contribution to inter-Balcan phraseological research
EP  - 84
SP  - 71
VL  - 52
UR  - conv_2880
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2022",
abstract = "Mutual relations between idioms with the constituent arms in three modern Balkan languages have been analysed through morphological-semantical contrasting, primarily through the analysis of Greek and Albanian, and the extended one, with a view to the Serbian language. With regard to the direction, each of the afore-mentioned languages have been treated both as the source, and as the target ones. At the same time, their classification into appropriate groups of phraseological units has been carried out based on the degree of the formal-structural and semantic concordance. The research corpus is limited to constructions with the mentioned component (which can be treated as a terminological unit), primarily by noun idioms and paremias, but also by verb idioms, since it deals with structures wherein this component has the most frequent use in all three languages. In this paper, we have sought to indicate also the complementarity, semantic nuances of such phraseological and proverbial structures, but also their differences, as well as to provide an overview of the analysis that reveals whether inter-lingual, inter-lexical and/or inter-phraseological convergence prevails between them, and to what extent we can speak about the complementary metaphoric concept they express., Рад је посвећен контрастивној и компаративној анализи фразеологизама и паремија
с лексичким конституентом άρμα/όπλο, armë, оружје (који се може третирати и као терминолошка јединица и/или термин) у три савремена балканска језика, грчком, албанском и српском. Сваки језик је сагледан или као полазни или као циљни. У грчком и
албанском указана лексема може се често наћи и у облику множине, што није случај са
српским, а само у грчком постоје две лексеме за његово означавање. Путем указане анализе извршена је подела на основу њихове уочене формално-структурне подударности
(номинални и глаголски), а истовремено су и груписани у осам одговарајућих семантичких поља. Начелно сагледано, између свих фразеолошко-паремиолошких конструкција у сва три језика постоји велики степен хомотипичности, односно апсолутне подударности и на структурном и на семантичком плану, док поједина забележена одступања у виду идиотипичних конструкција указују на то да се у сваком од разматраних
језика лексема оружје сагледавала и доживљавала на различите културне, социолошке
и практичне начине. Један мањи број фразеологизама из војне терминологије прешао
је у колоквијални начин обраћања, што недвосмислено говори у прилог (некадашњој)
важности оружја у мушком друштву и о односу мушкараца према њему.
Уколико се ослонимо на резултате наше анализе, проистиче закључак да између
грчког, албанског и српског језика постоји велика комплементарност као и међујезичка
те међусемантичка подударност када је реч о фразеологизмима и паремијама с лексемом άρμα/όπλο, armë, оружје. Ово на свој начин потврђује присуство опште препознатљивог балканског менталитета и чврсто утемељеног култа оружја код сва три народа,
што, са своје стране, представља последицу постојања некадашњих међусобних уплива
и размена на културолошком и на (донекле) језичком плану кроз време и простор.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу",
title = "The lexeme arm (weapon) in Greek and Albanian idiomatic expressions with an overview of the Serbian counterparts: a contribution to inter-Balcan phraseological research",
pages = "84-71",
volume = "52",
url = "conv_2880"
}

Mutavdžić, P.. (2022). The lexeme arm (weapon) in Greek and Albanian idiomatic expressions with an overview of the Serbian counterparts: a contribution to inter-Balcan phraseological research. in Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 52, 71-84.
conv_2880

Mutavdžić P. The lexeme arm (weapon) in Greek and Albanian idiomatic expressions with an overview of the Serbian counterparts: a contribution to inter-Balcan phraseological research. in Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу. 2022;52:71-84.
conv_2880 .

Mutavdžić, Predrag, "The lexeme arm (weapon) in Greek and Albanian idiomatic expressions with an overview of the Serbian counterparts: a contribution to inter-Balcan phraseological research" in Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу, 52 (2022):71-84,
conv_2880 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2022
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1513
AB  - Уколико пођемо од тога да је књига део општег људског и националног блага, да се савремено друштво не може
замислити без ње, будући да и даље функционише као један од најважнијих извора информација, у овом раду се
прегледно разматрају фразеологизми формирани путем кључне лексеме књига у савременом грчком, румунском
и српском језику. Мада њихов укупан број није велики, то не спречава да их посматрамо као засебну фразеолошку
поткласу унутар које се запажају фразеологизми који су, са једне стране, веома блиски, чак сасвим идентични
са фразеологизмима који се могу пронаћи у другим европским језицима – што указује на преношење културних
утицаја – а са друге стране се запажају и они сасвим идиотипични, својствени само једном језику и, самим тим,
непоновљиви. Основни закључак који се намеће јесте да између наведених језика превагу односе структурно подударни
фразеологизми, односно фразеолошки степен потпуне еквиваленције, кога прати степен делимичне, док семантичка
еквиваленција припада углавном подударном нивоу. Оно не треба да чуди, с обзиром на то да је човеков однос
према књизи у неку руку универзалан, мада су јој у сваком балканском друштву приписане и посебне одлике услед
неминовних друштвено-културолошких разлика. То значи да су разматрани балкански језици пре хомотипични него
идиотипични.
AB  - The present paper is devoted to a brief analysis of recorded idiomatic expressions in three modern Balkan languages: Romanian, Greek and Serbian, containing the lexeme carte / biblίo / knjiga as their keyword. In the history of human society, book has always played a special role which could be described as a role of a so-called knowledge container with strong symbolic meanings - this feature gradually became one of its predominant ones in almost all cultures. Even though these idiomatic constructions do not form a large thematic group - in total the number of all examined examples is 66 - the fact is that the aforementioned lexeme fulfils the role of a linguocultureme in the languages in question. There have been observed two groups of idioms - the first one consists of those whose structure and meaning are absolutely convergent and concordant with the corresponding idiomatic expressions found in other European languages, for example, eίmai cleistό biblίo = biti zatvorena knjiga= a fi ca o carte închisă, or nu judeca cartea după coperta sa = na men crίneis έna biblίo apό to exώphyllό toy = ne sudi o knjizi po koricama. The second group is composed of such idiomatic expressions which can be found only in one language, respectively. In other words, they are identified as special units because they remain the property of only one language, they are absolutely individual forms in terms of their meaning, morphological structure, use and expressiveness; e.g. ai carte, ai parte, or a lega cartea de gard.
PB  - Панчево : Градска библиотека
T2  - Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
T1  - Књига као део фразеологије (на примеру грчког, румунског и српског језика)
EP  - 91
IS  - 40
SP  - 76
DO  - 10.19090/cit.2022.40.76-91
UR  - conv_1416
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2022",
abstract = "Уколико пођемо од тога да је књига део општег људског и националног блага, да се савремено друштво не може
замислити без ње, будући да и даље функционише као један од најважнијих извора информација, у овом раду се
прегледно разматрају фразеологизми формирани путем кључне лексеме књига у савременом грчком, румунском
и српском језику. Мада њихов укупан број није велики, то не спречава да их посматрамо као засебну фразеолошку
поткласу унутар које се запажају фразеологизми који су, са једне стране, веома блиски, чак сасвим идентични
са фразеологизмима који се могу пронаћи у другим европским језицима – што указује на преношење културних
утицаја – а са друге стране се запажају и они сасвим идиотипични, својствени само једном језику и, самим тим,
непоновљиви. Основни закључак који се намеће јесте да између наведених језика превагу односе структурно подударни
фразеологизми, односно фразеолошки степен потпуне еквиваленције, кога прати степен делимичне, док семантичка
еквиваленција припада углавном подударном нивоу. Оно не треба да чуди, с обзиром на то да је човеков однос
према књизи у неку руку универзалан, мада су јој у сваком балканском друштву приписане и посебне одлике услед
неминовних друштвено-културолошких разлика. То значи да су разматрани балкански језици пре хомотипични него
идиотипични., The present paper is devoted to a brief analysis of recorded idiomatic expressions in three modern Balkan languages: Romanian, Greek and Serbian, containing the lexeme carte / biblίo / knjiga as their keyword. In the history of human society, book has always played a special role which could be described as a role of a so-called knowledge container with strong symbolic meanings - this feature gradually became one of its predominant ones in almost all cultures. Even though these idiomatic constructions do not form a large thematic group - in total the number of all examined examples is 66 - the fact is that the aforementioned lexeme fulfils the role of a linguocultureme in the languages in question. There have been observed two groups of idioms - the first one consists of those whose structure and meaning are absolutely convergent and concordant with the corresponding idiomatic expressions found in other European languages, for example, eίmai cleistό biblίo = biti zatvorena knjiga= a fi ca o carte închisă, or nu judeca cartea după coperta sa = na men crίneis έna biblίo apό to exώphyllό toy = ne sudi o knjizi po koricama. The second group is composed of such idiomatic expressions which can be found only in one language, respectively. In other words, they are identified as special units because they remain the property of only one language, they are absolutely individual forms in terms of their meaning, morphological structure, use and expressiveness; e.g. ai carte, ai parte, or a lega cartea de gard.",
publisher = "Панчево : Градска библиотека",
journal = "Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства",
title = "Књига као део фразеологије (на примеру грчког, румунског и српског језика)",
pages = "91-76",
number = "40",
doi = "10.19090/cit.2022.40.76-91",
url = "conv_1416"
}

Mutavdžić, P.. (2022). Књига као део фразеологије (на примеру грчког, румунског и српског језика). in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства
Панчево : Градска библиотека.(40), 76-91.
https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.76-91
conv_1416

Mutavdžić P. Књига као део фразеологије (на примеру грчког, румунског и српског језика). in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства. 2022;(40):76-91.
doi:10.19090/cit.2022.40.76-91
conv_1416 .

Mutavdžić, Predrag, "Књига као део фразеологије (на примеру грчког, румунског и српског језика)" in Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, no. 40 (2022):76-91,
https://doi.org/10.19090/cit.2022.40.76-91 .,
conv_1416 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Krijezi, Merima
PY  - 2021
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1383
AB  - Путем морфолошко-семантичког контрастирања анализирају се међусобни односи између фразеологизама с нумеричким конституентом dy/два у два савремена балканска језика, албанском и српском, који могу бити како полазни тако и циљни језици. Истовремено се врши њихова класификација у одговарајуће групе фразеолошких јединица заснована на степену формално-структуралне и семантичке подударности. Корпус истраживања ограничен је на указани основни број, с обзиром да нам је главна тежња да покажемо колико се ова два језика испољавају као јединствени у погледу исказивања семантичког опсега којe овакве
фразеолошке конструкције са маркираним нумеричким конституентом носе и поседују. Наша пажња је усмерена и на семантичке (метафоричке) концепте које забележени фразеологизми и паремије носе чиме настојимо да дамо допринос у проучавању овог и даље недовољно истраженог дела балканске фразеологије
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Фразеологизми с бројем dy/два у савременом албанском и српском језику
EP  - 453
SP  - 439
VL  - 26
UR  - conv_2569
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Krijezi, Merima",
year = "2021",
abstract = "Путем морфолошко-семантичког контрастирања анализирају се међусобни односи између фразеологизама с нумеричким конституентом dy/два у два савремена балканска језика, албанском и српском, који могу бити како полазни тако и циљни језици. Истовремено се врши њихова класификација у одговарајуће групе фразеолошких јединица заснована на степену формално-структуралне и семантичке подударности. Корпус истраживања ограничен је на указани основни број, с обзиром да нам је главна тежња да покажемо колико се ова два језика испољавају као јединствени у погледу исказивања семантичког опсега којe овакве
фразеолошке конструкције са маркираним нумеричким конституентом носе и поседују. Наша пажња је усмерена и на семантичке (метафоричке) концепте које забележени фразеологизми и паремије носе чиме настојимо да дамо допринос у проучавању овог и даље недовољно истраженог дела балканске фразеологије",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Фразеологизми с бројем dy/два у савременом албанском и српском језику",
pages = "453-439",
volume = "26",
url = "conv_2569"
}

Mutavdžić, P.,& Krijezi, M.. (2021). Фразеологизми с бројем dy/два у савременом албанском и српском језику. in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет., 26, 439-453.
conv_2569

Mutavdžić P, Krijezi M. Фразеологизми с бројем dy/два у савременом албанском и српском језику. in Српски језик : студије српске и словенске. 2021;26:439-453.
conv_2569 .

Mutavdžić, Predrag, Krijezi, Merima, "Фразеологизми с бројем dy/два у савременом албанском и српском језику" in Српски језик : студије српске и словенске, 26 (2021):439-453,
conv_2569 .

TY  - CHAP
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Krijezi, Merima
PY  - 2020
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1327
AB  - Савремени албански разликује се од осталих европских језика и по томе што поседује посебан глаголски начин, оптатив, којим говорно лице изражава своју жељу, радост као и друга суптилна емоционална стања. Из тог разлога његово сусретање у језику у писаној и у усменој форми је веома често. С обзиром да је оптатив садржан и у једном низу фразеолошких конструкција, аутори у овом раду настоје да укажу на нека од његових основних експресивних и семантичких својстава унутар тих конструкција те да дају њихове одговарајуће преводне еквиваленте на српском.
T2  - Језици и културе у времену и простору : тематски зборник
T1  - О албанском оптативу и могућностима његовог разумевања (преношења) на српски
EP  - 119
IS  - 1
SP  - 107
VL  - 9
UR  - conv_2571
ER  - 

@inbook{
author = "Mutavdžić, Predrag and Krijezi, Merima",
year = "2020",
abstract = "Савремени албански разликује се од осталих европских језика и по томе што поседује посебан глаголски начин, оптатив, којим говорно лице изражава своју жељу, радост као и друга суптилна емоционална стања. Из тог разлога његово сусретање у језику у писаној и у усменој форми је веома често. С обзиром да је оптатив садржан и у једном низу фразеолошких конструкција, аутори у овом раду настоје да укажу на нека од његових основних експресивних и семантичких својстава унутар тих конструкција те да дају њихове одговарајуће преводне еквиваленте на српском.",
journal = "Језици и културе у времену и простору : тематски зборник",
booktitle = "О албанском оптативу и могућностима његовог разумевања (преношења) на српски",
pages = "119-107",
number = "1",
volume = "9",
url = "conv_2571"
}

Mutavdžić, P.,& Krijezi, M.. (2020). О албанском оптативу и могућностима његовог разумевања (преношења) на српски. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник, 9(1), 107-119.
conv_2571

Mutavdžić P, Krijezi M. О албанском оптативу и могућностима његовог разумевања (преношења) на српски. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 2020;9(1):107-119.
conv_2571 .

Mutavdžić, Predrag, Krijezi, Merima, "О албанском оптативу и могућностима његовог разумевања (преношења) на српски" in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник, 9, no. 1 (2020):107-119,
conv_2571 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Krijezi, Merima
PY  - 2020
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1326
AB  - У раду аутори указују на једну необичну фразеолошку конструкцију са зоонимом коњ у три савремена и међусобно несродна језика – албанском, грчком и румунском – која је углавном карактеристична за балканско језичко и културно подручје. Реч је о номиналној синтагми зелени коњ која се, у оквиру анализираног фразеолошког корпуса сва три језика, уочава код једног ограниченог броја структурно различитих фразеологизама. И поред разлика, поједини албански и румунски фразеологизми са поменутом синтагмом формирани су по истом принципу (моделу) и носе исти семантички смисао. Отуда се може рећи како између ових језика постоји знатан степен подударности у оквиру балканске микрофразеолошке слике у односу на фразеолошку слику између грчког и албанског те грчког и румунског језика. Подударност је сагледана и из ширег контекста, првенствено из домена историјско-културолошког, етимолошког, религијског и семантичког. Анализирани су у исти мах и сви потенцијални фактори који су, према нашем виђењу, могли да имају утицаја како на настанак синтагме зелени коњ, тако и на њено очување у лексичком корпусу ових савремених балканских језика.
AB  - While analyzing the phraseological corpus of the Albanian, Greek and Romanian languages which include the key lexeme horse, we have noticed that the nominal phrase (syntagm)
green horse (kalë jeshil, πράσινα άλογα, cai verzi) exists in a number of idiomatic expressions
which differ in their inner (more precisely, morphological) structure but which possess the
same semantic meaning referring exclusively to the description of impossible and unrealistic
events, wishes or situations. As our examples have shown, there is a high degree of equivalence between all recorded idiomatic expressions, as well as paroemias in Albanian, Greek
and Romanian, which means that a micro-phraseological concordance has been registered
among these three Balkan and unrelated languages. Looking at the wider Balkan phraseological picture, in Modern Greek the aforementioned nominal phrase is mostly used in plural and
in a petrified phraseological construction which forms a unique exclamation sentence (και τα
πράσινα άλογα! /= “And green horses!”/).
As far as our opinion on the origin of this noun phrase is concerned, our view is that it
could possibly stem from the Greek language of the Hellenistic period. This remark is additionally confirmed by the fact that it could not be found in any other ancient Greek or Latin
text but only in the Bible, more precisely in the Gospel of John (ίππος χλωρός) where it has
been mentioned for the first time. Due to very long and intense inter-cultural and lexical influences between Balkan peoples, in which the influences of the Greek language had played a
crucial role, this nominal construction, having later entered the contemporary Albanian and
Romanian languages, has become a part of a small group of idiomatic expressions which cannot be found in any other European language, except in English.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу
T1  - О једној идиопитичној балканској конструкцији са лексемом коњ
EP  - 38
SP  - 19
VL  - 46
UR  - conv_2570
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Krijezi, Merima",
year = "2020",
abstract = "У раду аутори указују на једну необичну фразеолошку конструкцију са зоонимом коњ у три савремена и међусобно несродна језика – албанском, грчком и румунском – која је углавном карактеристична за балканско језичко и културно подручје. Реч је о номиналној синтагми зелени коњ која се, у оквиру анализираног фразеолошког корпуса сва три језика, уочава код једног ограниченог броја структурно различитих фразеологизама. И поред разлика, поједини албански и румунски фразеологизми са поменутом синтагмом формирани су по истом принципу (моделу) и носе исти семантички смисао. Отуда се може рећи како између ових језика постоји знатан степен подударности у оквиру балканске микрофразеолошке слике у односу на фразеолошку слику између грчког и албанског те грчког и румунског језика. Подударност је сагледана и из ширег контекста, првенствено из домена историјско-културолошког, етимолошког, религијског и семантичког. Анализирани су у исти мах и сви потенцијални фактори који су, према нашем виђењу, могли да имају утицаја како на настанак синтагме зелени коњ, тако и на њено очување у лексичком корпусу ових савремених балканских језика., While analyzing the phraseological corpus of the Albanian, Greek and Romanian languages which include the key lexeme horse, we have noticed that the nominal phrase (syntagm)
green horse (kalë jeshil, πράσινα άλογα, cai verzi) exists in a number of idiomatic expressions
which differ in their inner (more precisely, morphological) structure but which possess the
same semantic meaning referring exclusively to the description of impossible and unrealistic
events, wishes or situations. As our examples have shown, there is a high degree of equivalence between all recorded idiomatic expressions, as well as paroemias in Albanian, Greek
and Romanian, which means that a micro-phraseological concordance has been registered
among these three Balkan and unrelated languages. Looking at the wider Balkan phraseological picture, in Modern Greek the aforementioned nominal phrase is mostly used in plural and
in a petrified phraseological construction which forms a unique exclamation sentence (και τα
πράσινα άλογα! /= “And green horses!”/).
As far as our opinion on the origin of this noun phrase is concerned, our view is that it
could possibly stem from the Greek language of the Hellenistic period. This remark is additionally confirmed by the fact that it could not be found in any other ancient Greek or Latin
text but only in the Bible, more precisely in the Gospel of John (ίππος χλωρός) where it has
been mentioned for the first time. Due to very long and intense inter-cultural and lexical influences between Balkan peoples, in which the influences of the Greek language had played a
crucial role, this nominal construction, having later entered the contemporary Albanian and
Romanian languages, has become a part of a small group of idiomatic expressions which cannot be found in any other European language, except in English.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу",
title = "О једној идиопитичној балканској конструкцији са лексемом коњ",
pages = "38-19",
volume = "46",
url = "conv_2570"
}

Mutavdžić, P.,& Krijezi, M.. (2020). О једној идиопитичној балканској конструкцији са лексемом коњ. in Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 46, 19-38.
conv_2570

Mutavdžić P, Krijezi M. О једној идиопитичној балканској конструкцији са лексемом коњ. in Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу. 2020;46:19-38.
conv_2570 .

Mutavdžić, Predrag, Krijezi, Merima, "О једној идиопитичној балканској конструкцији са лексемом коњ" in Наслеђе : часопис за књижевност, уметност и културу, 46 (2020):19-38,
conv_2570 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Kampouris, Anastassios
PY  - 2020
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/1325
AB  - У раду контрастивно сагледавамо одабране фразеологизме из савременог грчког и српског састављене путем соматизма као кључног лексичког елемента. Основни циљ је да се утврди колико постоји подударности и неподударности између фразеолошких система двају несродних балканских језика. Фразеологизми су подељени у неколико група ради добијања што детаљније и прецизније слике о сличностима и уоченим разликама.
AB  - Учитывая тот факт, что каждый элемент языковой системы может быть подчинен коммуникативной функции языка, в настоящей статье авторы стремились наглядно сделать сопоставительный (структурный и семантический) анализ фразеологических конструкций, содержащих в своем составе ключевой лексический соматизм,
зафиксированный в выбранном нами корпусе современного греческого и сербского
языков. В качестве корпуса мы использовали все доступные словари, а также опеределенные переводы книг с сербского на греческий язык и наоборот. Этот краткий анализ показал, что соматические фразеологизмы в обоих языках, несмотря на высокий
уровень совпадения, существенно различаются по своей структуре, хотя в большинстве случаев семантически относительно близки. На основе всех зафиксированных и
проанализированных случаев авторы выделили несколько отдельных фразеологических типов с учетом внутренней структуры фразеологических конструкций. Несмотря
на ясно выраженное сходство греческого и сербского языков на уровне типов фразеологизмов, отличия наблюдаются в каждом из данных языков, что обусловлено культурными, общественными, когнитивными и другими факторами, приписываемыми
каждому соматизму в отдельности.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - О фразеологији савременог грчког и српског језика (прилог проучавању грчко-српске фразеологије)
EP  - 337
IS  - 1
SP  - 317
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.22
UR  - conv_2568
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Kampouris, Anastassios",
year = "2020",
abstract = "У раду контрастивно сагледавамо одабране фразеологизме из савременог грчког и српског састављене путем соматизма као кључног лексичког елемента. Основни циљ је да се утврди колико постоји подударности и неподударности између фразеолошких система двају несродних балканских језика. Фразеологизми су подељени у неколико група ради добијања што детаљније и прецизније слике о сличностима и уоченим разликама., Учитывая тот факт, что каждый элемент языковой системы может быть подчинен коммуникативной функции языка, в настоящей статье авторы стремились наглядно сделать сопоставительный (структурный и семантический) анализ фразеологических конструкций, содержащих в своем составе ключевой лексический соматизм,
зафиксированный в выбранном нами корпусе современного греческого и сербского
языков. В качестве корпуса мы использовали все доступные словари, а также опеределенные переводы книг с сербского на греческий язык и наоборот. Этот краткий анализ показал, что соматические фразеологизмы в обоих языках, несмотря на высокий
уровень совпадения, существенно различаются по своей структуре, хотя в большинстве случаев семантически относительно близки. На основе всех зафиксированных и
проанализированных случаев авторы выделили несколько отдельных фразеологических типов с учетом внутренней структуры фразеологических конструкций. Несмотря
на ясно выраженное сходство греческого и сербского языков на уровне типов фразеологизмов, отличия наблюдаются в каждом из данных языков, что обусловлено культурными, общественными, когнитивными и другими факторами, приписываемыми
каждому соматизму в отдельности.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "О фразеологији савременог грчког и српског језика (прилог проучавању грчко-српске фразеологије)",
pages = "337-317",
number = "1",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.22",
url = "conv_2568"
}

Mutavdžić, P.,& Kampouris, A.. (2020). О фразеологији савременог грчког и српског језика (прилог проучавању грчко-српске фразеологије). in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика : Филолошки факултет., 25(1), 317-337.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.22
conv_2568

Mutavdžić P, Kampouris A. О фразеологији савременог грчког и српског језика (прилог проучавању грчко-српске фразеологије). in Српски језик : студије српске и словенске. 2020;25(1):317-337.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.22
conv_2568 .

Mutavdžić, Predrag, Kampouris, Anastassios, "О фразеологији савременог грчког и српског језика (прилог проучавању грчко-српске фразеологије)" in Српски језик : студије српске и словенске, 25, no. 1 (2020):317-337,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.22 .,
conv_2568 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Kampouris, Anastassios
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/882
AB  - U ovom radu ukazuju se na neke od razlika u frazeologiji između srpskog i grčkog jezika, odnosno na moguće načine kako se frazeologizmi kontrastivno prenose sa jednog jezika na drugi i obratno. Komparativno savlađivanje frazeologije je važan segment u usvajanju stranog (L2) jezika, posebno ukoliko imamo na umu da se frazeologizmi, kao deo usvojenog vokabulara u maternjem jeziku, ne mogu izbeći. Zbog toga je veoma važno da se postepeno razvija frazeološka kompetencija kako u maternjem jeziku tako i u stranom. Znatnu teškoću pri usvajanju frazeologizama na stranom jeziku predstavljaju interferencije iz maternjeg jezika, što je neminovna posledica dominacije jednog ovladanog načina apstraktnog mišljenja. Usvajanje frazeologizama na stranom jeziku znači, između ostalog, i ovladavanje drukčijim oblikom apstrakcije.
AB  - Odnim iz važnejših segmentov v izučenii inostrannyh jazykov javljaetsja bez somnenija pravil'noe usvoenie i ponimanie frazeologičeskih edinic, takže kak i ih adekvatnaja peredača na drugoj/drugie jazyki i naoborot. Frazeologija odnogo jazyka uže sama po sebe očen' kompleksna, a problema tem bolee osložnjaetsja v uslovijah perepletenija i vzaimodejstvija na otnositel'no nebol'šom geografičeskom prostranstve, kakim javljaetsja Balkanskij poluostrov, množestva jazykov i kul'tur. Frazeologičeskaja kompetencija, razvivajuščajasja pervonačal'no v rodnom jazyke, pri izučenii inostrannogo oformljaetsja medlennee po toj ponjatnoj pričine, čto neobhodimo ovladet' novymi, kak pravilo, suščestvenno otličajuščimisja ot rodnyh formami abstrakcii. Poëtomu peredača frazeologizmov na drugoj jazyk trebuet bol'šogo umenija, opyta i proniknovenija v duh jazyka. Imeja v vidu skazannoe, sopostavitel'noe izučenie frazeologizmov v dvuh ili neskol'kih jazykah - vklad v izučenie diahronnyh mežkul'turnyh i mež''jazykovyh vzaimodejstvij, v osobennosti, esli ëti jazyki prinadležat k raznym v genetičeskom i/ili tipologičeskom otnošenii jazykovym gruppam.
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - O nekim specifičnostima prenošenja srpske frazeologije na savremeni grčki jezik i grčke frazeologije na srpski
T1  - O nekotoryh specifikah peredači serbskoj frazeologii na sovremennyj grečeskij jazyk i grečeskoj frazeologii na serbskij
EP  - 92
IS  - 17
SP  - 83
UR  - conv_1065
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Kampouris, Anastassios",
year = "2013",
abstract = "U ovom radu ukazuju se na neke od razlika u frazeologiji između srpskog i grčkog jezika, odnosno na moguće načine kako se frazeologizmi kontrastivno prenose sa jednog jezika na drugi i obratno. Komparativno savlađivanje frazeologije je važan segment u usvajanju stranog (L2) jezika, posebno ukoliko imamo na umu da se frazeologizmi, kao deo usvojenog vokabulara u maternjem jeziku, ne mogu izbeći. Zbog toga je veoma važno da se postepeno razvija frazeološka kompetencija kako u maternjem jeziku tako i u stranom. Znatnu teškoću pri usvajanju frazeologizama na stranom jeziku predstavljaju interferencije iz maternjeg jezika, što je neminovna posledica dominacije jednog ovladanog načina apstraktnog mišljenja. Usvajanje frazeologizama na stranom jeziku znači, između ostalog, i ovladavanje drukčijim oblikom apstrakcije., Odnim iz važnejših segmentov v izučenii inostrannyh jazykov javljaetsja bez somnenija pravil'noe usvoenie i ponimanie frazeologičeskih edinic, takže kak i ih adekvatnaja peredača na drugoj/drugie jazyki i naoborot. Frazeologija odnogo jazyka uže sama po sebe očen' kompleksna, a problema tem bolee osložnjaetsja v uslovijah perepletenija i vzaimodejstvija na otnositel'no nebol'šom geografičeskom prostranstve, kakim javljaetsja Balkanskij poluostrov, množestva jazykov i kul'tur. Frazeologičeskaja kompetencija, razvivajuščajasja pervonačal'no v rodnom jazyke, pri izučenii inostrannogo oformljaetsja medlennee po toj ponjatnoj pričine, čto neobhodimo ovladet' novymi, kak pravilo, suščestvenno otličajuščimisja ot rodnyh formami abstrakcii. Poëtomu peredača frazeologizmov na drugoj jazyk trebuet bol'šogo umenija, opyta i proniknovenija v duh jazyka. Imeja v vidu skazannoe, sopostavitel'noe izučenie frazeologizmov v dvuh ili neskol'kih jazykah - vklad v izučenie diahronnyh mežkul'turnyh i mež''jazykovyh vzaimodejstvij, v osobennosti, esli ëti jazyki prinadležat k raznym v genetičeskom i/ili tipologičeskom otnošenii jazykovym gruppam.",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "O nekim specifičnostima prenošenja srpske frazeologije na savremeni grčki jezik i grčke frazeologije na srpski, O nekotoryh specifikah peredači serbskoj frazeologii na sovremennyj grečeskij jazyk i grečeskoj frazeologii na serbskij",
pages = "92-83",
number = "17",
url = "conv_1065"
}

Mutavdžić, P.,& Kampouris, A.. (2013). O nekim specifičnostima prenošenja srpske frazeologije na savremeni grčki jezik i grčke frazeologije na srpski. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије.(17), 83-92.
conv_1065

Mutavdžić P, Kampouris A. O nekim specifičnostima prenošenja srpske frazeologije na savremeni grčki jezik i grčke frazeologije na srpski. in Славистика. 2013;(17):83-92.
conv_1065 .

Mutavdžić, Predrag, Kampouris, Anastassios, "O nekim specifičnostima prenošenja srpske frazeologije na savremeni grčki jezik i grčke frazeologije na srpski" in Славистика, no. 17 (2013):83-92,
conv_1065 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Đorđević, Saša B.
PY  - 2013
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/838
AB  - Certain types of introductory formulas typical of klephtic epic songs are synoptically demonstrated and analyzed. The introduction outlines the historical development of this category of folk songs, based on occasionally opposing views of literary historians and scholars concerned with the study of Greek folklore. The analysis, performed on a selected corpus of Greek klephtic epic songs, reveals basic structural principles that the anonymous folk singer abided by whilst composing these songs.
PB  - Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Balkanološki institut, Beograd
T2  - Balcanica
T1  - Some types of introductory formulas in Greek klephtic (heroic) epic
EP  - 111
IS  - 44
SP  - 93
UR  - conv_381
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Đorđević, Saša B.",
year = "2013",
abstract = "Certain types of introductory formulas typical of klephtic epic songs are synoptically demonstrated and analyzed. The introduction outlines the historical development of this category of folk songs, based on occasionally opposing views of literary historians and scholars concerned with the study of Greek folklore. The analysis, performed on a selected corpus of Greek klephtic epic songs, reveals basic structural principles that the anonymous folk singer abided by whilst composing these songs.",
publisher = "Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Balkanološki institut, Beograd",
journal = "Balcanica",
title = "Some types of introductory formulas in Greek klephtic (heroic) epic",
pages = "111-93",
number = "44",
url = "conv_381"
}

Mutavdžić, P.,& Đorđević, S. B.. (2013). Some types of introductory formulas in Greek klephtic (heroic) epic. in Balcanica
Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Balkanološki institut, Beograd.(44), 93-111.
conv_381

Mutavdžić P, Đorđević SB. Some types of introductory formulas in Greek klephtic (heroic) epic. in Balcanica. 2013;(44):93-111.
conv_381 .

Mutavdžić, Predrag, Đorđević, Saša B., "Some types of introductory formulas in Greek klephtic (heroic) epic" in Balcanica, no. 44 (2013):93-111,
conv_381 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Aykut, Ksenija
AU  - Kampouris, Anastassios
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/779
AB  - U radu se kontrastivnom i komparativnom analizom razmatraju bezlične forme egzistencijalnih glagola u savremenom grčkom, srpskom i turskom jeziku (είναι-έχει-υπάρχει/υπάρχουν: je(ste)-ima-postoji/postoje; var/yok), karakteristične sintaktičke i logičko-semantičke nepodudarnosti, kao i razlike u njihovoj distribuciji u sva tri jezicika. Posebna pažnja posvećena je komunikativnom kontekstu egzistencijalnih iskaza (pre svega prostornom i vremenskom okviru izricanja) kao nužnom preduslovu koji može biti ispunjen u celosti ili delimično. Egzistencija iskazana navedenim bezličnim glagolskim formama jeste dvojaka: ako je stvarna (neosporna), tada je apsolutna, u suprotnom je relativna, ako je samo pretpostavljena i/ili neizvesna. Činjenica da su egzistencija i mesto (lokacija) tesno povezane nameće uvođenje treće kategorije - lokativnosti. Analiza jednog broja egzistencijalih iskaza u grčkom i srpskom jeziku svedoči o visokom stepenu podudarnosti u upotrebi i značenju bezličnih egzistencijalnih glagolskih oblika. Egzistencijalni iskazi u turskom jeziku podudaraju se s odgovarajućim grčkim i srpskim u najvećem broju slučajeva kada je reč o izražavanju egzistencije putem predikativnih formi var-yok, dok je, sa druge strane, u nekim slučajevima neophodno korišćenje odgovarajućih oblika turskih punoznačnih ili leksičkih glagola.
AB  - The present paper represents a synoptic view on three particular verbal existential forms in Greek, Serbian and Turkish which we have analyzed and discussed. So-called existential predication is normally expressed in Modern Greek and Serbian by impersonal forms of the verbs είναι / υπάρχει / έχει-je(ste) / postoji/ ima and by Turkish predicatives var / yok / dir (be, exist, there is/are) in any grammatical mood and time. We have also tried to describe their morphosyntactic and semantic values as well as meanings. Despite being synonymous, these forms represent certain characteristic syntactic and logical and semantic incongruences, as well as different distribution in the Greek and Serbian languages. On the other hand, great similarities are to be noted as far as the additional nominal constituent is concerned (nominative or accusative in both languages, the so-called Slavic genitive in Serbian). The main feature of existential predication is that it basically depends on communicative context, i.e. space and/or time of utterance (which is not necessarily the case when the non/existence of abstract or real notions is expressed). The third category defining this type of existential utterances is the so-called locativity (Referovskaya), which reflects the fact that the existence and location are closely interrelated. Locativity is mainly expressed when it is necessary to specify a thing or person involved in a communicative situation. All the above-mentioned components of impersonal utterances are to be combined in different ways. Though the impersonal existential forms υπάρχει/ υπάρχουν-postoji/postoje, έχει-ima and είναι-je(ste) (there/it is) may refer to different forms of existence (absolute, relative and locative respectively), all these verbal forms manifest themselves linguistically as entirely synonymous. However, the form υπάρχει-postoji represents the dynamical element denoting real physical and/or abstract (mental) presence-absence, while έχει-ima concerns the very essence of existence, touching the notion of possessiveness as well. On the other hand, the function of the existential form είναι-je(ste) in Modern Greek and Serbian, like in many other languages, is primarilly to express real state, i.e. stationary situation. In Modern Turkish such subtile variations do not exist, as they all are expressed in one basic way. In the paper we have expressed our opinion that the semantic interpretation of existential sentences does depend upon the linguistic and situational context. Thus we have supported the claim of Borschev and Partee (2002), who say that semantics has a strong influence on the choice of existential/impersonal sentence, while syntax is only the mediator through which this difference is reflected in grammar.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Анали Филолошког факултета
T1  - O nekim egzistencijalnim glagolskim oblicima u savremenom grčkom i njihovim prevodnim ekvivalentima u srpskom i turskom jeziku
T1  - On some existential verbal forms in modern Greek and their translation equivalents in Serbian and Turkish
EP  - 207
IS  - 1
SP  - 181
VL  - 24
UR  - conv_793
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Aykut, Ksenija and Kampouris, Anastassios",
year = "2012",
abstract = "U radu se kontrastivnom i komparativnom analizom razmatraju bezlične forme egzistencijalnih glagola u savremenom grčkom, srpskom i turskom jeziku (είναι-έχει-υπάρχει/υπάρχουν: je(ste)-ima-postoji/postoje; var/yok), karakteristične sintaktičke i logičko-semantičke nepodudarnosti, kao i razlike u njihovoj distribuciji u sva tri jezicika. Posebna pažnja posvećena je komunikativnom kontekstu egzistencijalnih iskaza (pre svega prostornom i vremenskom okviru izricanja) kao nužnom preduslovu koji može biti ispunjen u celosti ili delimično. Egzistencija iskazana navedenim bezličnim glagolskim formama jeste dvojaka: ako je stvarna (neosporna), tada je apsolutna, u suprotnom je relativna, ako je samo pretpostavljena i/ili neizvesna. Činjenica da su egzistencija i mesto (lokacija) tesno povezane nameće uvođenje treće kategorije - lokativnosti. Analiza jednog broja egzistencijalih iskaza u grčkom i srpskom jeziku svedoči o visokom stepenu podudarnosti u upotrebi i značenju bezličnih egzistencijalnih glagolskih oblika. Egzistencijalni iskazi u turskom jeziku podudaraju se s odgovarajućim grčkim i srpskim u najvećem broju slučajeva kada je reč o izražavanju egzistencije putem predikativnih formi var-yok, dok je, sa druge strane, u nekim slučajevima neophodno korišćenje odgovarajućih oblika turskih punoznačnih ili leksičkih glagola., The present paper represents a synoptic view on three particular verbal existential forms in Greek, Serbian and Turkish which we have analyzed and discussed. So-called existential predication is normally expressed in Modern Greek and Serbian by impersonal forms of the verbs είναι / υπάρχει / έχει-je(ste) / postoji/ ima and by Turkish predicatives var / yok / dir (be, exist, there is/are) in any grammatical mood and time. We have also tried to describe their morphosyntactic and semantic values as well as meanings. Despite being synonymous, these forms represent certain characteristic syntactic and logical and semantic incongruences, as well as different distribution in the Greek and Serbian languages. On the other hand, great similarities are to be noted as far as the additional nominal constituent is concerned (nominative or accusative in both languages, the so-called Slavic genitive in Serbian). The main feature of existential predication is that it basically depends on communicative context, i.e. space and/or time of utterance (which is not necessarily the case when the non/existence of abstract or real notions is expressed). The third category defining this type of existential utterances is the so-called locativity (Referovskaya), which reflects the fact that the existence and location are closely interrelated. Locativity is mainly expressed when it is necessary to specify a thing or person involved in a communicative situation. All the above-mentioned components of impersonal utterances are to be combined in different ways. Though the impersonal existential forms υπάρχει/ υπάρχουν-postoji/postoje, έχει-ima and είναι-je(ste) (there/it is) may refer to different forms of existence (absolute, relative and locative respectively), all these verbal forms manifest themselves linguistically as entirely synonymous. However, the form υπάρχει-postoji represents the dynamical element denoting real physical and/or abstract (mental) presence-absence, while έχει-ima concerns the very essence of existence, touching the notion of possessiveness as well. On the other hand, the function of the existential form είναι-je(ste) in Modern Greek and Serbian, like in many other languages, is primarilly to express real state, i.e. stationary situation. In Modern Turkish such subtile variations do not exist, as they all are expressed in one basic way. In the paper we have expressed our opinion that the semantic interpretation of existential sentences does depend upon the linguistic and situational context. Thus we have supported the claim of Borschev and Partee (2002), who say that semantics has a strong influence on the choice of existential/impersonal sentence, while syntax is only the mediator through which this difference is reflected in grammar.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Анали Филолошког факултета",
title = "O nekim egzistencijalnim glagolskim oblicima u savremenom grčkom i njihovim prevodnim ekvivalentima u srpskom i turskom jeziku, On some existential verbal forms in modern Greek and their translation equivalents in Serbian and Turkish",
pages = "207-181",
number = "1",
volume = "24",
url = "conv_793"
}

Mutavdžić, P., Aykut, K.,& Kampouris, A.. (2012). O nekim egzistencijalnim glagolskim oblicima u savremenom grčkom i njihovim prevodnim ekvivalentima u srpskom i turskom jeziku. in Анали Филолошког факултета
Београд : Филолошки факултет., 24(1), 181-207.
conv_793

Mutavdžić P, Aykut K, Kampouris A. O nekim egzistencijalnim glagolskim oblicima u savremenom grčkom i njihovim prevodnim ekvivalentima u srpskom i turskom jeziku. in Анали Филолошког факултета. 2012;24(1):181-207.
conv_793 .

Mutavdžić, Predrag, Aykut, Ksenija, Kampouris, Anastassios, "O nekim egzistencijalnim glagolskim oblicima u savremenom grčkom i njihovim prevodnim ekvivalentima u srpskom i turskom jeziku" in Анали Филолошког факултета, 24, no. 1 (2012):181-207,
conv_793 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Đorđević, Saša B.
PY  - 2012
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/695
AB  - U radu autori nastoje da pruže sinoptički uvid u opšte pokušaje standardizacije grčkog jezika u periodu prosvetiteljstva. Ovo razdoblje novije grčke istorije bilo je veoma osetljivo, budući da su se u tom ključnom trenutku prvi put postavila i važna pitanja u vezi za normiranjem i standardizacijom grčkog jezika. Na prelazu iz XVIII u XIX vek postojale su tri struje (norme): jedna je težila da se grčki jezik vrati klasičnim (antičkim) uzorima - arhaistička; druga je tražila afirmaciju živog narodnog jezika, dimotike - dimotikistička; treća je zagovarala pomirenje između ove dve isključivosti - koraistička.
AB  - The question of the national language was one of the most important issues for the Greek nation at the end of the 18th and the beginning of the 19th century. Its complex nature, due to both intricate tradition patterns and the mentality of Greek people, led the country to a language dichotomy which occupied the Greek intellectuals for centuries, sometimes with tragic consequences. This paper presents and comments on the most important stages and turning-points of the struggle for the standardization of the Greek language and its codification. These issues appeared for the first time as a crucial problem of Modern Greek society. The paper suggests that by focusing entirely on the question of language and exhausting all its intellectual strength exclusively on this matter, Greece was not able to fully engage in other cultural activities as the rest of Europe, although it had the means to do so.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Savremeni grčki jezik i njegova standardizacija u periodu od XVIII do XIX veka
T1  - Modern Greek language and its standardization in 18th and 19th centuries
EP  - 140
IS  - 1
SP  - 127
VL  - 39
UR  - conv_98
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Đorđević, Saša B.",
year = "2012",
abstract = "U radu autori nastoje da pruže sinoptički uvid u opšte pokušaje standardizacije grčkog jezika u periodu prosvetiteljstva. Ovo razdoblje novije grčke istorije bilo je veoma osetljivo, budući da su se u tom ključnom trenutku prvi put postavila i važna pitanja u vezi za normiranjem i standardizacijom grčkog jezika. Na prelazu iz XVIII u XIX vek postojale su tri struje (norme): jedna je težila da se grčki jezik vrati klasičnim (antičkim) uzorima - arhaistička; druga je tražila afirmaciju živog narodnog jezika, dimotike - dimotikistička; treća je zagovarala pomirenje između ove dve isključivosti - koraistička., The question of the national language was one of the most important issues for the Greek nation at the end of the 18th and the beginning of the 19th century. Its complex nature, due to both intricate tradition patterns and the mentality of Greek people, led the country to a language dichotomy which occupied the Greek intellectuals for centuries, sometimes with tragic consequences. This paper presents and comments on the most important stages and turning-points of the struggle for the standardization of the Greek language and its codification. These issues appeared for the first time as a crucial problem of Modern Greek society. The paper suggests that by focusing entirely on the question of language and exhausting all its intellectual strength exclusively on this matter, Greece was not able to fully engage in other cultural activities as the rest of Europe, although it had the means to do so.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Savremeni grčki jezik i njegova standardizacija u periodu od XVIII do XIX veka, Modern Greek language and its standardization in 18th and 19th centuries",
pages = "140-127",
number = "1",
volume = "39",
url = "conv_98"
}

Mutavdžić, P.,& Đorđević, S. B.. (2012). Savremeni grčki jezik i njegova standardizacija u periodu od XVIII do XIX veka. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 39(1), 127-140.
conv_98

Mutavdžić P, Đorđević SB. Savremeni grčki jezik i njegova standardizacija u periodu od XVIII do XIX veka. in Филолошки преглед. 2012;39(1):127-140.
conv_98 .

Mutavdžić, Predrag, Đorđević, Saša B., "Savremeni grčki jezik i njegova standardizacija u periodu od XVIII do XIX veka" in Филолошки преглед, 39, no. 1 (2012):127-140,
conv_98 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Todorović, Darko
AU  - Rađenović, Anka
PY  - 2011
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/625
AB  - Rad predstavlja jedan pokušaj osnovnog komparativnog prikaza perfekta u savremenom grčkom i srpskom jeziku u kome je naglasak stavljen na poređenju glagolskog aspekta i upotrebe ovog vremena kako bi se stekao što jasniji i pregledniji uvid u sličnosti i razlike. U tom pogledu dat je i kratak osvrt na istorijsku osnovu promena koje su uslovile današnju primenu složenog preterita u savremenom grčkom. Polaznu tačku razmatranja čine perfekat u srpskom, te perfekat i aorist u savremenom grčkom, budući da se upotreba ovih vremena u savremenom grčkom znatno razlikuje od upotrebe u srpskom. Otuda su komparativno analizirane neke od njihovih najčešćih primena, zatim mogućnosti komutacije, kao i njihova aspektualnost, kako bi se stekla okvirna slika i razumele razlike i sličnosti u značenjima, funkcijama i upotrebi ovih ključnih preterita u navedenim jezicima.
AB  - In this paper, from the comparative point of view, the authors have tried to analyze and discuss as much thoroughly as they could the main characteristics of the Present Perfect tense in Modern Serbian and Greek languages. Since this tense is not included in the group of past tenses in Modern Greek by majority of Greek grammarians, but in Serbian it is, the authors have had to deal with the predominant Greek past tense, Aorist. Therefore, in the paper the use and the functions of major perfect tenses in these two languages, of Serbian Present Perfect and of Greek Aorist (Past Simple) and of Present Perfect, have been subjected to semantic and logical examinations within different contexts. As a final result, relying on the given examples the authors have concluded that besides many similarities and correspondences in the use of both perfect tenses there are also lots of differences between them. Some of them are directly concerned in two categories - commutance and aspectuality. They are the main linguistic factors which have been compared in general lines. Apart from theoretical comparisons, the authors have also given a brief historic view of the development of the Greek Present Perfect Tense.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - O perfektu u savremenom grčkom i o nekim njegovim sličnostima sa perfektom u srpskom jeziku
T1  - On present perfect tense in modern Greek and on some of its similarities with the Present Perfect in Serbian
EP  - 103
IS  - 1
SP  - 83
VL  - 38
UR  - conv_89
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Todorović, Darko and Rađenović, Anka",
year = "2011",
abstract = "Rad predstavlja jedan pokušaj osnovnog komparativnog prikaza perfekta u savremenom grčkom i srpskom jeziku u kome je naglasak stavljen na poređenju glagolskog aspekta i upotrebe ovog vremena kako bi se stekao što jasniji i pregledniji uvid u sličnosti i razlike. U tom pogledu dat je i kratak osvrt na istorijsku osnovu promena koje su uslovile današnju primenu složenog preterita u savremenom grčkom. Polaznu tačku razmatranja čine perfekat u srpskom, te perfekat i aorist u savremenom grčkom, budući da se upotreba ovih vremena u savremenom grčkom znatno razlikuje od upotrebe u srpskom. Otuda su komparativno analizirane neke od njihovih najčešćih primena, zatim mogućnosti komutacije, kao i njihova aspektualnost, kako bi se stekla okvirna slika i razumele razlike i sličnosti u značenjima, funkcijama i upotrebi ovih ključnih preterita u navedenim jezicima., In this paper, from the comparative point of view, the authors have tried to analyze and discuss as much thoroughly as they could the main characteristics of the Present Perfect tense in Modern Serbian and Greek languages. Since this tense is not included in the group of past tenses in Modern Greek by majority of Greek grammarians, but in Serbian it is, the authors have had to deal with the predominant Greek past tense, Aorist. Therefore, in the paper the use and the functions of major perfect tenses in these two languages, of Serbian Present Perfect and of Greek Aorist (Past Simple) and of Present Perfect, have been subjected to semantic and logical examinations within different contexts. As a final result, relying on the given examples the authors have concluded that besides many similarities and correspondences in the use of both perfect tenses there are also lots of differences between them. Some of them are directly concerned in two categories - commutance and aspectuality. They are the main linguistic factors which have been compared in general lines. Apart from theoretical comparisons, the authors have also given a brief historic view of the development of the Greek Present Perfect Tense.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "O perfektu u savremenom grčkom i o nekim njegovim sličnostima sa perfektom u srpskom jeziku, On present perfect tense in modern Greek and on some of its similarities with the Present Perfect in Serbian",
pages = "103-83",
number = "1",
volume = "38",
url = "conv_89"
}

Mutavdžić, P., Todorović, D.,& Rađenović, A.. (2011). O perfektu u savremenom grčkom i o nekim njegovim sličnostima sa perfektom u srpskom jeziku. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 38(1), 83-103.
conv_89

Mutavdžić P, Todorović D, Rađenović A. O perfektu u savremenom grčkom i o nekim njegovim sličnostima sa perfektom u srpskom jeziku. in Филолошки преглед. 2011;38(1):83-103.
conv_89 .

Mutavdžić, Predrag, Todorović, Darko, Rađenović, Anka, "O perfektu u savremenom grčkom i o nekim njegovim sličnostima sa perfektom u srpskom jeziku" in Филолошки преглед, 38, no. 1 (2011):83-103,
conv_89 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Stojičić, Vojkan
PY  - 2011
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/609
AB  - Od najranijih vremena nikada se nikada nije postavljalo pitanje potrebe i značaja učenja i usvajanja stranih jezika. Iako su motivi za učenje jezika oduvek bili različiti, osnovni princip je ostao bezmalo svuda isti: da se upoznaju 'oni drugi'. Imajući u vidu ovaj izuzetno važan društveni, kulturni, politički, civilizacijski i religijski aspekat, moglo bi se reći da su interkulturalne razmene putem složenih komunikacijskih odnosa bili uvek prisutni te da su odigrali presudnu ulogu u formiranju brojnih sadašnjih oblika kultura i kulturnih obrazaca ponašanja. Otuda je jedan od najboljih načina usvajanja, jačanja i daljeg razvijanja tih obrazaca i kultura učenje stranih jezika. U savremenoj ujedinjenoj Evropi interkulturalna razmena i komunikacija između evropskih naroda su imperativi uslovljeni tesnom ekonomskom i političkom međunarodnom saradnjom u kojoj učenje stranih jezika, bilo velikih, bilo malih u sociolingvističkom pogledu, ima poseban društveni i politički prioritet. No, činjenica je da unutar same EU postoji grupa jezika čija je upotreba, odnosno korišćenje, veoma ograničena (poput katalonskog, provansalskog, slovačkog, mađarskog itd); ti jezici, šire sagledano, ne poseduju veću zastupljenost učenja. Bezmalo ista sociolingvistička situacija zapaža se i na Balkanskom poluostrvu. Ne treba posebno naglasiti kako svi balkanski jezici pripadaju grupi malih jezika, pa samim tim i grupi jezika koji su manje zastupljeni u okvirima šire međunarodne kominikacije. Da bi se postigla što efikasnija i svestranija interkulturalna komunikacija, pa i jače jedinstvo između savremenih balkanskih i evropskih naroda, kategorički je imperativ da se pristupi svestranijem učenju svih manje zastupljenih jezika i Balkana i Evrope kako bi se obezbedio opstanak Evrope kao jedinstvenog ujedinjenog društveno-ekonomskog i političkog fenomena.
AB  - In this paper the authors will discuss the necessity of intercultural communication based on learning all Balkan languages which from a sociolinguistic point of view belong to a group of minor or lesser used languages. Learning and teaching modern Balkan languages also promote the basic principles of Western democracy and equality among people, especially through the promotion of functional plurilinguism.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Анали Филолошког факултета
T1  - Učenje manje zastupljenih jezika kao pristup jačanju interkulturalne komunikacije između Balkana i EU
T1  - Learning lesser used languages as an approach to strengthening intercultural communication between the Balkans and the EU
EP  - 295
IS  - 2
SP  - 283
VL  - 23
UR  - conv_781
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Stojičić, Vojkan",
year = "2011",
abstract = "Od najranijih vremena nikada se nikada nije postavljalo pitanje potrebe i značaja učenja i usvajanja stranih jezika. Iako su motivi za učenje jezika oduvek bili različiti, osnovni princip je ostao bezmalo svuda isti: da se upoznaju 'oni drugi'. Imajući u vidu ovaj izuzetno važan društveni, kulturni, politički, civilizacijski i religijski aspekat, moglo bi se reći da su interkulturalne razmene putem složenih komunikacijskih odnosa bili uvek prisutni te da su odigrali presudnu ulogu u formiranju brojnih sadašnjih oblika kultura i kulturnih obrazaca ponašanja. Otuda je jedan od najboljih načina usvajanja, jačanja i daljeg razvijanja tih obrazaca i kultura učenje stranih jezika. U savremenoj ujedinjenoj Evropi interkulturalna razmena i komunikacija između evropskih naroda su imperativi uslovljeni tesnom ekonomskom i političkom međunarodnom saradnjom u kojoj učenje stranih jezika, bilo velikih, bilo malih u sociolingvističkom pogledu, ima poseban društveni i politički prioritet. No, činjenica je da unutar same EU postoji grupa jezika čija je upotreba, odnosno korišćenje, veoma ograničena (poput katalonskog, provansalskog, slovačkog, mađarskog itd); ti jezici, šire sagledano, ne poseduju veću zastupljenost učenja. Bezmalo ista sociolingvistička situacija zapaža se i na Balkanskom poluostrvu. Ne treba posebno naglasiti kako svi balkanski jezici pripadaju grupi malih jezika, pa samim tim i grupi jezika koji su manje zastupljeni u okvirima šire međunarodne kominikacije. Da bi se postigla što efikasnija i svestranija interkulturalna komunikacija, pa i jače jedinstvo između savremenih balkanskih i evropskih naroda, kategorički je imperativ da se pristupi svestranijem učenju svih manje zastupljenih jezika i Balkana i Evrope kako bi se obezbedio opstanak Evrope kao jedinstvenog ujedinjenog društveno-ekonomskog i političkog fenomena., In this paper the authors will discuss the necessity of intercultural communication based on learning all Balkan languages which from a sociolinguistic point of view belong to a group of minor or lesser used languages. Learning and teaching modern Balkan languages also promote the basic principles of Western democracy and equality among people, especially through the promotion of functional plurilinguism.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Анали Филолошког факултета",
title = "Učenje manje zastupljenih jezika kao pristup jačanju interkulturalne komunikacije između Balkana i EU, Learning lesser used languages as an approach to strengthening intercultural communication between the Balkans and the EU",
pages = "295-283",
number = "2",
volume = "23",
url = "conv_781"
}

Mutavdžić, P.,& Stojičić, V.. (2011). Učenje manje zastupljenih jezika kao pristup jačanju interkulturalne komunikacije između Balkana i EU. in Анали Филолошког факултета
Београд : Филолошки факултет., 23(2), 283-295.
conv_781

Mutavdžić P, Stojičić V. Učenje manje zastupljenih jezika kao pristup jačanju interkulturalne komunikacije između Balkana i EU. in Анали Филолошког факултета. 2011;23(2):283-295.
conv_781 .

Mutavdžić, Predrag, Stojičić, Vojkan, "Učenje manje zastupljenih jezika kao pristup jačanju interkulturalne komunikacije između Balkana i EU" in Анали Филолошког факултета, 23, no. 2 (2011):283-295,
conv_781 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Todorović, Darko
AU  - Đorđević, Saša B.
PY  - 2011
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/574
AB  - U ovom radu autori članka pokušali su da sinoptički predstave značaj i ulogu prosvetiteljstva na grčkom tlu, a posebno ulogu Adamantiosa Koraisa, jednog od najvažnijih grčkih prosvetitelja na prelazu iz XVIII u XIX stoleće. Iako je rad podeljen u tri zasebne celine, svaki deo se nadovezuje na naredni: prva celina posevećena je istorijskim okvirima pojave prosvetiteljstva u Evropi, druga razmatra Koraisa kao grčkog prosvetitelja oformljenog pod vidnim uticajem francuskih mislilaca, dok treća govori o odjeku Koraisovih prosvetiteljskih ideja i misli kod njegovih savremenika. Neosporna je činjenica da se istorijska figura Koraisa, sa lingvističke tačke gledišta, neminovno vezuje za pokušaj rešenja takozvanog grčkog jezičkog pitanja, a sa književne za prevođenje dela antičkih grčkih pisaca na savremeni grčki jezik te za širenje obrazovanja i prosvećenosti među Grcima. U poslednje vreme se u radovima jednog broja grčkih proučavalaca i teoretičara provlače stavovi o negativnom uticaju Koraisovovih prosvetiteljskih ideja, osobito kada je reč o njegovoj jezičkoj reformi i odnosu prema crkvi, kao i o posledicama koje su one izazvale.
AB  - As a key figure of the Modern Greek Enlightenment (in Greek Διαφωτισμός), secular or intellectual movement that attemped to translate all ideas and values of European Enlightenment into the Greek world of ideas, Adamantios Korais, edudated in France where he spent the rest of his life, was deeply emerged into French visions of Enlightenment. At first place, he was especially influenced by works of Voltaire, his spiritual guide, and his ideas of a better human society in which education and social reforms had outstanding positions. Korais took an active part in Greek political, linguistic and literary movements. He was the first modern Greek linguist who tried to redefine the role and significance of Greek language, having been convinced that only a true linguistic unity among all the Greeks could provide a wider and stronger (i.e. Panhellenic) national, ideological and political unity which were necessary elements for liberation of Greece from the Ottoman yoke. Today, however, there are some Greek researchers and theoreticians who do not applaude nor approve Korais' illuminative efforts considering them either wrong, negative or exaggerated. Nevertheless, Korais as a prominent personality of the Greek Enlightenment paved the way for new ideas, new standards and new approaches to social, educational and political questions which had burdened the Greek society for centuries.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Анали Филолошког факултета
T1  - Adamantios Korais i filosofske osnove prosvetiteljstva
T1  - Adamantios Korais and philosophic bases of enlightenment
EP  - 172
IS  - 1
SP  - 155
VL  - 23
UR  - conv_751
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Todorović, Darko and Đorđević, Saša B.",
year = "2011",
abstract = "U ovom radu autori članka pokušali su da sinoptički predstave značaj i ulogu prosvetiteljstva na grčkom tlu, a posebno ulogu Adamantiosa Koraisa, jednog od najvažnijih grčkih prosvetitelja na prelazu iz XVIII u XIX stoleće. Iako je rad podeljen u tri zasebne celine, svaki deo se nadovezuje na naredni: prva celina posevećena je istorijskim okvirima pojave prosvetiteljstva u Evropi, druga razmatra Koraisa kao grčkog prosvetitelja oformljenog pod vidnim uticajem francuskih mislilaca, dok treća govori o odjeku Koraisovih prosvetiteljskih ideja i misli kod njegovih savremenika. Neosporna je činjenica da se istorijska figura Koraisa, sa lingvističke tačke gledišta, neminovno vezuje za pokušaj rešenja takozvanog grčkog jezičkog pitanja, a sa književne za prevođenje dela antičkih grčkih pisaca na savremeni grčki jezik te za širenje obrazovanja i prosvećenosti među Grcima. U poslednje vreme se u radovima jednog broja grčkih proučavalaca i teoretičara provlače stavovi o negativnom uticaju Koraisovovih prosvetiteljskih ideja, osobito kada je reč o njegovoj jezičkoj reformi i odnosu prema crkvi, kao i o posledicama koje su one izazvale., As a key figure of the Modern Greek Enlightenment (in Greek Διαφωτισμός), secular or intellectual movement that attemped to translate all ideas and values of European Enlightenment into the Greek world of ideas, Adamantios Korais, edudated in France where he spent the rest of his life, was deeply emerged into French visions of Enlightenment. At first place, he was especially influenced by works of Voltaire, his spiritual guide, and his ideas of a better human society in which education and social reforms had outstanding positions. Korais took an active part in Greek political, linguistic and literary movements. He was the first modern Greek linguist who tried to redefine the role and significance of Greek language, having been convinced that only a true linguistic unity among all the Greeks could provide a wider and stronger (i.e. Panhellenic) national, ideological and political unity which were necessary elements for liberation of Greece from the Ottoman yoke. Today, however, there are some Greek researchers and theoreticians who do not applaude nor approve Korais' illuminative efforts considering them either wrong, negative or exaggerated. Nevertheless, Korais as a prominent personality of the Greek Enlightenment paved the way for new ideas, new standards and new approaches to social, educational and political questions which had burdened the Greek society for centuries.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Анали Филолошког факултета",
title = "Adamantios Korais i filosofske osnove prosvetiteljstva, Adamantios Korais and philosophic bases of enlightenment",
pages = "172-155",
number = "1",
volume = "23",
url = "conv_751"
}

Mutavdžić, P., Todorović, D.,& Đorđević, S. B.. (2011). Adamantios Korais i filosofske osnove prosvetiteljstva. in Анали Филолошког факултета
Београд : Филолошки факултет., 23(1), 155-172.
conv_751

Mutavdžić P, Todorović D, Đorđević SB. Adamantios Korais i filosofske osnove prosvetiteljstva. in Анали Филолошког факултета. 2011;23(1):155-172.
conv_751 .

Mutavdžić, Predrag, Todorović, Darko, Đorđević, Saša B., "Adamantios Korais i filosofske osnove prosvetiteljstva" in Анали Филолошког факултета, 23, no. 1 (2011):155-172,
conv_751 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Todorović, Darko
PY  - 2010
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/515
AB  - Predlozi su reči bez funkcionalne autonomije, pa zato o njihovom značenju odlučuje sintaktički kontekst. U savremenom grčkom i srpskom jeziku predlozi se dele na prave, koji impliciraju jasnu senzorsku orijentaciju, i apstraktne, koji svoje konkretno značenje dobijaju tek unutar čvrstih sintagmatskih spojeva. Potencijalna mnogoznačnost predloških konstrukcija, međutim, razlog je što je predloge u različitim jezicima - npr. u grčkom i srpskom - nemoguće porediti nezavisno od drugih uslova.
AB  - As a specific class of indeclinable words, which is independent of the nominal, pronominal and verbal categories, prepositions are not autonomous in the real sense of the word, as their meaning is entirely abstract, and not until various syntactic contexts are determined do they assume definite meanings. As such, prepositions are not functionally autonomous and they can never constitute an independent part of the sentence. The existence of a preposition always implies the existence of at least two constituent elements of the sentence: the superordinate and the subordinate ones. The preposition is related towards the subordinate element more strongly, since the two jointly constitute syntactical unity, while the superordinate element, being regulatory, determines the selection of a preposition by means of its syntactic and logical premises. Prepositions in the Modern Greek as well as the Serbian languages are divided into prepositions proper (implying a distinct sensatory orientation) and abstract prepositions, devoid of definite space marking, which due to their implicit polyvalence assume their definite spatial meaning only within strict syntagmatic connections. According to Michael (1970), all separate meanings of prepositions derive from the 'basic notion of space', and that is the reason why different relations can be expressed through only one preposition, as well as one relation expressed by means of several different prepositions. The example of the Modern Greek and Serbian languages supports Jäger's statement (1977) that prepositions in different languages are impossible to compare without taking into account other conditions as well. The reason for this is potential polysemy of prepositional constructions. While the existence of different prepositions in the Serbian language allows the possibility of expressing a precise spatial, logical and semantic distinctions in regard to two-dimensional, viz. tri-dimensional spatial perception (NA/U), in Modern Greek, where both relations are expressed by the same preposition (ΣΕ), such shading is achieved only by means of logical and semantic insight into the entire situation.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Анали Филолошког факултета
T1  - Predlozi za mesto u savremenom grčkom jeziku
T1  - Prepositions of place in modern Greek
EP  - 316
IS  - 22
SP  - 289
UR  - conv_743
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Todorović, Darko",
year = "2010",
abstract = "Predlozi su reči bez funkcionalne autonomije, pa zato o njihovom značenju odlučuje sintaktički kontekst. U savremenom grčkom i srpskom jeziku predlozi se dele na prave, koji impliciraju jasnu senzorsku orijentaciju, i apstraktne, koji svoje konkretno značenje dobijaju tek unutar čvrstih sintagmatskih spojeva. Potencijalna mnogoznačnost predloških konstrukcija, međutim, razlog je što je predloge u različitim jezicima - npr. u grčkom i srpskom - nemoguće porediti nezavisno od drugih uslova., As a specific class of indeclinable words, which is independent of the nominal, pronominal and verbal categories, prepositions are not autonomous in the real sense of the word, as their meaning is entirely abstract, and not until various syntactic contexts are determined do they assume definite meanings. As such, prepositions are not functionally autonomous and they can never constitute an independent part of the sentence. The existence of a preposition always implies the existence of at least two constituent elements of the sentence: the superordinate and the subordinate ones. The preposition is related towards the subordinate element more strongly, since the two jointly constitute syntactical unity, while the superordinate element, being regulatory, determines the selection of a preposition by means of its syntactic and logical premises. Prepositions in the Modern Greek as well as the Serbian languages are divided into prepositions proper (implying a distinct sensatory orientation) and abstract prepositions, devoid of definite space marking, which due to their implicit polyvalence assume their definite spatial meaning only within strict syntagmatic connections. According to Michael (1970), all separate meanings of prepositions derive from the 'basic notion of space', and that is the reason why different relations can be expressed through only one preposition, as well as one relation expressed by means of several different prepositions. The example of the Modern Greek and Serbian languages supports Jäger's statement (1977) that prepositions in different languages are impossible to compare without taking into account other conditions as well. The reason for this is potential polysemy of prepositional constructions. While the existence of different prepositions in the Serbian language allows the possibility of expressing a precise spatial, logical and semantic distinctions in regard to two-dimensional, viz. tri-dimensional spatial perception (NA/U), in Modern Greek, where both relations are expressed by the same preposition (ΣΕ), such shading is achieved only by means of logical and semantic insight into the entire situation.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Анали Филолошког факултета",
title = "Predlozi za mesto u savremenom grčkom jeziku, Prepositions of place in modern Greek",
pages = "316-289",
number = "22",
url = "conv_743"
}

Mutavdžić, P.,& Todorović, D.. (2010). Predlozi za mesto u savremenom grčkom jeziku. in Анали Филолошког факултета
Београд : Филолошки факултет.(22), 289-316.
conv_743

Mutavdžić P, Todorović D. Predlozi za mesto u savremenom grčkom jeziku. in Анали Филолошког факултета. 2010;(22):289-316.
conv_743 .

Mutavdžić, Predrag, Todorović, Darko, "Predlozi za mesto u savremenom grčkom jeziku" in Анали Филолошког факултета, no. 22 (2010):289-316,
conv_743 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
AU  - Todorović, Darko
PY  - 2010
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/505
AB  - Predloško-padežne konstrukcije u savremenom grčkom jeziku su po svom značenju polivalentne, posebno one koje se formiraju od jednog priloga za mesto i jednog akuzativnog predloga. Autori ovog rada su nastojali da ukažu na neka od mogućih prostornih i mesnih značenja, koja se iskazuju putem složenih konstrukcijskih fraza πάνω από/σε te κάτω από/σε. Ove konstrukcije nisu izabrane nasumično, budući da ih savremeni grčki gramatičari i sintaktičari ubrajaju u grupu visoko frekventnih. Iz tog razloga su autori nastojali da u radu obuhvate u najosnovnijim crtama, koliko je to bilo moguće, njihova lokativna značenja, tj. značenje prostora i mesta, kako na semantičkom tako i na logičkom planu. Na osnovu svih analiziranih primera proističu dva osnovna zaključka: semantičko-logičko poimanja lokativnosti putem navedenih konstrukcija u savremenom grčkom jeziku dijametralno se razlikuju, te da je poimanje lokativnosti neposredno zavisno od samog ugla posmatranja.
AB  - This paper aims to explore the meaning of space expressed by adverbials of place πάνω and κάτω in compound constructions formed with accusative prepositions από and σε. With a view to the obtained results, we noticed that there was a considerable difference within the very system for denoting space (and place), which entirely depended on the optical point of view and on the idea of space. Also, various morphological and syntactic modes of space representation in Modern Greek were directly reflected within the same optical point of view.
PB  - Udruženje građana Philologia, Beograd i Versita
T2  - Philologia
T1  - On some compound prepositions denoting space in modern Greek
EP  - 30
IS  - 8
SP  - 23
UR  - conv_1221
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag and Todorović, Darko",
year = "2010",
abstract = "Predloško-padežne konstrukcije u savremenom grčkom jeziku su po svom značenju polivalentne, posebno one koje se formiraju od jednog priloga za mesto i jednog akuzativnog predloga. Autori ovog rada su nastojali da ukažu na neka od mogućih prostornih i mesnih značenja, koja se iskazuju putem složenih konstrukcijskih fraza πάνω από/σε te κάτω από/σε. Ove konstrukcije nisu izabrane nasumično, budući da ih savremeni grčki gramatičari i sintaktičari ubrajaju u grupu visoko frekventnih. Iz tog razloga su autori nastojali da u radu obuhvate u najosnovnijim crtama, koliko je to bilo moguće, njihova lokativna značenja, tj. značenje prostora i mesta, kako na semantičkom tako i na logičkom planu. Na osnovu svih analiziranih primera proističu dva osnovna zaključka: semantičko-logičko poimanja lokativnosti putem navedenih konstrukcija u savremenom grčkom jeziku dijametralno se razlikuju, te da je poimanje lokativnosti neposredno zavisno od samog ugla posmatranja., This paper aims to explore the meaning of space expressed by adverbials of place πάνω and κάτω in compound constructions formed with accusative prepositions από and σε. With a view to the obtained results, we noticed that there was a considerable difference within the very system for denoting space (and place), which entirely depended on the optical point of view and on the idea of space. Also, various morphological and syntactic modes of space representation in Modern Greek were directly reflected within the same optical point of view.",
publisher = "Udruženje građana Philologia, Beograd i Versita",
journal = "Philologia",
title = "On some compound prepositions denoting space in modern Greek",
pages = "30-23",
number = "8",
url = "conv_1221"
}

Mutavdžić, P.,& Todorović, D.. (2010). On some compound prepositions denoting space in modern Greek. in Philologia
Udruženje građana Philologia, Beograd i Versita.(8), 23-30.
conv_1221

Mutavdžić P, Todorović D. On some compound prepositions denoting space in modern Greek. in Philologia. 2010;(8):23-30.
conv_1221 .

Mutavdžić, Predrag, Todorović, Darko, "On some compound prepositions denoting space in modern Greek" in Philologia, no. 8 (2010):23-30,
conv_1221 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2009
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/452
AB  - U radu autor nastoji da pokaže koliko su članovi u savremenom grčkom jeziku prisutni i da ukaže na neke od njihovih sintaktičko-semantičkih vrednosti. .
AB  - The noun/nominal constructions in Modern Greek with the indefinite, the definite and so the called zero article have the following pattern: [article + noun/adjective/nominal], which means that the only possible position of the article(s) in noun constructions is in preposition. In this paper we pay special attention to syntactic and semantic functions of the definite article. Our conclusions show that although the principal role of the definite article is to determine the whole noun construction and to act as a regular definite article, in some cases it is not. In Modern Greek such cases are when the definite article has the function of simultaneity (examples 6.1), the function of partial determination (examples 6.2) or the function of bound determination (examples 6.3). In the last case the definite article has the semantic notion of slack regulator, i.e. the context associates each denotation with a set of objects of the same logical type as the denotation that differs from it only in pragmatically ignorable ways, according to the interpretation of Lasersohn. The logical and semantic significance of the definite article within noun constructions mentioned in section 7. of the paper is of great importance to the speaker since the definite article takes an active role in modifying, /re/moduling and /re/presenting the very essence of his/her message during the discourse. .
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Članovi u savremenom grčkom jeziku i neke njihove osnovne sintaktičko-semantičke funkcije
T1  - Articles in modern Greek and some of their basic syntactic and semantic functions
EP  - 74
IS  - 3
SP  - 59
VL  - 36
UR  - conv_76
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2009",
abstract = "U radu autor nastoji da pokaže koliko su članovi u savremenom grčkom jeziku prisutni i da ukaže na neke od njihovih sintaktičko-semantičkih vrednosti. ., The noun/nominal constructions in Modern Greek with the indefinite, the definite and so the called zero article have the following pattern: [article + noun/adjective/nominal], which means that the only possible position of the article(s) in noun constructions is in preposition. In this paper we pay special attention to syntactic and semantic functions of the definite article. Our conclusions show that although the principal role of the definite article is to determine the whole noun construction and to act as a regular definite article, in some cases it is not. In Modern Greek such cases are when the definite article has the function of simultaneity (examples 6.1), the function of partial determination (examples 6.2) or the function of bound determination (examples 6.3). In the last case the definite article has the semantic notion of slack regulator, i.e. the context associates each denotation with a set of objects of the same logical type as the denotation that differs from it only in pragmatically ignorable ways, according to the interpretation of Lasersohn. The logical and semantic significance of the definite article within noun constructions mentioned in section 7. of the paper is of great importance to the speaker since the definite article takes an active role in modifying, /re/moduling and /re/presenting the very essence of his/her message during the discourse. .",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Članovi u savremenom grčkom jeziku i neke njihove osnovne sintaktičko-semantičke funkcije, Articles in modern Greek and some of their basic syntactic and semantic functions",
pages = "74-59",
number = "3",
volume = "36",
url = "conv_76"
}

Mutavdžić, P.. (2009). Članovi u savremenom grčkom jeziku i neke njihove osnovne sintaktičko-semantičke funkcije. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 36(3), 59-74.
conv_76

Mutavdžić P. Članovi u savremenom grčkom jeziku i neke njihove osnovne sintaktičko-semantičke funkcije. in Филолошки преглед. 2009;36(3):59-74.
conv_76 .

Mutavdžić, Predrag, "Članovi u savremenom grčkom jeziku i neke njihove osnovne sintaktičko-semantičke funkcije" in Филолошки преглед, 36, no. 3 (2009):59-74,
conv_76 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2008
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/391
AB  - Pitanje jezičke svesti na Balkanskom poluostrvu je usko vezano za iskazivanje nacionalnog identiteta bilo kog balkanskog naroda preko svog jezika. Prema njemu su se u naznačenom periodu njegovi govorni predstavnici različito odnosili, a pre svega učena elita. Grci i Turci su imali nasleđeno i usađeno verovanje u neprikosnovenost svojih svetih jezika (grčki, arapski i persijski), dok je kod Srba traganje za vlastitim jezičkim izrazom trajalo tokom celog perioda prosvetiteljstva i romantizma, sve do pojave Vuka Karadžića. Međutim, Vuk nije pravio nacionalne razlike između samih govornika srpskog jezika, pa se pod srpskim jezikom, kako se vidi u njegovom članku 'Srbi i Hrvati' iz 1836. godine, podrazumevaju današnji odeliti jezici srpski, hrvatski i bosanski (bošnjački). Ovakav njegov stav, jak ultranacionalistički i prosrpski, bio je iskazan u periodu kada su u Austriji ne samo Srbima, nego i Hrvatima, bila gušena sva nacionalna i ljudska prava. Svrstavajući ova dva naroda pod istu kapu, Vuk je želeo da homogenizuje sve govornike po jeziku slične, ne dopuštajući ikakvu mogućnost postojanja drugih naroda osim srpskog kada je jezik u pitanju. Ovakvu jezičku homogenost nisu imali Grci, budući da su vođene oštre rasprave oko toga kojim jezikom Grci treba da govore - katarevusom (καθαρεύουσα), učenim, ili narodnim, dimotikom (δημοτική). Homogenost su postizali jedino preko ujednačenog sistema obrazovanja. Turci su, od poslednjih decenija XIX veka, a naročito posle dolaska Kemala Ataturka na vlast u drugoj deceniji HH stoleća, nastojali da se vrate svojim korenima, odričući se svega što nije bilo izvorno tursko. Centar za turski jezik formiran je sa ciljem da se izvrši čišćenje jezika od svih tuđica (odnosno - orijentalizama) u sintaksi i rečniku, čime je jezičko pitanje direktno uvedeno u turski nacionalni program. Ovakvo čišćenje bilo je prethodno izvršeno i u grčkom jeziku posle prihvatanja Koraisovog srednjeg rešenja (μέση οδός) 1804. godine i uvođenja katarevuse kao zvaničnog jezika Grka, odnosno Vukovske reforme srpskog jezika i pravopisa u kneževini Srbiji 1868. godine od kada su u jeziku postupno odbacivani svi elementi slavjanoserbskog jezika. Ova tri primera srpski, grčki, turski - govore nam da nema gotovog rešenja u vezi sa jezičkom i nacionalnom svešću, bez obzira da li je nacionalizam direktno uključen.
AB  - L'émancipation linguistique dans les Balkans va de pair avec l'émancipation nationale, la construction de l'État s'accompagne de la construction de 'sa' langue. La simplicité d'un texte écrit en 1836 par Vuk Karadzic grave le moment précis du passage d'une pré nation à une nation, en définissant le peuple serbe par un seul et unique critère ' objectif ' - la langue maternelle. Dans le cas grec, il paraît souhaitable de dire que la conscience linguistique a précédé la conscience nationale, sans que cette dernière ait été forcément le fruit de la première. Pour pouvoir faire partie du chœur des ' nations civilisées ', la Turquie moderne du Kemal Atatürk a jugé indispensable de l'épurer de ses emprunts ' orientaux ' (i.e. arabe et perse).
PB  - Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet, Novi Sad i Društvo za primenjenu lingvistiku, Novi Sad
T2  - Примењена лингвистика
T1  - Jezička svest na Balkanu kod Srba, Grka i Turaka u periodu XVIII-XX vek
T1  - La conscience linguistique chez les Serbes, les Grecs et les Turcs dans les Balkans - XVIIIème - XXème siècles
EP  - 257
IS  - 9
SP  - 251
UR  - conv_1282
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2008",
abstract = "Pitanje jezičke svesti na Balkanskom poluostrvu je usko vezano za iskazivanje nacionalnog identiteta bilo kog balkanskog naroda preko svog jezika. Prema njemu su se u naznačenom periodu njegovi govorni predstavnici različito odnosili, a pre svega učena elita. Grci i Turci su imali nasleđeno i usađeno verovanje u neprikosnovenost svojih svetih jezika (grčki, arapski i persijski), dok je kod Srba traganje za vlastitim jezičkim izrazom trajalo tokom celog perioda prosvetiteljstva i romantizma, sve do pojave Vuka Karadžića. Međutim, Vuk nije pravio nacionalne razlike između samih govornika srpskog jezika, pa se pod srpskim jezikom, kako se vidi u njegovom članku 'Srbi i Hrvati' iz 1836. godine, podrazumevaju današnji odeliti jezici srpski, hrvatski i bosanski (bošnjački). Ovakav njegov stav, jak ultranacionalistički i prosrpski, bio je iskazan u periodu kada su u Austriji ne samo Srbima, nego i Hrvatima, bila gušena sva nacionalna i ljudska prava. Svrstavajući ova dva naroda pod istu kapu, Vuk je želeo da homogenizuje sve govornike po jeziku slične, ne dopuštajući ikakvu mogućnost postojanja drugih naroda osim srpskog kada je jezik u pitanju. Ovakvu jezičku homogenost nisu imali Grci, budući da su vođene oštre rasprave oko toga kojim jezikom Grci treba da govore - katarevusom (καθαρεύουσα), učenim, ili narodnim, dimotikom (δημοτική). Homogenost su postizali jedino preko ujednačenog sistema obrazovanja. Turci su, od poslednjih decenija XIX veka, a naročito posle dolaska Kemala Ataturka na vlast u drugoj deceniji HH stoleća, nastojali da se vrate svojim korenima, odričući se svega što nije bilo izvorno tursko. Centar za turski jezik formiran je sa ciljem da se izvrši čišćenje jezika od svih tuđica (odnosno - orijentalizama) u sintaksi i rečniku, čime je jezičko pitanje direktno uvedeno u turski nacionalni program. Ovakvo čišćenje bilo je prethodno izvršeno i u grčkom jeziku posle prihvatanja Koraisovog srednjeg rešenja (μέση οδός) 1804. godine i uvođenja katarevuse kao zvaničnog jezika Grka, odnosno Vukovske reforme srpskog jezika i pravopisa u kneževini Srbiji 1868. godine od kada su u jeziku postupno odbacivani svi elementi slavjanoserbskog jezika. Ova tri primera srpski, grčki, turski - govore nam da nema gotovog rešenja u vezi sa jezičkom i nacionalnom svešću, bez obzira da li je nacionalizam direktno uključen., L'émancipation linguistique dans les Balkans va de pair avec l'émancipation nationale, la construction de l'État s'accompagne de la construction de 'sa' langue. La simplicité d'un texte écrit en 1836 par Vuk Karadzic grave le moment précis du passage d'une pré nation à une nation, en définissant le peuple serbe par un seul et unique critère ' objectif ' - la langue maternelle. Dans le cas grec, il paraît souhaitable de dire que la conscience linguistique a précédé la conscience nationale, sans que cette dernière ait été forcément le fruit de la première. Pour pouvoir faire partie du chœur des ' nations civilisées ', la Turquie moderne du Kemal Atatürk a jugé indispensable de l'épurer de ses emprunts ' orientaux ' (i.e. arabe et perse).",
publisher = "Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet, Novi Sad i Društvo za primenjenu lingvistiku, Novi Sad",
journal = "Примењена лингвистика",
title = "Jezička svest na Balkanu kod Srba, Grka i Turaka u periodu XVIII-XX vek, La conscience linguistique chez les Serbes, les Grecs et les Turcs dans les Balkans - XVIIIème - XXème siècles",
pages = "257-251",
number = "9",
url = "conv_1282"
}

Mutavdžić, P.. (2008). Jezička svest na Balkanu kod Srba, Grka i Turaka u periodu XVIII-XX vek. in Примењена лингвистика
Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet, Novi Sad i Društvo za primenjenu lingvistiku, Novi Sad.(9), 251-257.
conv_1282

Mutavdžić P. Jezička svest na Balkanu kod Srba, Grka i Turaka u periodu XVIII-XX vek. in Примењена лингвистика. 2008;(9):251-257.
conv_1282 .

Mutavdžić, Predrag, "Jezička svest na Balkanu kod Srba, Grka i Turaka u periodu XVIII-XX vek" in Примењена лингвистика, no. 9 (2008):251-257,
conv_1282 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2008
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/417
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - О етнониму Власи у значењу 'Срби'
EP  - 302
IS  - 74
SP  - 297
UR  - conv_516
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2008",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "О етнониму Власи у значењу 'Срби'",
pages = "302-297",
number = "74",
url = "conv_516"
}

Mutavdžić, P.. (2008). О етнониму Власи у значењу 'Срби'. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска.(74), 297-302.
conv_516

Mutavdžić P. О етнониму Власи у значењу 'Срби'. in Зборник Матице српске за славистику. 2008;(74):297-302.
conv_516 .

Mutavdžić, Predrag, "О етнониму Власи у значењу 'Срби'" in Зборник Матице српске за славистику, no. 74 (2008):297-302,
conv_516 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2005
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/258
AB  - Rad ukazuje na neke od specifičnih zajedničkih i posebnih osobenosti značenja i funkcija pojedinih preterita u svakodnevnoj kolokvijalnoj komunikaciji na savremenim balkanskim jezicima.
AB  - The emphasis of this paper is not placed on developing a certain complex theory of the verbal past and pluperfect tense system of modern Balkan languages concerning the colloquial communication, but rather on providing enlightening suggestions on tenses of the past both in particular and in general point of view. Therefore, the purpose of this paper is to guide a reader or a linguist down his own personal path to linguistic discoveries, such as - similarities, dissimilarities, differences in comprehension of one (or all) past tense(s) and period(s) of past time, particular or total concordance of temporal values and functions of past tense(s), the role of different time adverbials in order to be properly defined (or understood) the essential semantic and logical message of past tense(s) used in the duration of colloquial communication, phenomena on the intersection of verbal aspectuality and temporality. In this sense our intention has been to demonstrate in brief the extent to which is Modern Serbian either aspectual or temporal type of Balkan Slavonic language and when its aspectuality and temporality are firmly bounded into one time section or into the whole verbal system. We have also tried to point out stylistic values and functional meanings of the dominant preterite tense, either Aorist of Present Perfect, depending on the language at issue.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Jedan pogled na preterite u kolokvijalnoj komunikaciji - prilog sintaksi balkanskih preterita
T1  - A view on the preterite tenses in colloquial communication: Contribution to the syntax of Balkan preterites
EP  - 173
IS  - 1
SP  - 161
VL  - 32
UR  - conv_44
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2005",
abstract = "Rad ukazuje na neke od specifičnih zajedničkih i posebnih osobenosti značenja i funkcija pojedinih preterita u svakodnevnoj kolokvijalnoj komunikaciji na savremenim balkanskim jezicima., The emphasis of this paper is not placed on developing a certain complex theory of the verbal past and pluperfect tense system of modern Balkan languages concerning the colloquial communication, but rather on providing enlightening suggestions on tenses of the past both in particular and in general point of view. Therefore, the purpose of this paper is to guide a reader or a linguist down his own personal path to linguistic discoveries, such as - similarities, dissimilarities, differences in comprehension of one (or all) past tense(s) and period(s) of past time, particular or total concordance of temporal values and functions of past tense(s), the role of different time adverbials in order to be properly defined (or understood) the essential semantic and logical message of past tense(s) used in the duration of colloquial communication, phenomena on the intersection of verbal aspectuality and temporality. In this sense our intention has been to demonstrate in brief the extent to which is Modern Serbian either aspectual or temporal type of Balkan Slavonic language and when its aspectuality and temporality are firmly bounded into one time section or into the whole verbal system. We have also tried to point out stylistic values and functional meanings of the dominant preterite tense, either Aorist of Present Perfect, depending on the language at issue.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Jedan pogled na preterite u kolokvijalnoj komunikaciji - prilog sintaksi balkanskih preterita, A view on the preterite tenses in colloquial communication: Contribution to the syntax of Balkan preterites",
pages = "173-161",
number = "1",
volume = "32",
url = "conv_44"
}

Mutavdžić, P.. (2005). Jedan pogled na preterite u kolokvijalnoj komunikaciji - prilog sintaksi balkanskih preterita. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 32(1), 161-173.
conv_44

Mutavdžić P. Jedan pogled na preterite u kolokvijalnoj komunikaciji - prilog sintaksi balkanskih preterita. in Филолошки преглед. 2005;32(1):161-173.
conv_44 .

Mutavdžić, Predrag, "Jedan pogled na preterite u kolokvijalnoj komunikaciji - prilog sintaksi balkanskih preterita" in Филолошки преглед, 32, no. 1 (2005):161-173,
conv_44 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2003
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/215
AB  - U radu autor ukazuje na ideju o savremenom grčkom kao o jeziku koji bi mogao postati i međunarodnim i internacionalnim jezikom komunikacije.
AB  - For a very long time among Hellenists and people of culture there has existed an idea of (Modern) Greek as international language of communication. In 1864 in Paris Gustave d’Eichthal published a booklet with the title "De l’usage pratique de la langue grecque" in which the author quoted thoughts of Marc Ranieri referring to the Greek language. But d’Eichthal was of opinion that only purified and "cleaned" Greek, in a form of katharevousa, could become a universal language of communication. The same idea existed by Voltaire - he never said anything about "katharevousa", but in his two letters addressed to Catharine the Great, dated September 1770 and 1772, it is visible that he was an adherent of Greek as universal international language. During a congress dedicated to a concept of organizing the World Federation, Angelos Sikelianos, distinguished Greek poet and prophet of Delphic idea, came out in his speech with a proposition of Greek as the official language of the Federation in birth. He pointed out that, although Greece had never had a particular and significant role in politics, its language had already affected the whole human civilization and universal culture. Therefore, according to the poet, it was quite natural to adopt Greek, as it had become a basic element of Hellenistic and of classical education not only in Europe but worldwide. Some forty years after the poet’s death the linguistic situation in modern and united Europe changed but for the better - all the languages of state-members are official, equal and the E.U. finances linguistic projects of its members in order to promote and support learning minor languages. Among them is Modern Greek. That means that it has assured its future within the bounds of international (mostly European) linguistic context. In the Balkans, however, it is quite possible, both theoretically and practically, to be organized a coordinate learning of Modern Greek as universal language of communication among the Balkan nations and states.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Savremeni grčki kao međunarodni jezik komunikacije
T1  - Modern Greek as international language of communication
EP  - 149
IS  - 1
SP  - 141
VL  - 30
UR  - conv_27
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2003",
abstract = "U radu autor ukazuje na ideju o savremenom grčkom kao o jeziku koji bi mogao postati i međunarodnim i internacionalnim jezikom komunikacije., For a very long time among Hellenists and people of culture there has existed an idea of (Modern) Greek as international language of communication. In 1864 in Paris Gustave d’Eichthal published a booklet with the title "De l’usage pratique de la langue grecque" in which the author quoted thoughts of Marc Ranieri referring to the Greek language. But d’Eichthal was of opinion that only purified and "cleaned" Greek, in a form of katharevousa, could become a universal language of communication. The same idea existed by Voltaire - he never said anything about "katharevousa", but in his two letters addressed to Catharine the Great, dated September 1770 and 1772, it is visible that he was an adherent of Greek as universal international language. During a congress dedicated to a concept of organizing the World Federation, Angelos Sikelianos, distinguished Greek poet and prophet of Delphic idea, came out in his speech with a proposition of Greek as the official language of the Federation in birth. He pointed out that, although Greece had never had a particular and significant role in politics, its language had already affected the whole human civilization and universal culture. Therefore, according to the poet, it was quite natural to adopt Greek, as it had become a basic element of Hellenistic and of classical education not only in Europe but worldwide. Some forty years after the poet’s death the linguistic situation in modern and united Europe changed but for the better - all the languages of state-members are official, equal and the E.U. finances linguistic projects of its members in order to promote and support learning minor languages. Among them is Modern Greek. That means that it has assured its future within the bounds of international (mostly European) linguistic context. In the Balkans, however, it is quite possible, both theoretically and practically, to be organized a coordinate learning of Modern Greek as universal language of communication among the Balkan nations and states.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Savremeni grčki kao međunarodni jezik komunikacije, Modern Greek as international language of communication",
pages = "149-141",
number = "1",
volume = "30",
url = "conv_27"
}

Mutavdžić, P.. (2003). Savremeni grčki kao međunarodni jezik komunikacije. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 30(1), 141-149.
conv_27

Mutavdžić P. Savremeni grčki kao međunarodni jezik komunikacije. in Филолошки преглед. 2003;30(1):141-149.
conv_27 .

Mutavdžić, Predrag, "Savremeni grčki kao međunarodni jezik komunikacije" in Филолошки преглед, 30, no. 1 (2003):141-149,
conv_27 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2001
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/148
AB  - U radu autor pokušava da ukaže na neka od shvatanja odnosa između savremenih balkanskih jezika, na njihov položaj u odnosu na savremene svetske i na njihovo međusobno vrednovanje.
AB  - Neither are all fingers on our hand identical nor are all languages and nations alike in each and every point of view. The differences among major and minor languages have been present from old, that some other minor and some other major languages are in question. Nowadays it is very hard to say by what criterion a certain language is minor or major. A major language such as English for example, is a minor one taking into account its morphosyntax: it is better to say that it is extremely poor in comparison with Slavonic languages which express in this field a true richness. But they are minor as regards professional terminology usually taken from English which is, in this particular segment, seen as a major one. Minor languages of cultural societies disappear today much harder, as they are constantly adapting themselves to the major ones and trying to preserve their own features and to show them as their advantages. This could be noticed very well in the Balkans since all the Balkan languages are both major and minor at the same time: in seeking their own place under the sun the most various facts are often used as arguments on their behalf. The most frequent ones are those of origine or of long time continuance. Thus one insists on Romanian as a direct successor of Balkan Latinism, on Albanian as a natural outcome of the Illyrian or Thracian language, on Greek as the only language in Europe with a long and rich history and uninterrupted development. Balkan micro languages withstand the domination of national languages, seen as major but they are increasingly gaining a secondary role, for the number of native speakers is in a steady decrease. The national languages are, however, minor in world dimensions, although they possess a well formed literary expression awarded by the Swedish Academy. If it is a comfort to us, there is one fact to remain for sure: in 1985 the American Department of Education published a list of 169 critical languages considered to be partially or insufficiently covered. Minor Balkan languages are named, but also the major ones such as Russian, Italian, Chinese. Each language is either major or minor in the eyes of its speakers, then in the eyes of others according to their way of its presenting and meeting with to the world. Each nation and minority has the right to preserve its language no matter how it is presented and what is thought about it by others, for through it the national, cultural and spiritual identity is expressed, through it each and every person does exist.
PB  - Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet, Novi Sad i Društvo za primenjenu lingvistiku, Novi Sad
T2  - Примењена лингвистика
T1  - O malim i velikim jezicima u svetlu savremene balkanske lingvistike
T1  - On major and minor languages in the light of Balkan linguistics
EP  - 131
IS  - 2
SP  - 126
UR  - conv_1264
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2001",
abstract = "U radu autor pokušava da ukaže na neka od shvatanja odnosa između savremenih balkanskih jezika, na njihov položaj u odnosu na savremene svetske i na njihovo međusobno vrednovanje., Neither are all fingers on our hand identical nor are all languages and nations alike in each and every point of view. The differences among major and minor languages have been present from old, that some other minor and some other major languages are in question. Nowadays it is very hard to say by what criterion a certain language is minor or major. A major language such as English for example, is a minor one taking into account its morphosyntax: it is better to say that it is extremely poor in comparison with Slavonic languages which express in this field a true richness. But they are minor as regards professional terminology usually taken from English which is, in this particular segment, seen as a major one. Minor languages of cultural societies disappear today much harder, as they are constantly adapting themselves to the major ones and trying to preserve their own features and to show them as their advantages. This could be noticed very well in the Balkans since all the Balkan languages are both major and minor at the same time: in seeking their own place under the sun the most various facts are often used as arguments on their behalf. The most frequent ones are those of origine or of long time continuance. Thus one insists on Romanian as a direct successor of Balkan Latinism, on Albanian as a natural outcome of the Illyrian or Thracian language, on Greek as the only language in Europe with a long and rich history and uninterrupted development. Balkan micro languages withstand the domination of national languages, seen as major but they are increasingly gaining a secondary role, for the number of native speakers is in a steady decrease. The national languages are, however, minor in world dimensions, although they possess a well formed literary expression awarded by the Swedish Academy. If it is a comfort to us, there is one fact to remain for sure: in 1985 the American Department of Education published a list of 169 critical languages considered to be partially or insufficiently covered. Minor Balkan languages are named, but also the major ones such as Russian, Italian, Chinese. Each language is either major or minor in the eyes of its speakers, then in the eyes of others according to their way of its presenting and meeting with to the world. Each nation and minority has the right to preserve its language no matter how it is presented and what is thought about it by others, for through it the national, cultural and spiritual identity is expressed, through it each and every person does exist.",
publisher = "Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet, Novi Sad i Društvo za primenjenu lingvistiku, Novi Sad",
journal = "Примењена лингвистика",
title = "O malim i velikim jezicima u svetlu savremene balkanske lingvistike, On major and minor languages in the light of Balkan linguistics",
pages = "131-126",
number = "2",
url = "conv_1264"
}

Mutavdžić, P.. (2001). O malim i velikim jezicima u svetlu savremene balkanske lingvistike. in Примењена лингвистика
Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet, Novi Sad i Društvo za primenjenu lingvistiku, Novi Sad.(2), 126-131.
conv_1264

Mutavdžić P. O malim i velikim jezicima u svetlu savremene balkanske lingvistike. in Примењена лингвистика. 2001;(2):126-131.
conv_1264 .

Mutavdžić, Predrag, "O malim i velikim jezicima u svetlu savremene balkanske lingvistike" in Примењена лингвистика, no. 2 (2001):126-131,
conv_1264 .

TY  - JOUR
AU  - Mutavdžić, Predrag
PY  - 2001
UR  - https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/159
AB  - U ovom radu autor pokušava da, koliko je to više moguće, pobliže objasni i protumači osnovnu suštinu američkog pesništva u žena XIX veka i njen potonji odjek koji je obeležio XX vek. U centar kratkog razmatranja se stavlja pesništvo najznačajnijeg predstavnika američkih pesnikinja, Emily Dickinson koja je svojim pesmama, ali tek posle smrti 1886, Odškrinula vrata slobodnom iskazivanju ženskog 'ja'. Ovo 'ja', sasvim drugačije, daleko osećajnije dublje i suptilnije, oduvek je postojalo, ali nije moglo biti slobodno izraženo usled strogih društvenih i moralnih konvencija koje su muškarci nametnuli. Ona i njene sledbenice uspele su da skrenu pažnju na kvalitet ženskog pesničkog izraza i da tako ukažu na postojanje drukčijeg načina razmišljanja i poimanja u odnosu na kruti važeći, muški.
AB  - La poesia di Emily Dickinson e la sua singolarità di nuovo sono state messe a fuoco di molte ricerche più recenti negli Stati Uniti. La Dickinson cominciò a mettere in evidenza la voce lirica e libera femminile benchè meno di dieci fossero le poesie pubblicate mentre erra ancora in vita offrendoci il suo chiaro punto di vista quando si tratta della vita, della gente, della morte, degli amici. La sua poesia è percorsa dal pensiero ossessionante della morte, immaginata sia nei suoi aspetti fisici che come istante di transizione verso un nuovo stato della coscienza, transizione paradossalmente vissuta più volte nell'arco di una stessa vita. Il momento di transizione, nel quale l'identità della coscienza si rigenera, si fonde con il motivo autobiografico (si veda chiaro ad esempio la nota 'My life is closed twice before its close'). In Emily Dickinson si ritrova in modo molto speciale e specifico quell' affermarsi della propria identita, un 'io' proprio, tramite una continua ribellione al Signore puritano, alla chiesa ed alla religione. Soprattutto si tratta di un 'io' indipendente della donna nella poesia americana di oggi; ma questo 'io' sempre richiama alcune delle tematiche e forme già presenti nei componimenti di autrici degli anni settanta del XIX secolo, e specialmente nella poesia di Emily Dickinson.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Филолошки преглед
T1  - Emily Dickinson i renesansa američkog pesništva u žena
T1  - Emily Dickinson e il rinascimento della poesia feminnile americana
EP  - 167
IS  - 1-2
SP  - 161
VL  - 28
UR  - conv_20
ER  - 

@article{
author = "Mutavdžić, Predrag",
year = "2001",
abstract = "U ovom radu autor pokušava da, koliko je to više moguće, pobliže objasni i protumači osnovnu suštinu američkog pesništva u žena XIX veka i njen potonji odjek koji je obeležio XX vek. U centar kratkog razmatranja se stavlja pesništvo najznačajnijeg predstavnika američkih pesnikinja, Emily Dickinson koja je svojim pesmama, ali tek posle smrti 1886, Odškrinula vrata slobodnom iskazivanju ženskog 'ja'. Ovo 'ja', sasvim drugačije, daleko osećajnije dublje i suptilnije, oduvek je postojalo, ali nije moglo biti slobodno izraženo usled strogih društvenih i moralnih konvencija koje su muškarci nametnuli. Ona i njene sledbenice uspele su da skrenu pažnju na kvalitet ženskog pesničkog izraza i da tako ukažu na postojanje drukčijeg načina razmišljanja i poimanja u odnosu na kruti važeći, muški., La poesia di Emily Dickinson e la sua singolarità di nuovo sono state messe a fuoco di molte ricerche più recenti negli Stati Uniti. La Dickinson cominciò a mettere in evidenza la voce lirica e libera femminile benchè meno di dieci fossero le poesie pubblicate mentre erra ancora in vita offrendoci il suo chiaro punto di vista quando si tratta della vita, della gente, della morte, degli amici. La sua poesia è percorsa dal pensiero ossessionante della morte, immaginata sia nei suoi aspetti fisici che come istante di transizione verso un nuovo stato della coscienza, transizione paradossalmente vissuta più volte nell'arco di una stessa vita. Il momento di transizione, nel quale l'identità della coscienza si rigenera, si fonde con il motivo autobiografico (si veda chiaro ad esempio la nota 'My life is closed twice before its close'). In Emily Dickinson si ritrova in modo molto speciale e specifico quell' affermarsi della propria identita, un 'io' proprio, tramite una continua ribellione al Signore puritano, alla chiesa ed alla religione. Soprattutto si tratta di un 'io' indipendente della donna nella poesia americana di oggi; ma questo 'io' sempre richiama alcune delle tematiche e forme già presenti nei componimenti di autrici degli anni settanta del XIX secolo, e specialmente nella poesia di Emily Dickinson.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Филолошки преглед",
title = "Emily Dickinson i renesansa američkog pesništva u žena, Emily Dickinson e il rinascimento della poesia feminnile americana",
pages = "167-161",
number = "1-2",
volume = "28",
url = "conv_20"
}

Mutavdžić, P.. (2001). Emily Dickinson i renesansa američkog pesništva u žena. in Филолошки преглед
Београд : Филолошки факултет., 28(1-2), 161-167.
conv_20

Mutavdžić P. Emily Dickinson i renesansa američkog pesništva u žena. in Филолошки преглед. 2001;28(1-2):161-167.
conv_20 .

Mutavdžić, Predrag, "Emily Dickinson i renesansa američkog pesništva u žena" in Филолошки преглед, 28, no. 1-2 (2001):161-167,
conv_20 .